Unutar šire botaničke porodice Rosaceae (ruže), nalazi se veliki broj divljih voćaka koje pripadaju rodovima Prunus, Pyrus, Malus i Sorbus. Ovi rodovi obuhvataju oko 300 različitih vrsta drveća i grmova.
Sorbus domestica – oskoruša je submediteranska vrsta koja se prostire od južnog Tirola, Švajcarske i južne Mađarske na severu, pa sve do severne Afrike i zapadne Azije. U našoj zemlji se može pronaći u priobalju i toplijim područjima hrastovih šuma (sladun-cer). Često se gaji zbog svog ploda, koji je popularna zimska voćka. Oskoruša uspeva na različitim tipovima zemljišta, od peskovitih do glinovitih, bez obzira na pH vrednost, uz jedini uslov – dovoljnu količinu vlage. Ovo je listopadno drvo koje može da naraste do 15 metara, sa perastim listovima sa 11-21 duguljastim nazubljenim listićima. Cveta u maju, a plodovi su kruškoliki, zeleni sa crvenkastim tonom sa sunčane strane, i sazrevaju u septembru i oktobru.
Sorbus aucuparia – jarebika je vrsta veoma slična oskoruši, ali se ekološki bitno razlikuje. Ova evrosibirska vrsta kod nas raste u visokim planinama, počevši od pojasa bukve i jele. Jarebika ima širu ekološku valenicu, podnosi kisela i alkalna zemljišta, a takođe i zagađenje vazduha, pa je pogodna za gradsku sredinu. Razlikuje se od oskoruše po izraženijim listovima i asimetričnoj lisnoj osnovi. Cveta od maja do juna, a crveni plodovi sazrevaju u avgustu-septembru i imaju veoma dekorativan izgled.
Sorbus torminalis – brekinja je drvo koje može narasti do 25 metara. Raste u Evropi, Maloj Aziji i severnoj Africi, a kod nas je često prisutna u hrastovim šumama. Ova vrsta zahteva slične ekološke uslove kao oskoruša, a njeni listovi su reznjeviti, sa testerastim ivicama. Cveta u junu, a plodovi sazrevaju u septembru-oktobru, elipsoidalnog oblika, smeđe boje sa belim tačkama.
Sorbus aria – mukinja je visok grm ili drvo do 15 metara, sa širokom piramidalnom krošnjom. Evropska je vrsta koja obično raste na krečnjačkim terenima u bukovo-jelovim šumama. Raste sporo i može da živi i do 200 godina. Listovi su prosti, eliptični, sa nazubljenim ivicama. Cveta u maju, a plod sazreva u septembru-oktobru, sa crvenkasto-žutom bojom, atraktivan za divljač.
Vrste ovog roda često se koriste u pejzažnoj arhitekturi zbog svoje dekorativnosti. Proizvode se generativno – seme treba stratifikovati tri do pet meseci, a zatim posaditi. U prvim godinama biljke sporo rastu, ali razvijaju snažan koren. Kasnije se presađuju u sudove ili leje, a zatim na teren.
Malus sylvestris – divlja jabuka se prostire gotovo celom Evropom, a u habitusu je to grm ili drvo koje retko dostigne visinu od 10 metara. Krosnja joj je široka i gusta, a grane su dlakave i trnovite. Lisci su eliptični, zasićeni i nazubljeni. Cveta od aprila do maja, a plodovi su zeleni do žuti, udubljeni na mestu spajanja sa peteljkom. Divlja jabuka se koristi za pravljenje soka, sirćeta, džemova ili kao pojačivač arome.
Pyrus piraster – divlja kruška je lagano rastuće drvo visine do 15 metara, koje je prisutno u Evropi i zapadnoj Aziji, a kod nas se nalazi u hrastovim šumama. Krosnja joj je široka piramidalna, a uspeva na plodnim, dobro dreniranim zemljištima. Listovi su jajasto-okruglasti, sjajni, a cvetovi su beli sa crvenim prasnicima. Plod sazreva u oktobru i koristi se za proizvodnju kalemova.
Prunus spinosa – trnjina je grm visine do 4 metra, prisutan širom Evrope, Male Azije i severne Afrike. Raste na suvim i sunčanim mestima, kao što su hrastove šume i pašnjaci. Plodovi su jestivi i često se koriste za spravljanje džemova, sirupa i alkoholnih pića. Cvetovi, kora i plodovi trnjine imaju diuretičko i laksativno dejstvo.
Prunus avium – divlja trešnja je listopadno drvo koje dostiže visinu do 20 metara i starost do 90 godina. Proširena je širom Evrope (osim na severu i severoistoku). Drvo je piramidalno, sa glatkom korom koja se ljušti u prstenovima. Cveta u aprilu i maju, a plodovi, koji su jednosemeni kostunjavi plodovi crvene do crne boje, sazrevaju u julu-avgustu. Plod je veoma ukusan i sadrži 9-14 % šećera. Razmnožavanje ove vrste u prirodi podstiču ptice koje jedu plodove i šire seme.
Ove vrste, kao i mnoge druge iz roda Prunus, često se koriste u voćarstvu i mogu se proizvoditi iz semena ili reznica.
Оставите одговор