Blog

Čadava krastavost jabuke i kruške je ozbiljna bolest koja može izazvati velike štete na plodovima i lišću ovih voćaka. Ova bolest, uzrokovana gljivama, najčešće se pojavljuje u proleće, a ako se ne prepozna i ne kontroliše na vreme, može značajno smanjiti kvalitet plodova i zdravlje biljaka. U ovom tekstu ćemo detaljno razmotriti simptome, način života parazita, preventivne mere i efikasne metode suzbijanja čadave krastavosti.

Simptomi Čadave Krastavosti

Prvi simptomi čadave krastavosti obično se pojavljuju krajem aprila i početkom maja. Na lišću jabuka i krušaka mogu se primetiti svetle, a kasnije tamnosmeđe do crne pege, raznih oblika i veličina (od 1 do 10 mm). Na kruškama, ove pege mogu se pojaviti i na grančicama. Kako vreme prolazi, broj pega se postepeno povećava, a s pojavom plodova, slične pege mogu se videti i na njima.

Zaraženi plodovi nastavljaju da rastu, ali zbog zaustavljenog rasta tkiva na mestima infekcije dolazi do pucanja i deformacija plodova. U težim slučajevima, zaraženo lišće opada, a ako se bolest pojavi odmah nakon zametanja plodova, može doći do potpunog opadanja plodova. Ovo stvoreni uslovi povećavaju rizik od sekundarnih infekcija, zbog kojih plodovi postaju potpuno neupotrebljivi.

Obolele biljke gube mnogo lišća, što slabi njihovu bujnost i sposobnost da prežive sušne letnje periode ili hladnije zime. Ovo se negativno odražava na plodnost u narednoj sezoni. Zarazni plodovi su podložni napadu sekundarnih parazita i nemaju komercijalnu vrednost, zbog čega se čadava krastavost smatra jednom od najopasnijih bolesti savremenih sorti jabuka i krušaka. Pored toga, obolele biljke postaju osetljive na razne stresne faktore, uključujući i temperaturne promene.

Način Života Parazita

Parazit koji uzrokuje čadavu krastavost prezimljava u obolelom lišću, a kod krušaka i na zaraženim grančicama. Tokom zime ili rano u proleće, u tom lišću i na grančicama formiraju se organski organi za razmnožavanje (spore), koje se prenose vetrom na lišće i plodove. Spore se mogu preneti i sa susednih voćki, čak i sa udaljenosti do 1.000 metara. Kada kiša traje 10-15 sati, a temperatura pređe 10°C, spore klijaju i uzrokuju zarazu.

Ove gljivice mogu izazvati više od 20 uzastopnih infekcija tokom jedne vegetacijske sezone, ali najopasnije su zaraze koje nastaju od kiše u aprilu, maju i junu. U tom periodu, mladice, lišće i plodovi su posebno osetljivi. Pravilno planiranje prskanja i zaštite može biti od velike pomoći da se smanji uticaj ovih infekcija na zdravlje voćnjaka.

Zaraženost je učestalija u intenzivnim voćnjacima i može biti ozbiljna svake godine, u zavisnosti od klimatskih uslova i zaštite koja je primenjena prethodne godine. Važno je da se infekcija spreči u proleće, jer ako se to postigne, veće šanse su da se kasnije u toku godine neće dogoditi nova infekcija. Ako se zaštita ne primeni na vreme, rizik od zaraze raste i može izazvati velike gubitke u prinosu.

Suzbijanje Čadave Krastavosti

Za suzbijanje čadave krastavosti ključno je pratiti klimatske uslove i fazu razvoja voćki. Najčešće, suzbijanje počinje u aprilu, maju ili junu, kada se vrši nekoliko prskanja (4-5 i više puta), zavisno od intenziteta bolesti. U tom periodu, voćke treba držati pod stalnom zaštitom fungicida, kako bi se sprečila pojava pega na lišću i plodovima.

Za jabuke i kruške, najvažniji period za zaštitu je od otvaranja pupoljaka do faze kada plodovi postanu manji. Ako tokom ovog perioda ne dođe do pojave pega, smatra se da je zaštita uspela. Ako dođe do pojave simptoma, potrebno je nastaviti sa prskanjima. Postoji i veza između vremena kišnih perioda i efikasnosti zaštite – kišni periodi mogu značajno povećati šanse za infekciju, pa je važno da se zaštita obavlja pre i tokom tih perioda.

Za kruške, preporučuje se dva prskanja pre cvetanja: jedno u fazi „mišijih ušiju“, a drugo pred otvaranje prvih cvetova. U oba slučaja, koriste se preparati na bazi bakra, kao što su „bakarni kreč“, „bakrocid“, „kupropin“ i drugi. Za jabuke, najčešće se koristi jedno prskanje u fazi ružičastog pupoljka, jer se tada pojavljuju prve kiše koje mogu izazvati infekciju.

Prskanje tokom Cvetanja i Posle Cvetanja

Tokom cvetanja, voćke se izuzetno retko prskaju, osim u slučaju da prethodna prskanja nisu obavljena ili ako je period cvetanja produžen zbog kiše. Posle cvetanja, prskanje treba obaviti odmah, koristeći preparate kao što su „ortocid“, „kaptan“, „faltan“, „mankozeb“, „ditan“, „vitisan“, „temetid“, „rodotirom“ i drugi.

Naredna prskanja treba obaviti u intervalu od 10-14 dana, zavisno od klimatskih uslova. Ako u tom periodu nije bilo kiše, može se produžiti interval između prskanja. Preporučuje se da pesticidi koje primenjujete budu otporni na spiranje kišom, a u slučaju da padne najmanje 20-30 mm kiše, preporučuje se ponovno prskanje. Takođe, važno je voditi računa o količini preparata koji se koriste i njegovoj pravilnoj primeni, kako bi se sprečili negativni efekti na okolinu.

Upotreba Insekticida i Fungicida

Kako bi se istovremeno suzbile druge bolesti, štetni insekti i pregljavi, preparatima za suzbijanje čadave krastavosti mogu se dodati i insekticidi, fungicidi ili akaricidi. Međutim, treba izbegavati dodavanje okvašivača, jer većina preparata već sadrži ove komponente. Korišćenje različitih vrsta preparata omogućava bolju zaštitu od svih parazita i bolesti, pa je važno koristiti ih u skladu sa specifičnostima svake voćke i perioda godine.

