Vocarstvo

Ознака: Zdravlje

  • Nege zasada oraha: Kako obezbediti kvalitetan rod i dugoročni uspeh

    Zasad oraha zahteva pažljivo i redovno održavanje kako bi se osigurao zdrav i dugotrajan plod. Uzimajući u obzir da orah može da bude dugovečna biljka, nega u prvih nekoliko godina od sadnje je ključna za formiranje pravilnog stabla i kvalitetnih plodova. U nastavku ćemo se baviti osnovnim merama za negu zasada oraha, uključujući obradu zemljišta, đubrenje, rezidbu, zaštitu od mraza i bolesti, kao i opšte smernice za povećanje prinosa.

    Obrada zemljišta u zasadu oraha

    Jedan od osnovnih koraka u održavanju zasada oraha je pravilna obrada zemljišta. Za jesenju obradu najpre je preporučljivo koristiti plugove sa velikim radnim zahvatom, koji ostavljaju ravnije zemljište. Ovo omogućava bolji protok vazduha i vode kroz tlo, što je od esencijalne važnosti za zdravlje korena. Pred samu berbu, zemljište treba dodatno obraditi i istanjiti kako bi se lakše sakupljali plodovi, a po završetku berbe ponovo treba izvesti istanjivanje tla.

    Đubrenje zasada oraha

    Đubrenje zasada oraha treba se vršiti na osnovu redovnih analiza zemljišta i folijarnih analiza biljaka. Ove analize daju precizne informacije o sadržaju hraniva u zemljištu i omogućavaju prilagođavanje količine đubriva potrebnog za optimalan rast biljaka. Naročito je važno održati sadržaj lako usvojivih hraniva u optimumu kako bi biljke bile zdrave i urodile bogatije.

    Rezidba i formiranje krune

    Rezidba oraha vrši se u cilju formiranja pravilne krune i obnavljanja rodnog drveta. Iako rezidba oraha nije tako intenzivna kao kod drugih voćaka poput jabuke ili breskve, ona je ipak ključna za postizanje visokokvalitetnog roda. Za formiranje kotlaste krune, najčešće korišćenog uzgojnog oblika, visina debla na mladim sadnicama treba biti između 150 i 180 cm. Ako su sadnice niže od 180 cm, nije potrebno skraćivanje debla prilikom sadnje. Takođe, važno je da se preseci obavezno premazuju voskom, što sprečava infekciju i ubrzava zaceljivanje rana na biljci.

    Zaštita od mraza

    Zaštita od mraza je ključna za očuvanje zdravlja oraha, jer zimski mrazevi mogu ozbiljno oštetiti mlade biljke. Prvenstveno, treba odabrati povoljne terene i sorte oraha koje su otpornije na niske temperature. Uzimajući u obzir da orah voli tople klimatske uslove, selekcija pogodnih sorti i pravilno podizanje krune mogu značajno smanjiti štete od mraza. Takođe, zaštitu od mraza moguće je ostvariti dimljenjem ili veštačkom kišom, ali najvažnija preventiva jeste pravilna primena agrotehničkih mera. To podrazumeva navodnjavanje do kraja leta i prihranjivanje ureom što ranije u proleće.

    Zaštita od bolesti i štetočina

    Orah je podložan različitim bolestima i štetočinama koje mogu ozbiljno ugroziti rod. Najčešće bolesti koje napadaju orah su siva pegavost lista i crna pegavost oraha, koje uzrokuju smanjenje prinosa i kvalitetu plodova. Da bi se izbegla pojava ovih bolesti, potrebno je sprovesti 3 do 5 pravovremenih tretiranja zaštitnim sredstvima tokom godine. Što se tiče štetočina, najveću štetu prouzrokuju jabucni savijac, orahov savijac i dudovac, pa je važno obaviti redovne zaštite od ovih insekata.

    Povećanje površina pod zasadima oraha

    S obzirom na deficit oraha na tržištu i velike mogućnosti za plasman ovog ploda, važno je povećati površine pod zasadima oraha. Ovo je naročito važno jer naša zemlja ima povoljne klimatske i zemljišne uslove za uspešan uzgoj oraha. Ipak, potrebno je postupiti pažljivo pri podizanju zasada, jer je orah dugoveka biljka. Svaki propust u početnoj fazi može imati dugoročne posledice, uključujući smanjenje prinosa ili slabiji kvalitet plodova.

