Zasad oraha zahteva pažljivo i redovno održavanje kako bi se osigurao zdrav i dugotrajan plod. Uzimajući u obzir da orah može da bude dugovečna biljka, nega u prvih nekoliko godina od sadnje je ključna za formiranje pravilnog stabla i kvalitetnih plodova. U nastavku ćemo se baviti osnovnim merama za negu zasada oraha, uključujući obradu zemljišta, đubrenje, rezidbu, zaštitu od mraza i bolesti, kao i opšte smernice za povećanje prinosa.
Obrada zemljišta u zasadu oraha
Jedan od osnovnih koraka u održavanju zasada oraha je pravilna obrada zemljišta. Za jesenju obradu najpre je preporučljivo koristiti plugove sa velikim radnim zahvatom, koji ostavljaju ravnije zemljište. Ovo omogućava bolji protok vazduha i vode kroz tlo, što je od esencijalne važnosti za zdravlje korena. Pred samu berbu, zemljište treba dodatno obraditi i istanjiti kako bi se lakše sakupljali plodovi, a po završetku berbe ponovo treba izvesti istanjivanje tla.
Đubrenje zasada oraha
Đubrenje zasada oraha treba se vršiti na osnovu redovnih analiza zemljišta i folijarnih analiza biljaka. Ove analize daju precizne informacije o sadržaju hraniva u zemljištu i omogućavaju prilagođavanje količine đubriva potrebnog za optimalan rast biljaka. Naročito je važno održati sadržaj lako usvojivih hraniva u optimumu kako bi biljke bile zdrave i urodile bogatije.
Rezidba i formiranje krune
Rezidba oraha vrši se u cilju formiranja pravilne krune i obnavljanja rodnog drveta. Iako rezidba oraha nije tako intenzivna kao kod drugih voćaka poput jabuke ili breskve, ona je ipak ključna za postizanje visokokvalitetnog roda. Za formiranje kotlaste krune, najčešće korišćenog uzgojnog oblika, visina debla na mladim sadnicama treba biti između 150 i 180 cm. Ako su sadnice niže od 180 cm, nije potrebno skraćivanje debla prilikom sadnje. Takođe, važno je da se preseci obavezno premazuju voskom, što sprečava infekciju i ubrzava zaceljivanje rana na biljci.
Zaštita od mraza
Zaštita od mraza je ključna za očuvanje zdravlja oraha, jer zimski mrazevi mogu ozbiljno oštetiti mlade biljke. Prvenstveno, treba odabrati povoljne terene i sorte oraha koje su otpornije na niske temperature. Uzimajući u obzir da orah voli tople klimatske uslove, selekcija pogodnih sorti i pravilno podizanje krune mogu značajno smanjiti štete od mraza. Takođe, zaštitu od mraza moguće je ostvariti dimljenjem ili veštačkom kišom, ali najvažnija preventiva jeste pravilna primena agrotehničkih mera. To podrazumeva navodnjavanje do kraja leta i prihranjivanje ureom što ranije u proleće.
Zaštita od bolesti i štetočina
Orah je podložan različitim bolestima i štetočinama koje mogu ozbiljno ugroziti rod. Najčešće bolesti koje napadaju orah su siva pegavost lista i crna pegavost oraha, koje uzrokuju smanjenje prinosa i kvalitetu plodova. Da bi se izbegla pojava ovih bolesti, potrebno je sprovesti 3 do 5 pravovremenih tretiranja zaštitnim sredstvima tokom godine. Što se tiče štetočina, najveću štetu prouzrokuju jabucni savijac, orahov savijac i dudovac, pa je važno obaviti redovne zaštite od ovih insekata.
Povećanje površina pod zasadima oraha
S obzirom na deficit oraha na tržištu i velike mogućnosti za plasman ovog ploda, važno je povećati površine pod zasadima oraha. Ovo je naročito važno jer naša zemlja ima povoljne klimatske i zemljišne uslove za uspešan uzgoj oraha. Ipak, potrebno je postupiti pažljivo pri podizanju zasada, jer je orah dugoveka biljka. Svaki propust u početnoj fazi može imati dugoročne posledice, uključujući smanjenje prinosa ili slabiji kvalitet plodova.
Zaključak
Orah je voćka koja zahteva pažljivo i odgovorno upravljanje, jer je dugovečan i može donositi plodove decenijama. Pravovremene agrotehničke mere, kao što su odgovarajuća obrada zemljišta, pravilno đubrenje, rezidba i zaštita od mraza i bolesti, ključni su faktori za uspešan uzgoj oraha. Uzimajući u obzir njegove ekonomske i prehrambene vrednosti, nega zasada oraha je ulaganje u budućnost, koje može doneti značajnu dobit i dugoročnu održivost.
Оставите одговор