Preventivne Mere

Kao i kod svih voćarskih bolesti, prevencija je ključ uspešnog suzbijanja čadave krastavosti. Preporučuje se odabir sorti jabuka i krušaka koje su otporne na ovu bolest, ako su dostupne. Takođe, redovno uklanjanje obolelog lišća i grana, održavanje dobrih higijenskih praksi u voćnjaku i primena odgovarajućih fungicida može značajno smanjiti rizik od infekcija.

Pored toga, voćari treba da budu svesni važnosti klime i vremena za efikasno suzbijanje bolesti. U područjima sa čestim kišama, zaštita treba da bude intenzivnija, dok u sušnim regijama, može biti dovoljno manja učestalost prskanja. Dobro vođena i pravilno implementirana zaštita voćnjaka omogućava visok prinos i zdravlje biljaka.

Zaključak

Čadava krastavost jabuke i kruške je ozbiljna bolest koja može ozbiljno narušiti plodnost voćnjaka i smanjiti kvalitet plodova. Uz pravovremenu zaštitu i primenu preventivnih mera, možete smanjiti rizik od zaraze i očuvati zdravlje vaših voćaka. Iako je ova bolest vrlo opasna, uz pravilnu primenu fungicida i praćenje klimatskih uslova, možete zaštititi svoje plodove i obezbediti dobar urod. Prevencija i zaštita su ključ za održavanje zdravih i produktivnih voćnjaka, te je važno edukovati voćare i osigurati da preduzmu sve potrebne mere za očuvanje svojih useva.

Zimska rezidba voćaka je ključna za zdravlje i dugoročni razvoj biljaka. Ova rezidba se obavlja u periodu kada voćke ulaze u stanje mirovanja, obično tokom kasne jeseni ili zime, nakon što su lišće i plodovi opali. Kroz zimske meseci, biljke su u fazi odmora, što ih čini otpornijim na stres izazvan obrezivanjem. Zimska rezidba ne samo da poboljšava estetski izgled voćki, već je i presudna za unapređenje njihove produktivnosti i dugovječnosti.

Ciljevi zimske rezidbe

Jedan od glavnih ciljeva zimske rezidbe je uklanjanje suvišnih, oštećenih ili bolesnih grana. Ove grane ne samo da ne doprinose plodonošenju, već mogu i dalje predstavljati izvor bolesti i infekcija, koje mogu širiti u zdravim delovima voćke. Zimska rezidba omogućava da biljka dobije više energije za rast i plodonošenje, jer se uklanjanjem nepotrebnih grana usmerava sva energija ka onima koje donose plodove.

Takođe, zimska rezidba ima za cilj i oblikovanje voćke, kako bi se obezbedila optimalna raspodela svetlosti unutar krošnje, čime se povećava kvalitet plodova i omogućava lakši pristup pri berbi. Pored toga, pravilno oblikovana voćka je manje podložna oštećenjima izazvanim snežnim opterećenjem ili jakim vetrovima, što doprinosi njenoj stabilnosti i dugoročnoj održivosti.

Kada obaviti zimski rez?

Idealno vreme za zimsko obrezivanje je od kraja novembra do kraja februara, dok je biljka u stanju mirovanja. Zimska rezidba treba da se obavi pre nego što dođe do početka vegetacije, kako bi voćka imala dovoljno vremena da se oporavi i počne sa novim rastom čim proleće stigne. Obrezivanje u ovom periodu je posebno korisno jer biljke nisu pod stresom zbog prekomernog gubitka vode ili visoke temperature, što se može desiti tokom letnjih meseci.

Međutim, važno je napomenuti da previše hladni dani mogu negativno uticati na voćke, pa se obrezivanje treba izbegavati u izuzetno hladnim uslovima, jer može doći do zamrzavanja rana i povećanja šanse za infekcije. Zbog toga je preporučljivo obavljati rezidbu kada su temperature umerene, oko 0-5°C.

Vrste zimske rezidbe

Postoji nekoliko vrsta zimske rezidbe, u zavisnosti od ciljeva koji se žele postići. Prvi tip je „obnavljajuća rezidba“, koja je pogodna za starije ili zapuštene voćke koje su prestale da rađaju plodove. Obnavljajuća rezidba podrazumeva uklanjanje većeg broja starih, oštećenih i bolesnih grana, čime se stimuliše novi rast i obezbeđuje da biljka ponovo postane plodna.

Drugi tip je „formirajuća rezidba“, koja je posebno važna kod mladih voćki. Ovaj tip obrezivanja koristi se kako bi se oblikovala kruna i pravilno usmerio rast grana. Mlade voćke često ne razvijaju pravilnu formu ako se ne reže na vreme, pa je bitno da se obezbedi odgovarajući oblik krune kako bi voćka tokom vremena mogla optimalno da raste i donosi plodove. U ovoj fazi obrezivanja, obično se skraćuju centralne grane i uklanjaju izbojci koji rastu pod neprirodnim uglom.

Treći tip, „pripremna rezidba“, obuhvata obrezivanje voćaka koje su već u plodonošenju, sa ciljem poboljšanja kvaliteta i kvantiteta plodova. Ovaj tip rezidbe fokusira se na uklanjanje starih i neproduktivnih grana, kao i na prorade rodnih grana, čime se omogućava da voćka ulaže više energije u proizvodnju plodova. Ovaj oblik rezidbe je posebno koristan za voćnjake koji žele da unaprede kvalitet plodova i smanje potrebu za hemijskim tretmanima.

Značaj zimske rezidbe za plodove

Zimska rezidba ne samo da pomaže u održavanju zdravlja voćke, već ima i direktan uticaj na kvalitet plodova. Uklanjanjem oštećenih ili suvišnih grana, voćka može usmeriti više energije u plodove, što rezultira većim i kvalitetnijim plodovima. Zimska rezidba takođe poboljšava cirkulaciju vazduha i svetlosti unutar krošnje, što smanjuje rizik od razvoja gljivičnih oboljenja i omogućava plodovima da se ravnomerno razvijaju.

Voćke koje se redovno obrezuju zimi često donose plodove u većem broju, ali i boljoj kvaliteti. Plodovi su obično veći, slađi i sa manje oštećenja, jer imaju više vremena da se razvijaju pod optimalnim uslovima. Uzimajući u obzir da mnoge voćke donose plodove na starijim granama, pravilna zimska rezidba omogućava bolju proizvodnju i povećava dugoročni prinos.