    Zaključak

    Orah je voćka koja zahteva pažljivo i odgovorno upravljanje, jer je dugovečan i može donositi plodove decenijama. Pravovremene agrotehničke mere, kao što su odgovarajuća obrada zemljišta, pravilno đubrenje, rezidba i zaštita od mraza i bolesti, ključni su faktori za uspešan uzgoj oraha. Uzimajući u obzir njegove ekonomske i prehrambene vrednosti, nega zasada oraha je ulaganje u budućnost, koje može doneti značajnu dobit i dugoročnu održivost.

  • Malina – Vrednost i prednosti gajenja malina

    Malina (Rubus idaeus) je jedno od najcenjenijih voćnih vrsta u svetu, a poslednjih godina postala je ključna za poljoprivrednu proizvodnju u mnogim zemljama, uključujući i Srbiju. Gajenje malina postaje sve popularnije, jer se ovo voće koristi u brojnim industrijama, uključujući prehrambenu industriju, farmaceutsku industriju, ali i za proizvodnju meda. Upravo zbog toga, malina je voće koje ima veliku ekonomsku vrednost, a gajenje malina je izuzetno isplativo.

    Jedna od ključnih prednosti gajenja maline u odnosu na druge voćne vrste je brza rodnost. Već u drugoj godini od sadnje, malina može početi da daje prve plodove, a u trećoj godini prinos je obično pun. Ova brza rodnost omogućava poljoprivrednicima da brzo ostvare povrat uloženih sredstava. Agrotehnika gajenja malina je ključna za postizanje visokih prinosa i zdravih plodova, a sa pravilnim održavanjem, malinjak može biti ekonomski isplativ tokom 10 do 12 godina. U tom periodu, malina se može koristiti za različite komercijalne i industrijske namene, čineći je izuzetno dugoročnim izvorom prihoda.

    Zbog toga što je malina otporna na štete od mraza, vetra i grada, ovi faktori ne utiču značajno na njen prinos. Dakle, gajenje malina može biti stabilno čak i u uslovima kada druge voćne vrste trpe štetu zbog nepovoljnih vremenskih uslova. Osim toga, malina se veoma dobro prilagođava različitim klimatskim uslovima, što je čini pogodnom za gajenje na velikim teritorijama, kao što su brdski i planinski krajevi, gde je visoka vlažnost vazduha i dovoljno padavina. Malina je, takođe, poznata kao medonosna biljka, jer tokom svog dugog cvetanja privlači pčele. Ovo može biti dodatna prednost ako se malina gaji na manjim parcelama, koje omogućavaju proizvodnju meda.

    Industrijska prerada malina je izuzetno važna za ekonomiju, jer se malina koristi za proizvodnju sokova, sirupa, džemova, konzerviranih plodova, a koristi se i u proizvodnji voćnih vina. S obzirom na to da je malina veoma tražena u industriji, poljoprivrednici koji se bave gajenjem malina za industrijsku preradu mogu ostvariti značajan profit. Osim toga, malina ima i velike zdravstvene koristi, jer je bogata vitaminima, mineralima i vlaknima. Preporučuje se za ishranu dece i osoba sa kardiovaskularnim problemima, kao i za prevenciju drugih zdravstvenih problema, kao što su povišen holesterol ili anemija.

    Pored plodova, i lisće maline se koristi u farmakologiji. U nekim tradicionalnim lekovitim praksama, lisće maline se koristi za pravljenje čajeva koji imaju umirujuće dejstvo i koji pomažu kod različitih bolesti probavnog sistema. Zdravstvene koristi maline čine je još vrednijom i doprinose njenoj svestranosti u poljoprivredi i industriji.

    U zaključku, malina je veoma isplativa voćna vrsta koja pruža brojne ekonomske i zdravstvene koristi. Njeno gajenje je ekonomski opravdano, posebno uz pravilnu agrotehniku, i može biti dugoročni izvor prihoda. Takođe, malina ima značajnu ulogu u industriji, ali i u zdravlju ljudi, što je čini izuzetno vrednim voćem za gajenje u mnogim regionima.

  • Oskoruša, Jarebika, Brekinja, Mukinja…

    Unutar šire botaničke porodice Rosaceae (ruže), nalazi se veliki broj divljih voćaka koje pripadaju rodovima Prunus, Pyrus, Malus i Sorbus. Ovi rodovi obuhvataju oko 300 različitih vrsta drveća i grmova.

