Papaja je tropska biljka koja je postala pravi dragulj u mnogim vrtovima i domaćinstvima širom sveta. Njen plod, koji je sličan dinji, poznat je po osvežavajućem ukusu i brojnim zdravstvenim prednostima. Iako potiče iz Meksika, papaja je danas rasprostranjena u svim tropskim i suptropskim krajevima, gde uživa u sunčanoj i toloj klimi.
Nezreli plod – povrće, a zreli – voće
Nezreli plodovi papaje koriste se kao povrće, dok potpuno zreli plodovi postaju pravo voćno uživanje. Zreli plodovi papaje imaju sočno meso boje marelice koje je slatko, ali s blagim kiselkastim tonovima. Zbog svoje osvežavajuće prirode, papaja je omiljena u tropskim predelima, a takođe je i dragocen izvor vitamina i hranljivih materija, među kojima prednjači vitamin C. Ovaj plod sadrži i papain, enzim koji se koristi u mnogim industrijama, od proizvodnje žvakaćih guma do kozmetičkih proizvoda.
Oblik i struktura biljke
Papaja je zanimljiva i svojim izgledom. Stablo ove biljke nema grane, već iz njega raste mnoštvo velikih listova koji podsećaju na kišobran. Ova specifičnost biljke čini papaju vrlo zanimljivom i dekorativnom. Plodovi se razvijaju samo na ženskim biljkama, dok muške biljke ne daju plodove. U tropskim predelima, papaja je često viđena kao ukrasna biljka, ali i kao izvor svežeg voća koje zadovoljava sve potrebe za hidratacijom i hranljivim materijama.
Sejanje i gajenje papaje
Sejanje papaje nije komplikovano, ali zahteva pažljivo postupanje sa semenkama. Prvo, potrebno je osloboditi crne semenke iz zrelog ploda, oprati ih u mlakoj vodi i ostaviti nekoliko dana da se osuše. Zatim ih posadite u cvetne lončiće, koristeći sterilizovanu zemlju kako bi se izbegli gljivični problemi. Semenke je najbolje posaditi na toplo i svetlo mesto, jer papaja voli sunčevu svetlost, ali je važno da mlade biljke ne budu izložene direktnoj sunčevoj svetlosti dok rastu.
Zalivanje i đubrenje papaje
Papaja je biljka koja voli vlagu, ali je važno da se ne pretera sa zalivanjem. Tlo treba da bude vlažno, ali ne i previše mokro, jer to može dovesti do truljenja korena. Koristite meku vodu sobne temperature i redovno orosavajte lišće, posebno u jutarnjim časovima. Ova biljka dobro reaguje na prihranu, pa tokom leta možete koristiti tečno đubrivo svake dve nedelje. Zimi, dok biljka ulazi u period mirovanja, možete smanjiti ili potpuno obustaviti prihranu.
Svetlost i temperatura
Papaja je tropska biljka koja traži puno svetla i toplotu. Idealna temperatura za njen rast je oko 20°C. Iako voli svetlost, važno je da u početnim fazama rasta ne bude izložena direktnoj sunčevoj svetlosti, jer bi to moglo oštetiti biljku. Ako je toplo i sunčano vreme, papaja se može držati na otvorenom, dok zimi treba biti zaštićena od promaje i niskih temperatura.
Zemlja i presađivanje
Papaja najbolje uspeva u zemlji koja je teža i sadrži malo ilovače, dok za mlade biljke preporučujemo lagan, peskoviti supstrat koji omogućava dobar drenažni sistem. Biljke ne treba često presađivati, ali je važno koristiti dovoljno velike posude, jer papaja raste brzo. Za dobro dreniranje, dno posude možete prekriti slojem krupnog šljunka.
Plodovi papaje – ukusni i zdravi
Plod papaje je bogat vitaminom C i vlaknima, što ga čini odličnim za jačanje imuniteta i poboljšanje probave. Meso ploda je sočno i sladko, s blagim kiselkastim ukusom. Zreli plodovi često se jedu sveži, dok se nezreli mogu koristiti u pripremi jela kao povrće, slična tikvicama, kuvanje ili pečenje. Zbog svog izgleda, papaja se ponekad naziva „drvo dinje“, a njeno meso se često koristi u tropskim salatama, sokovima, džemovima i desertima.
Papaja je tropska biljka koja sa svojim plodovima donosi svežinu i bogatstvo vitamina, a uz pravilnu negu može postati pravi ukras vašeg vrta ili stana. Bilo da je gajite u vrtu ili kao sobnu biljku, papaja će sigurno oduševiti svojim egzotičnim izgledom i ukusom.
Оставите одговор