Zaključak

Zimska rezidba voćaka predstavlja ključnu praksu za održavanje zdravlja biljaka i postizanje visokog prinosa. Ovaj postupak pomaže u oblikovanju krošnje, uklanjanju suvišnih i oštećenih grana, kao i u poboljšanju kvaliteta plodova. Pravilno obavljena zimska rezidba omogućava voćkama da tokom proleća brzo započnu svoj rast i plodonošenje, čime se osigurava bolja produktivnost i dugoročna održivost voćnjaka. Bez obzira na vrstu voćke, zimska rezidba je esencijalni element za postizanje optimalnog rasta i razvoja biljaka.

Zimska rezidba voćaka, ili rezidba na zrelo, obavlja se u periodu od opadanja lišća do početka vegetacije u proleće. U kontinentalnom području, najpogodniji meseci za obavljanje ovog zadatka su januar i februar, dok u primorskim krajevima decembar i januar obeležavaju optimalno vreme. Zimska rezidba se smatra najvažnijim trenutkom u ciklusu nege voćaka, jer omogućava pravilnu regeneraciju i zdravlje biljke.

Jedan od ključnih razloga za obavljanje rezidbe u ovom periodu je činjenica da su voćke u zimskom periodu u stanju mirovanja. Tokom zime, drvo je u fazi kad su svi sokovi u voćkama povučeni u koren i grane. Ove materije, koje su tokom leta bile u vrhovima grana, sada su povučene u korenove sisteme, što omogućava da se biljka manje iscrpljuje prilikom rezidbe. Ako se rezidba obavi u proleće ili kasnu jesen, može doći do gubitka rezervnih materija koje su potrebne za rast novih izdanaka, što može uticati na proizvodnju plodova.

Zimska rezidba takođe omogućava bolji razvoj korenovog sistema i krupnije plodove. Voćke koje se orezuju u januaru ili februaru pokazuju brži prirast i zdraviji razvoj korena, što je presudno za plodnost tokom narednih sezona. Rezidba, osim što pomaže u zdravlju biljke, obezbeđuje i produženi rast mladih izdanaka u proleće, što doprinosi bujnom rastu voćke u narednim mesecima.

Opšta pravila za rezidbu voćaka

Rezidba voćaka je stručan posao koji zahteva određena znanja i iskustva. Iako mnogi ljudi misle da je potrebno samo orezati grane koje su suve ili oštećene, stvar je mnogo složenija. U suštini, rezidba mora da bude strateška, kako bi se omogućio optimalan razvoj biljke, a ne da bi se samo uklonile suve ili oštećene grane. U zavisnosti od tipa voćke i njenih potreba, razmatra se i intenzitet rezidbe.

Kada je voćka starija, potrebna je veća rezidba. Međutim, ako je korenov sistem biljke dobro razvijen, potrebno je manje rezati. Održavanje uravnoteženog sistema između korena i krošnje od esencijalne je važnosti. Ako koren oslabi zbog bolesti, loših zemljinskih uslova ili prekomernog zalivanja, rezidba mora biti intenzivnija. U suprotnom, može doći do opadanja vitalnosti biljke. U nekim slučajevima, određene vrste voćaka, poput breskve, koje rađaju na jednogodišnjem drvetu, zahtevaju intenzivniju rezidbu kako bi se obezbedilo obnavljanje rodnog drveta.

Pored ovih osnovnih pravila, takođe je važno uzeti u obzir kako oblik krune voćke utiče na rezidbu. Ako je kruna prirodnog oblika, rezidba je manja i manje invazivna. Međutim, u slučaju kada se koristi dirigovani oblik, intenzitet rezidbe se povećava. Rezidba treba da se prilagodi i gustini krune; u slučaju preguste krošnje, potrebno je prorediti grane kako bi sunčeva svetlost mogla da prodre do svih delova biljke.

Specifičnosti za pojedine vrste voćaka

Svaka voćka ima specifične zahteve u vezi sa rezidbom, pa je važno poznavati ove karakteristike kako bi se odabrao pravi pristup za svaku vrstu. Na primer, breskva je voćka koja zahteva posebnu pažnju jer se njen vek u voćnjaku obično svodi na 6-10 godina. Zbog toga je svake godine potrebno obnavljati jednogodišnje drvo kako bi se osigurala zdrava i plodna proizvodnja. S druge strane, jabuke i kruške imaju složeniji sistem razvoja rodnog drveta, pa se njihova rezidba mora izvoditi precizno kako bi se omogućio optimalan broj i kvalitet plodova.

Za jabuke, najvažniji aspekt je razumevanje razlike između rodnih i nerodnih grana. Uzimajući u obzir da jabuke najbolje rađaju na kratkim rodnim granama, stručnjaci savetuju da se ove grane ne skraćuju, ali da se obavlja proređivanje kako bi se omogućio bolji pristup svetlosti i bolja cirkulacija vazduha.

Kruške, s druge strane, kao i jabuke, proizvode rod na kratkim granama. Ipak, razlika je u tome što kruške mogu formirati duže rodne grane koje treba pažljivo orezivati kako bi se izbegla prekomerna gustoća, koja može smanjiti kvalitet plodova. Od ključnog značaja za kruške je da se pruži dovoljno svetlosti za sve delove krune, jer inače može doći do problema sa plodonošenjem.

Zaključak

Zimska rezidba voćaka je ključna za zdravlje i dugoročnu produktivnost vašeg voćnjaka. Iako može delovati kao jednostavan zadatak, pravilno izvođenje rezidbe zahteva poznavanje specifičnih potreba svake vrste. Prilagodite tehniku rezidbe prema specifičnostima voćke, njenoj starosti, vrsti i stanju korena, kako biste postigli najbolji rezultat u proizvodnji zdravih plodova. Na kraju, nemojte se plašiti da probate nove pristupe i tehnike, jer učenje o rezidbi može biti dugoročno vrlo korisno za vaš vrt.

Letnja rezidba voćaka je postupak koji se obavlja u periodu aktivnog rasta biljaka, obično u junu ili julu. Za razliku od zimske rezidbe, koja ima za cilj stabilizaciju biljke i pripremu za narednu sezonu, letnja rezidba ima specifične ciljeve vezane za kontrolu rasta, oblikovanje krošnje i poboljšanje kvaliteta plodova. Letnja rezidba je klasičan korak u održavanju ravnoteže između vegetativnog i generativnog rasta, što doprinosi boljoj rodnosti biljke.