    Sorbus domestica – oskoruša je submediteranska vrsta koja se prostire od južnog Tirola, Švajcarske i južne Mađarske na severu, pa sve do severne Afrike i zapadne Azije. U našoj zemlji se može pronaći u priobalju i toplijim područjima hrastovih šuma (sladun-cer). Često se gaji zbog svog ploda, koji je popularna zimska voćka. Oskoruša uspeva na različitim tipovima zemljišta, od peskovitih do glinovitih, bez obzira na pH vrednost, uz jedini uslov – dovoljnu količinu vlage. Ovo je listopadno drvo koje može da naraste do 15 metara, sa perastim listovima sa 11-21 duguljastim nazubljenim listićima. Cveta u maju, a plodovi su kruškoliki, zeleni sa crvenkastim tonom sa sunčane strane, i sazrevaju u septembru i oktobru.

    Sorbus aucuparia – jarebika je vrsta veoma slična oskoruši, ali se ekološki bitno razlikuje. Ova evrosibirska vrsta kod nas raste u visokim planinama, počevši od pojasa bukve i jele. Jarebika ima širu ekološku valenicu, podnosi kisela i alkalna zemljišta, a takođe i zagađenje vazduha, pa je pogodna za gradsku sredinu. Razlikuje se od oskoruše po izraženijim listovima i asimetričnoj lisnoj osnovi. Cveta od maja do juna, a crveni plodovi sazrevaju u avgustu-septembru i imaju veoma dekorativan izgled.

    Sorbus torminalis – brekinja je drvo koje može narasti do 25 metara. Raste u Evropi, Maloj Aziji i severnoj Africi, a kod nas je često prisutna u hrastovim šumama. Ova vrsta zahteva slične ekološke uslove kao oskoruša, a njeni listovi su reznjeviti, sa testerastim ivicama. Cveta u junu, a plodovi sazrevaju u septembru-oktobru, elipsoidalnog oblika, smeđe boje sa belim tačkama.

    Sorbus aria – mukinja je visok grm ili drvo do 15 metara, sa širokom piramidalnom krošnjom. Evropska je vrsta koja obično raste na krečnjačkim terenima u bukovo-jelovim šumama. Raste sporo i može da živi i do 200 godina. Listovi su prosti, eliptični, sa nazubljenim ivicama. Cveta u maju, a plod sazreva u septembru-oktobru, sa crvenkasto-žutom bojom, atraktivan za divljač.

    Vrste ovog roda često se koriste u pejzažnoj arhitekturi zbog svoje dekorativnosti. Proizvode se generativno – seme treba stratifikovati tri do pet meseci, a zatim posaditi. U prvim godinama biljke sporo rastu, ali razvijaju snažan koren. Kasnije se presađuju u sudove ili leje, a zatim na teren.

    Malus sylvestris – divlja jabuka se prostire gotovo celom Evropom, a u habitusu je to grm ili drvo koje retko dostigne visinu od 10 metara. Krosnja joj je široka i gusta, a grane su dlakave i trnovite. Lisci su eliptični, zasićeni i nazubljeni. Cveta od aprila do maja, a plodovi su zeleni do žuti, udubljeni na mestu spajanja sa peteljkom. Divlja jabuka se koristi za pravljenje soka, sirćeta, džemova ili kao pojačivač arome.

    Pyrus piraster – divlja kruška je lagano rastuće drvo visine do 15 metara, koje je prisutno u Evropi i zapadnoj Aziji, a kod nas se nalazi u hrastovim šumama. Krosnja joj je široka piramidalna, a uspeva na plodnim, dobro dreniranim zemljištima. Listovi su jajasto-okruglasti, sjajni, a cvetovi su beli sa crvenim prasnicima. Plod sazreva u oktobru i koristi se za proizvodnju kalemova.

    Prunus spinosa – trnjina je grm visine do 4 metra, prisutan širom Evrope, Male Azije i severne Afrike. Raste na suvim i sunčanim mestima, kao što su hrastove šume i pašnjaci. Plodovi su jestivi i često se koriste za spravljanje džemova, sirupa i alkoholnih pića. Cvetovi, kora i plodovi trnjine imaju diuretičko i laksativno dejstvo.

    Prunus avium – divlja trešnja je listopadno drvo koje dostiže visinu do 20 metara i starost do 90 godina. Proširena je širom Evrope (osim na severu i severoistoku). Drvo je piramidalno, sa glatkom korom koja se ljušti u prstenovima. Cveta u aprilu i maju, a plodovi, koji su jednosemeni kostunjavi plodovi crvene do crne boje, sazrevaju u julu-avgustu. Plod je veoma ukusan i sadrži 9-14 % šećera. Razmnožavanje ove vrste u prirodi podstiču ptice koje jedu plodove i šire seme.

    Ove vrste, kao i mnoge druge iz roda Prunus, često se koriste u voćarstvu i mogu se proizvoditi iz semena ili reznica.