Ciljevi letnje rezidbe

Jedan od ključnih ciljeva letnje rezidbe je kontrola rasta mladih izdanaka, koji mogu previše rasti i ometati plodonošenje. To se posebno odnosi na grane koje ne donose plodove, a koje mogu zasenjivati rodne grane. Na taj način, letnja rezidba pomaže u izbalansiranju razvoja biljke, sprečava zagušenje krošnje i omogućava bolje prozračivanje i cirkulaciju svetlosti unutar voćke. Uklanjanjem suvišnih izdanaka, voćke mogu usmeriti više energije u proizvodnju plodova, što direktno utiče na njihov kvalitet i količinu.

Jedan od najvažnijih aspekata letnje rezidbe je smanjenje visine voćke, posebno u voćnjacima u kojima se koristi oblik uspravne krune. Ovaj postupak ne samo da pomaže u boljoj distribuciji svetlosti, već omogućava lakše žetvu i smanjuje rizik od bolesti koje se često javljaju na mestima gde je vlaga veća, zbog gustih i nepravilnih krošnji. Takođe, letnja rezidba pomaže u oblikovanju krune, što može značajno povećati estetski izgled voćnjaka.

Kada obaviti letnju rezidbu?

Idealno vreme za letnju rezidbu zavisi od vrste voćke, ali opšti savet je da se obavi tokom perioda aktivnog rasta. U ovom periodu biljke su u fazi povećane fotosinteze, pa će lakše podneti stres izazvan rezidbom. Rezidba u letnjem periodu treba biti pažljivo obavljena kako ne bi došlo do prekomernog oštećenja biljke. Ako se radovi izvode tokom pretoplih letnjih dana, postoji mogućnost da biljka pretrpi dodatni stres, što može dovesti do smanjenja plodnosti ili čak smrti biljke.

S obzirom na to da se letnja rezidba obavlja u sredini vegetacije, grane se režu tako da ostane dovoljno zelene mase koja može da raste. Prvi korak je uvek uklanjanje suvišnih i bolesnih izdanaka, kao i onih koji ometaju pravilno oblikovanje voćke. Svi izbojci koji rastu u unutrašnjosti krošnje, bez namere da donesu plodove, trebaju biti odstranjeni, kako bi se omogućio bolji protok svetlosti i vazduha. Grane koje rastu pod velikim uglom sa stabljikom takođe se uklanjaju, jer uzimaju previše energije od biljke, a njihovo plodonošenje je minimalno.

Vrste letnje rezidbe

Letnja rezidba se može svrstati u nekoliko tipova u zavisnosti od željenih ciljeva. Prvi tip, tzv. „proređivanje“, podrazumeva uklanjanje suvišnih grana, koje ne donose plodove, i tako se omogućava bolji razvoj ostatka biljke. Ovaj tip rezidbe koristi se za obnavljanje stabala starijih voćki koje su izgubile plodnost ili su previše zapuštene. Drugi tip, „skraćivanje“, podrazumeva skraćivanje grana koje su previše duge, a koje mogu izazvati neravnomeran razvoj. Na taj način omogućava se ravnomerno plodonošenje u svim delovima krune.

Treći tip, tzv. „oblikovanje“, obuhvata sve aktivnosti koje se rade u cilju formiranja željenog oblika krošnje. Voćke sa uspravnim krunama obično zahtevaju manje obrezivanja u letnjem periodu, dok voćke sa širim krunama, poput jabuka i krušaka, zahtevaju redovno obrezivanje kako bi se sprečilo prekomerno širenje i gustoća krošnje. Ovaj oblik rezidbe je posebno koristan za voćnjake u kojima se koristi visok proizvodni prinos.

Značaj letnje rezidbe za plodove

Letnja rezidba utiče i na kvalitet plodova. Uklanjanjem suvišnih grana, biljka može da fokusira energiju na veće i kvalitetnije plodove, što omogućava bolju koncentraciju šećera i veći ukus. Ovo je posebno važno za voće koje se koristi za industrijsku proizvodnju, jer bolji kvalitet plodova povećava profitabilnost. Takođe, letnja rezidba može doprineti i boljoj boji plodova, jer više svetlosti dospeva do zrelih plodova, što omogućava postizanje intenzivnije boje, što je posebno poželjno za voće kao što su breskve, šljive i trešnje.

Zaključak

Letnja rezidba voćaka je veoma važan zadatak koji igra ključnu ulogu u održavanju zdravlja i produktivnosti biljaka. Ovaj postupak pomaže u kontrolisanju rasta, oblikovanju krošnje i poboljšanju kvaliteta plodova. Pravilno obavljena letnja rezidba dovodi do bolje ravnoteže između vegetativnog i generativnog rasta, što omogućava plodovima da se razvijaju u optimalnim uslovima. Stoga je važno pridržavati se stručnih saveta, u zavisnosti od vrste voćke, kako bi se postigao što bolji rezultat u proizvodnji voća.

Rezidba šljiva, višanja i oraha je specifična jer svaka od ovih voćki ima jedinstvene karakteristike rasta koje treba uzeti u obzir kako bi se obezbedio zdrav razvoj biljaka i visok prinos. Ove vrste voća reaguju na različite vrste rezidbe i zahteva posebnu pažnju, a pravilnim orezivanjem može se značajno poboljšati kvalitet plodova, kao i produžiti životni vek biljaka.

Rezidba šljiva

Šljive su voćke koje zahtevaju specifičan pristup obrezivanju, jer mogu brzo rasti i razvijati guste krošnje koje ometaju cirkulaciju vazduha i svetlosti. Zbog toga je veoma važno redovno sprovoditi rezidbu kako bi se sačuvala ravnoteža između rasta biljke i njenog plodonosnog potencijala.

Osnovno pravilo prilikom rezidbe šljive je uklanjanje starih, sušnih i bolesnih grana, ali i skraćivanje mladih izdanaka koji se nalaze preblizu glavnim granama. Šljive najbolje reaguju na „obnovljivu“ rezidbu, koja podrazumeva orezivanje biljke tako da se podstakne rast novih mladih izdanaka koji će biti plodonosni u narednim sezonama. Grane koje su slabe, oštećene ili rastu prema unutrašnjosti krošnje treba ukloniti kako bi se omogućio veći ulaz svetlosti i vazduha u unutrašnjost biljke.

Važno je napomenuti da prekomerno orezivanje može negativno uticati na prinos šljive, pa je stoga važno da rezidba bude umerena. Najbolje vreme za obrezivanje šljive je tokom zime, nakon što opadne lišće, ali pre nego što dođe do prvih prolećnih mrazeva.

Rezidba višanja

Višnje, kao i šljive, spadaju u voćke koje zahtevaju specifičan pristup rezidbi kako bi se očuvala njihova plodnost. Rezidba višanja obuhvata uklanjanje starih i sušnih grana, kao i prozračivanje krošnje. Cilj je postići ravnomeran raspored grana i omogućiti dobar protok vazduha i svetlosti kroz krošnju. Orezivanje višanja obično se vrši na početku zime, kada biljka miruje.

Za razliku od šljive, višnje se obrezuju sa ciljem da se ne preoptereti biljka i da se omogući maksimalna koncentracija hranljivih materija u plodovima. Uklanjanje suvišnih bočnih izbojaka, kao i skraćivanje predugih grana, podstiče bolji razvoj cvetova i plodova. Takođe, uklanjanje grančica koje rastu previše prema unutrašnjosti krošnje može sprečiti nastanak bolesti i smanjiti rizik od infekcija.

Kao i kod šljiva, umerena rezidba je ključna za dobar prinos i zdravlje biljaka. Prekomerno orezivanje može smanjiti broj plodova, pa je stoga važno održati ravnotežu.

Rezidba oraha

Orah je specifičan po tome što razvija veliku krošnju, pa mu je potrebna pažljiva rezidba kako bi se obezbedila ravnoteža između rasta i plodnosti. Orah se obrezuje uglavnom na starijim stablima, dok je kod mladih biljaka rezidba minimalna. Orezivanje oraha ima za cilj uklanjanje starih, bolesnih ili oštećenih grana, kao i stvaranje prostora za rast novih grana koje će doneti plodove.

Zimska rezidba oraha podrazumeva skraćivanje bočnih izdanaka i uklanjanje grana koje rastu prema unutrašnjosti krošnje. Na ovaj način se omogućava da više svetlosti prodre u krošnju, što poboljšava razvoj novih plodova. Takođe, važno je izbegavati prekomerno orezivanje, jer orah sporo reaguje na agresivnu rezidbu. Iako orezivanje oraha obično nije tako intenzivno kao kod drugih voćaka, potrebno je obratiti pažnju na kvalitet grana i njihov pravilan raspored u krošnji.

Orah je voćka koja se orezuje i u fazi mladosti, ali na način koji omogućava stvaranje stabilnog temelja za kasniji rast i plodnost. Najbolje vreme za orezivanje oraha je zimi, kada biljka miruje, kako bi se smanjio stres na stablo i omogućilo mu da se oporavi pre početka vegetacije.

Specifičnosti rezidbe za svaku vrstu voća

Svaka od ovih voćki zahteva specifičan pristup prilikom rezidbe, jer različite vrste imaju različite obrasce rasta i reakcije na orezivanje. Šljive i višnje se obrezuju kako bi se podstakao rast novih plodonosnih grana i obezbedila ravnomerna raspodela svetlosti u krošnji, dok je kod oraha važno održati ravnotežu između rasta i plodnosti.

Takođe, vreme rezidbe igra veliku ulogu. Šljive i višnje najbolje reaguju na zimsko obrezivanje, dok orezivanje oraha može da se sprovodi u manjoj meri i u specifičnom periodu. Orezivanje oraha obično ne treba da bude previše agresivno, jer prekomerno uklanjanje grana može smanjiti plodnost stabla.

Za sve ove voćke važno je poštovati osnovne principe rezidbe, kao što su uklanjanje bolesnih, sušnih i oštećenih grana, obezbeđivanje prozračivanja krošnje, kao i očuvanje ravnoteže između rasta i plodnosti biljke.

Zaključak

Pravilna rezidba šljiva, višanja i oraha je ključna za očuvanje zdravlja biljaka i postizanje visokog prinosa. Svaka od ovih voćki zahteva specifičan pristup, s obzirom na njihov način rasta i reakciju na obrezivanje. Poštovanjem osnovnih pravila i tehniku orezivanja, voćari mogu osigurati zdravlje svojih biljaka, veći prinos i bolji kvalitet plodova.

Rezidba voćaka je ključna za zdravlje i plodnost biljaka, ali način obrezivanja varira u zavisnosti od vrste voća. Svaka vrsta voćke ima svoje specifične potrebe, a poznavanje tih potreba omogućava voćaru da postigne optimalan prinos i očuva zdravlje biljke. Različite vrste voća reaguju na rezidbu na različite načine, pa je važno prilagoditi tehniku obrezivanja svakom tipu voćke.

Jabuke i kruške

Jabuke i kruške spadaju u vrste voćaka koje zahteva pažljivo planiranje rezidbe, jer pogrešan način obrezivanja može dovesti do smanjenja prinosa i kvaliteta plodova. Ove voćke imaju oblik piramide, sa centralnim vođom (glavnom granom) koja dominira. Zimska rezidba kod jabuka i krušaka obuhvata skraćivanje bočnih grana, uklanjanje suvišnih ili bolesnih izbojaka, kao i prozračivanje krošnje.

Kod jabuka i krušaka važno je ostaviti osnovne grane na stablu, a manje grane koje se ukrštaju ili rastu prema unutrašnjosti treba ukloniti. Osnovni cilj je da se krošnja oblikuje tako da svetlost i vazduh mogu slobodno da dospeju do svakog dela biljke. Kod mladih stabala često se sprovodi formativna rezidba koja pomaže u oblikovanju željenog oblika krošnje.

Breskve i nektarine

Breskve i nektarine imaju specifičan način rasta i zahtevaju dinamičniji pristup rezidbi. Za razliku od jabuka i krušaka, breskve i nektarine često imaju slabiji korenov sistem i potrebna im je redovna rezidba kako bi se podstakao rast i plodnost. Zimska rezidba breskvi i nektarina obuhvata uklanjanje starih grana, skraćivanje mladih izbojaka i obezbeđivanje ravnomernog rasta svih grana.

Za breskve i nektarine, važno je da rezidba ne bude previše agresivna, jer prekomerno orezivanje može dovesti do smanjenja prinosa. Takođe, ove biljke se podstiču da razvijaju nove izdanke iz starijih delova stabla, čime se omogućava bolje stvaranje plodova u narednoj sezoni.

Šljive i višnje

Šljive i višnje zahtevaju specifičan pristup rezidbi, jer njihova struktura krošnje može postati previše gusta, što ometa cirkulaciju vazduha i svetlosti. Rezidba ovih voćaka ima za cilj stvaranje ravnomernog rasporeda grana, kao i uklanjanje oštećenih ili bolesnih delova. U tom procesu, trebalo bi obratiti pažnju na to da grane koje rastu prema unutrašnjosti krošnje ili koje su preblizu jedne drugoj budu orezane, kako bi se omogućio bolji protok vazduha.

Za šljive i višnje, koristi se metoda obrezivanja koja se bazira na skraćivanju bočnih grana i uklanjanju starih i nerodnih delova. Ove voćke dobro reaguju na „obnovljivu“ rezidbu, koja podstiče njihovu plodnost i produžava životni vek biljaka.

Vinove loze

Vinova loza je specifična vrsta koja zahteva posebnu pažnju kada je u pitanju rezidba. Vinova loza se obrezuje u dve faze – zimskoj i letnjoj. Zimska rezidba vinove loze obuhvata skraćivanje glavnih grana na određeni broj očiju, dok letnja rezidba podrazumeva uklanjanje neželjenih izbojaka koji nepotrebno troše energiju biljke.

Pravilna zimska rezidba vinove loze doprinosi zdravlju biljke, boljoj raspodeli hranljivih materija i stvaranju većih grožđa. Preporučuje se orezivanje loze na dva do četiri očiju, u zavisnosti od sorte, a suvišne ili preduge grane treba ukloniti kako bi biljka mogla da usmeri energiju na proizvodnju grožđa.

Orah

Orah je specifična voćka koja se orezuje na drugačiji način. Ova vrsta voća ima snažan rast i obično se orezivanje sprovodi samo na starijim stablima kako bi se oblikovala krošnja i uklonili mrtvi i bolesni izbojci. Za mlade biljke, obrezivanje treba biti minimalno, dok se na starijim stablima odstranjuju suve grane, kao i bočni izdanci koji ometaju rast glavne krošnje.

Maline, kupine i druge bobičaste voćke

Bobičaste voćke, poput malina, kupina i jagoda, takođe imaju specifične zahteve kada je u pitanju rezidba. Ove biljke neprestano razvijaju nove izdanke, a obrezivanje je ključno za održavanje njihovog zdravlja i plodnosti. Za maline i kupine, obrezivanje se sprovodi u proleće ili jesen, i to na način da se uklone stare grane koje su već donose plodove. Ovo podstiče rast novih, plodonosnih izbojaka koji će donositi plodove u narednoj sezoni.

Za bobičaste voćke važno je obezbediti i dovoljnu količinu svetlosti i prostora za rast, što se postiže pravilnom rezidbom i uklanjanjem prekomernih izbojaka. Kvalitet plodova se značajno povećava ukoliko su biljke pravilno orezane i imaju dovoljno prostora za rast.

Zaključak

Specifičnosti rezidbe po vrstama voća ključno je poznavati kako bi se postigao optimalan prinos i očuvalo zdravlje biljaka. Različite vrste voćaka reaguje različito na obrezivanje, pa je važno prilagoditi tehniku rezidbe svakom tipu biljke. Orezivanje koje uzima u obzir specifične potrebe svake vrste voća doprinosi zdravlju voćnjaka, većoj plodnosti i boljoj kvaliteti plodova.

Sadnja voćaka je ključni korak u izgradnji zdravog i plodnog voćnjaka. Uspješno sadnja znači i zdrav početak za vašu voćku, dok nepravilno obavljena sadnja može uzrokovati slab razvoj i čak potpuni neuspeh u rastu biljaka. Iako se na prvi pogled čini jednostavno, postoji nekoliko često pravljenih grešaka koje mogu ozbiljno uticati na uspeh sadnje. U ovom tekstu, podelićemo sa vama najčešće greške i savete kako da ih izbegnete.

1. Loše pripremljena rupa za sadnju

Jedna od najčešćih grešaka koja se pravi prilikom sadnje voćaka jeste nepravilno iskopana rupa. Za uspešnu sadnju, rupa mora biti dovoljno velika da koren sadnice ima dovoljno prostora za širenje. Rupa treba biti prečnika 100-120 cm i dubine najmanje 60 cm. Naročito na težim zemljištima, preporučuje se da se rupa iskopava najmanje mesec dana pre sadnje kako bi se omogućilo zemljištu da se oporavi.

2. Pogrešna dubina sadnje

Dubina sadnje je ključna. Sadnice ne treba saditi previše duboko, jer to može ometati normalan rast. Prava dubina se obezbeđuje pomoću sadne daske. Postavite dasku horizontalno na površinu i pazite da korenov vrat sadnice bude u visini gornje ivice daske. Mesto kalemljenja treba biti najmanje 10 cm iznad zemlje, jer sadnja kalemljenih voćaka s kalemom u zemlji može dovesti do propadanja biljke.

3. Nepravilno pripremljene sadnice

Sadnice treba pažljivo pregledati pre sadnje. Koren sadnice treba se odseći ukoliko je oštećen, a oštrim makazama treba ispraviti koren tako da rana bude što manja. Takođe, važno je da se sadnice pre sadnje drže 24 časa u vodi ili u smesi balege i ilovače, kako bi se osvežile i ubrzao njihov rast.

4. Nepoštovanje vrste zemljišta

Zemljište mora biti pripremljeno na odgovarajući način. Na primer, sadnice se ne smeju saditi u zemlji koja je previše vlažna ili previše suva. Za uspešno sadnju, važno je da zemlja bude dovoljno rastresita i prozračna. Ako je tlo previše kompaktno, koreni sadnice neće moći da se šire, što može usporiti rast i razvoj biljke.

5. Pogrešna primena đubriva

Dodavanje mineralnih đubriva treba da bude vrlo precizno. Đubriva treba koristiti samo u skladu sa preporukama stručnjaka, jer prekomerno đubrenje može štetiti korenovom sistemu. Takođe, đubrivo treba dobro pomešati sa zemljom, kako bi se ravnomerno rasporedilo. Posebno treba biti oprezan sa stajnjakom, koji ne treba da se stavlja na dno rupe za sadnju, jer može izazvati opekotine na korenu. Umesto toga, stajnjak se stavlja oko sadnice nakon sadnje, u vidu prstena, i pokriva slojem zemlje.

6. Nedovoljno zalivanje nakon sadnje

Jedna od najvažnijih stvari nakon sadnje voćaka jeste pravilno zalivanje. Bez obzira na vlažnost zemljišta, nakon sadnje sadnice treba dobro zaliti, sve dok ne počnu da se pojavljuju mehurici na površini. Zalivanje pomaže da se sadnica dobro poveže sa zemljištem i da se izbegne pojava vazdušnih džepova oko korena. Nakon toga, preporučuje se da se oko sadnice nahrani suva zemlja kako bi se stabilizovao korenski sistem.

7. Zaštita od niskih temperatura

U područjima sa hladnim zimama, gde postoji opasnost od golomrazice, važno je obratiti pažnju na zaštitu sadnica. Ako je zima hladna, oko sadnice treba napraviti humku visine 20-30 cm kako bi se koren zaštitio od mraza. Ovaj sloj zemlje treba u proleće razgrnuti kako bi biljka mogla normalno da raste. Takođe, u jesen, pre nego što zima počne, može se napraviti zdelica oko sadnice kako bi se zaštitila od zečeva i drugih životinja koje bi mogle da je oštete.

8. Nepravilna rezidba

Nakon sadnje, sadnica ne treba da se orezuje odmah. Najbolje je sačekati do proleća i tada obaviti rezidbu, kako bi se uklonili suvi ili oštećeni delovi biljke. Rezidba se vrši pre početka vegetacije i ima za cilj da se podstakne rast i formiranje pravilne krošnje.

Zaključak

Pravilna sadnja voćaka je osnov za zdrav i plodan voćnjak. Izbegavanje najčešćih grešaka može značajno poboljšati šanse za uspešan rast i razvoj voćaka. Kada je sadnja pravilno obavljena, voćke će biti snažne i otporne na bolesti, a u budućnosti će obradovati bogatom berbom. Obavezno pratite savete stručnjaka i prilagodite tehnike sadnje specifičnostima vašeg zemljišta i klimatskim uslovima.

Kupina je biljka koja se sve više gaji zbog svojih zdravih plodova, ali i zbog ekonomske isplativosti u voćarstvu. Da bismo osigurali dobar prinos i kvalitet plodova, važno je poznavati karakteristike plodova kupine, ali i postupke proizvodnje sadnog materijala. U ovom tekstu ćemo se detaljnije baviti specifičnostima sadnje i razmnožavanja kupine, kako bi se olakšao proces gajenja ove voćne vrste.

Karakteristike plodova kupine
Plod kupine je zbirna koštunica, što znači da je sastavljen od mnogih malih koštunica koje su međusobno zbijene i pričvršćene za cvetnu ložu. Broj koštunica u jednom plodu može biti od 20 do 160, a prosečna masa ploda kod šumske kupine kreće se od 1.1 do 1.6 grama, dok kod sortnih plodova može biti od 1.7 do 8.4 grama. Kupina se obično bere ručno, ali može se i mašinski ubrati, nakon čega se suši u tankim slojevima. Seme kupine ekstrahuje se korišćenjem maceratora ili trljanjem na situ uz ispiranjem vodom, a potom se prosušuje.

U 1 kilogramu plodova kupine može biti oko 667.000 semenki, a iz 100 kilograma plodova dobijamo otprilike 3 kilograma semena. Semenke se čuvaju u hermetički zatvorenim posudama, na temperaturi između 3 i 5°C, kako bi očuvale svoju klijavost. Klijanje semenki je nadzemno, ali može biti otežano zbog dormantnosti, s klijavošću koja se kreće između 63% i 80% kod tretiranog semena. Pre nego što se posade, seme kupine mora proći proces stratifikacije. Postoje različite metode za to, uključujući stratifikaciju u vlažnom pesku ili tretiranje sa koncentrovanim sumpornim kiselinama (H2SO4), nakon čega sledi hladna stratifikacija.

Proizvodnja sadnog materijala kupine
Kao i mnoge druge voćne vrste, kupina se može razmnožavati na dva glavna načina: generativno (seminom) i vegetativno. U ovom tekstu fokusiraćemo se na vegetativno razmnožavanje, koje je najčešće korišćeno u komercijalnoj proizvodnji, jer omogućava brzo dobijanje zdravih i visokokvalitetnih biljaka.

Vegetativno razmnožavanje kupine
Vegetativno razmnožavanje podrazumeva korišćenje biljnih delova (kao što su izdanci, korenovi ili reznice) za stvaranje novih biljaka. Ovaj metod omogućava uzgoj novih biljaka koje su identične matičnim, čime se postiže uniformnost i željeni kvalitet plodova. Postoji nekoliko načina vegetativnog razmnožavanja kupine, među kojima su:

1. Razmnožavanje korenovim reznicama
   Korenove reznice su dimenzija od 0.6 do 1.0 cm debljine i 8 do 10 cm dužine. Ove reznice se postavljaju u rastilište na dubinu od oko 8-10 cm i horizontalno u razmaku od 7-15 cm u redu, a 30-50 cm između redova. U slučaju korišćenja mehanizacije, razmak se može povećati na 80-100 cm između redova.
2. Razmnožavanje vrhovima letorasta
   Vrhovima letorasta, koji se obično polažu u zemlju pred kraj leta, biljka se ožiljava, što omogućava formiranje novih izdanaka. Ovaj metod je posebno efikasan za puzećke sorte kupine, jer se time izbegava stvaranje izdanka sa bodljama.
3. Razmnožavanje reznicama pupoljaka
   Ovaj metod podrazumeva upotrebu reznica koje sadrže listove i koje se moraju orošavati sa kratkim prekidima. Ovaj postupak omogućava veći prinos sa matičnih biljaka, a sadni materijal se koristi na najefikasniji način. Ovaj metod se takođe može primeniti na vrhove letorasta koji su dovoljno zadrvenili do kraja leta.

Zaključak
Proizvodnja sadnog materijala kupine, kao i pravilno razmnožavanje, ključni su za uspešan uzgoj ove voćke. Korišćenjem pravilnih tehnika, uz primenu moderne tehnologije, moguće je dobiti visokokvalitetne sadnice koje će doneti visoke prinose. Bilo da se odlučite za razmnožavanje korenovim reznicama, vrhovima letorasta ili reznicama pupoljaka, važno je pridržavati se preporučenih metoda kako bi se postigao najbolji mogući rezultat.

Voćarstvo je jedna od najstarijih grana poljoprivrede koja datira još iz vremena neolita, kada voće nije bilo uzgajano, već samo prikupljano iz prirode. Kroz vekove, sa razvojem ljudskog društva, voćarstvo je postepeno postajalo značajna privredna grana, a voće je postalo nezaobilazan deo ljudske ishrane. Zbog toga, voćarstvo danas zauzima važno mesto u poljoprivredi i ekonomiji, pružajući brojne prednosti koje ga čine ključnom privrednom granom.

Voćarstvo se u današnjem društvu smatra vrlo značajnim iz više razloga. Evo nekoliko glavnih prednosti i razloga zašto je ova grana poljoprivrede važna:

1. Privredni značaj voćarstva
   Proizvodnja voća i prerađevina od voća pruža značajan izvor novčanih sredstava za privredu zemlje. Sa savremenim tehnologijama i boljim metodama proizvodnje, prihod od voćarske proizvodnje može biti još veći, što čini ovu granu atraktivnom za investicije.
2. Voće kao sastavni deo ishrane
   Voće je, zajedno sa ostalim životnim namirnicama, postalo nezamenljiv deo ljudske ishrane. Njegova hranljiva vrednost i zdravstvene koristi su neprocenjivi, zbog čega je važnost voća u svakodnevnoj ishrani u stalnom porastu.
3. Povoljni tereni za voćarstvo
   Voćarstvo je specifično po tome što može da se praktikuje na terenima koji nisu pogodni za druge vrste poljoprivrednih kultura. Iako ti tereni možda nisu idealni za druge grane poljoprivrede, oni su veoma pogodni za gajenje voća, što čini voćarstvo ekonomično i u područjima sa specifičnim zemljišnim i klimatskim uslovima.
4. Zapošljavanje i smanjenje nezaposlenosti
   Voćarstvo, zajedno sa vinogradarstvom i povrtarstvom, zapošljava veliki broj radnika, često visoko kvalifikovane radne snage. Time se smanjuje nezaposlenost i poboljšava ekonomska situacija u određenim regionima.
5. Indirektni uticaj na razvoj drugih industrija
   Razvoj voćarstva ima pozitivan uticaj na brojne druge industrije, uključujući industriju mašina, hemijsku industriju, industriju za preradu voća i drvnu industriju. Sve ove industrije dobijaju podsticaj i potražnju za svojim proizvodima usled širenja voćarske proizvodnje.
6. Povećanje vrednosti zemljišta
   Voćarski zasadi, posebno visokointezivni zasadi, povećavaju vrednost zemljišta jer zahtevaju značajna ulaganja i dugoročnu pažnju. Ova ulaganja omogućavaju održavanje i poboljšanje produktivnosti zemljišta na duži period.
7. Trgovina voćem i prerađevinama
   Voće i prerađevine od voća predstavljaju značajne artikle trgovine. Uvoz i izvoz voća postaju ključni za ekonomiju, jer je ovo tržište u stalnom porastu, kako na domaćem, tako i na međunarodnom nivou.
8. Zdravija ishrana
   Voće ne samo da obogaćuje ishranu, već doprinosi i očuvanju zdravlja. Redovno konzumiranje voća pomaže u smanjenju potrebe za drugim vrstama namirnica, što čini ishranu zdravijom i uravnoteženijom.

Na osnovu svega navedenog, ulaganje u voćarstvo i njegov dalji razvoj imaju veliku perspektivu. U savremenim proizvodnim uslovima, voćarstvo se mora organizovati na način da se postigne što veća produktivnost i rentabilnost. Intenzivni voćarski zasadi mogu pružiti visoke prinose i omogućiti održivost ove grane u dugoročnom periodu. Voćarstvo, sa svojim ekonomskim, socijalnim i zdravstvenim benefitima, predstavlja ne samo značajnu privrednu granu, već i ključni segment za opstanak i napredak poljoprivrede u modernom društvu.

Lešnik je voćna vrsta koja spada u grupu jezgrastih plodova i ima širok areal rasprostranjenosti. Iako nije najzastupljenija voćka na globalnom nivou, proizvodnja lešnika se sve više povećava, naročito u evropskim, američkim i azijskim zemljama, dok je u Australiji i Africi zastupljena u manjoj meri. U kontinentalnoj proizvodnji voća, voćke poput jabuka, krušaka, breskvi i šljiva zauzimaju dominantan udeo, sa čak 90% od ukupne proizvodnje. Lešnik je, međutim, i dalje nešto manje zastupljen, a njegova proizvodnja u mnogim zemljama je u porastu, naročito u poslednjim decenijama.

Jedan od razloga što lešnik nije toliko popularan u proizvodnji je dug period koji je potreban da bi voćka ušla u pun rod, ali i tradicija ekstenzivnog gajenja, gde je lešnik često bio uzgajan kao šumska biljka. Međutim, poslednjih godina situacija se menja i sve više se prelazi na plantažnu proizvodnju, koja donosi brojne prednosti. Plantažno gajenje lešnika omogućava intenzivnu proizvodnju i bolji prinos, a sve veći broj poljoprivrednika odlučuje se za ovu vrstu proizvodnje zbog velikih ekonomski koristi koje ona donosi.

Iako lešnik nije među najzastupljenijim vrstama voća u Srbiji, situacija se u poslednjim godinama menja. U našoj zemlji trenutno se godišnje proizvodi manje od 1000 tona lešnika, što pokriva samo oko 10% domaćih potreba. Veliki deo proizvodnje obavlja se na okućnicama i manjim parcelama, dok se lešnici povremeno gaje i kao živa ograda. Međutim, u poslednje vreme, sve je više plantažnih zasada, gde se koristi moderni pristup i komercijalno gajenje sorti koje su najpoznatije na svetskom tržištu, kao što su italijanske sorte leske.

Danas se godišnje u našoj zemlji zasade oko 20.000 sadnica kvalitetnih sorti lešnika, kalemljenih na mečiju lesku, dok se 2-3 puta više sadnica proizvodi iz izdanaka. Iako se broj plantaža povećava, još uvek se procenjuje da se godišnje podiže oko 120 hektara plantažnih zasada. Takav trend rasta ukazuje na to da će lešnik postati sve značajnija voćka u našoj zemlji u budućnosti, a plantažno gajenje će doprineti da proizvodnja bude veća i kvalitetnija.

Lešnik se smatra izuzetno vrednim voćem zbog svojih hranljivih sastojaka i koristi u ishrani. Pored toga, zbog svoje vrednosti u agrikulturi i industriji, lešnik ima sve veći značaj i u ekonomskom smislu. S obzirom na to da se sve više gaji u plantažnoj proizvodnji, njegova budućnost u Srbiji deluje svetla, a tržište ovog voća će sigurno rasti u narednim godinama.

Za kraj, važno je istaći da se gajenje lešnika u plantažama u Srbiji pokazalo kao dobar poslovni potez, a uvođenje savremenih tehnologija i metoda proizvodnje dodatno će doprineti njegovoj popularnosti i većoj proizvodnji. U narednim godinama možemo očekivati dalji rast plantažnih zasada i porast proizvodnje lešnika, što će svakako pozitivno uticati na poljoprivredu u zemlji.