Vocarstvo

Ознака: voce

  • Malina – Vrednost i prednosti gajenja malina

    Malina (Rubus idaeus) je jedno od najcenjenijih voćnih vrsta u svetu, a poslednjih godina postala je ključna za poljoprivrednu proizvodnju u mnogim zemljama, uključujući i Srbiju. Gajenje malina postaje sve popularnije, jer se ovo voće koristi u brojnim industrijama, uključujući prehrambenu industriju, farmaceutsku industriju, ali i za proizvodnju meda. Upravo zbog toga, malina je voće koje ima veliku ekonomsku vrednost, a gajenje malina je izuzetno isplativo.

    Jedna od ključnih prednosti gajenja maline u odnosu na druge voćne vrste je brza rodnost. Već u drugoj godini od sadnje, malina može početi da daje prve plodove, a u trećoj godini prinos je obično pun. Ova brza rodnost omogućava poljoprivrednicima da brzo ostvare povrat uloženih sredstava. Agrotehnika gajenja malina je ključna za postizanje visokih prinosa i zdravih plodova, a sa pravilnim održavanjem, malinjak može biti ekonomski isplativ tokom 10 do 12 godina. U tom periodu, malina se može koristiti za različite komercijalne i industrijske namene, čineći je izuzetno dugoročnim izvorom prihoda.

    Zbog toga što je malina otporna na štete od mraza, vetra i grada, ovi faktori ne utiču značajno na njen prinos. Dakle, gajenje malina može biti stabilno čak i u uslovima kada druge voćne vrste trpe štetu zbog nepovoljnih vremenskih uslova. Osim toga, malina se veoma dobro prilagođava različitim klimatskim uslovima, što je čini pogodnom za gajenje na velikim teritorijama, kao što su brdski i planinski krajevi, gde je visoka vlažnost vazduha i dovoljno padavina. Malina je, takođe, poznata kao medonosna biljka, jer tokom svog dugog cvetanja privlači pčele. Ovo može biti dodatna prednost ako se malina gaji na manjim parcelama, koje omogućavaju proizvodnju meda.

    Industrijska prerada malina je izuzetno važna za ekonomiju, jer se malina koristi za proizvodnju sokova, sirupa, džemova, konzerviranih plodova, a koristi se i u proizvodnji voćnih vina. S obzirom na to da je malina veoma tražena u industriji, poljoprivrednici koji se bave gajenjem malina za industrijsku preradu mogu ostvariti značajan profit. Osim toga, malina ima i velike zdravstvene koristi, jer je bogata vitaminima, mineralima i vlaknima. Preporučuje se za ishranu dece i osoba sa kardiovaskularnim problemima, kao i za prevenciju drugih zdravstvenih problema, kao što su povišen holesterol ili anemija.

    Pored plodova, i lisće maline se koristi u farmakologiji. U nekim tradicionalnim lekovitim praksama, lisće maline se koristi za pravljenje čajeva koji imaju umirujuće dejstvo i koji pomažu kod različitih bolesti probavnog sistema. Zdravstvene koristi maline čine je još vrednijom i doprinose njenoj svestranosti u poljoprivredi i industriji.

    U zaključku, malina je veoma isplativa voćna vrsta koja pruža brojne ekonomske i zdravstvene koristi. Njeno gajenje je ekonomski opravdano, posebno uz pravilnu agrotehniku, i može biti dugoročni izvor prihoda. Takođe, malina ima značajnu ulogu u industriji, ali i u zdravlju ljudi, što je čini izuzetno vrednim voćem za gajenje u mnogim regionima.

  • Oskoruša, Jarebika, Brekinja, Mukinja…

    Unutar šire botaničke porodice Rosaceae (ruže), nalazi se veliki broj divljih voćaka koje pripadaju rodovima Prunus, Pyrus, Malus i Sorbus. Ovi rodovi obuhvataju oko 300 različitih vrsta drveća i grmova.

    Sorbus domestica – oskoruša je submediteranska vrsta koja se prostire od južnog Tirola, Švajcarske i južne Mađarske na severu, pa sve do severne Afrike i zapadne Azije. U našoj zemlji se može pronaći u priobalju i toplijim područjima hrastovih šuma (sladun-cer). Često se gaji zbog svog ploda, koji je popularna zimska voćka. Oskoruša uspeva na različitim tipovima zemljišta, od peskovitih do glinovitih, bez obzira na pH vrednost, uz jedini uslov – dovoljnu količinu vlage. Ovo je listopadno drvo koje može da naraste do 15 metara, sa perastim listovima sa 11-21 duguljastim nazubljenim listićima. Cveta u maju, a plodovi su kruškoliki, zeleni sa crvenkastim tonom sa sunčane strane, i sazrevaju u septembru i oktobru.

    Sorbus aucuparia – jarebika je vrsta veoma slična oskoruši, ali se ekološki bitno razlikuje. Ova evrosibirska vrsta kod nas raste u visokim planinama, počevši od pojasa bukve i jele. Jarebika ima širu ekološku valenicu, podnosi kisela i alkalna zemljišta, a takođe i zagađenje vazduha, pa je pogodna za gradsku sredinu. Razlikuje se od oskoruše po izraženijim listovima i asimetričnoj lisnoj osnovi. Cveta od maja do juna, a crveni plodovi sazrevaju u avgustu-septembru i imaju veoma dekorativan izgled.

    Sorbus torminalis – brekinja je drvo koje može narasti do 25 metara. Raste u Evropi, Maloj Aziji i severnoj Africi, a kod nas je često prisutna u hrastovim šumama. Ova vrsta zahteva slične ekološke uslove kao oskoruša, a njeni listovi su reznjeviti, sa testerastim ivicama. Cveta u junu, a plodovi sazrevaju u septembru-oktobru, elipsoidalnog oblika, smeđe boje sa belim tačkama.

    Sorbus aria – mukinja je visok grm ili drvo do 15 metara, sa širokom piramidalnom krošnjom. Evropska je vrsta koja obično raste na krečnjačkim terenima u bukovo-jelovim šumama. Raste sporo i može da živi i do 200 godina. Listovi su prosti, eliptični, sa nazubljenim ivicama. Cveta u maju, a plod sazreva u septembru-oktobru, sa crvenkasto-žutom bojom, atraktivan za divljač.

    Vrste ovog roda često se koriste u pejzažnoj arhitekturi zbog svoje dekorativnosti. Proizvode se generativno – seme treba stratifikovati tri do pet meseci, a zatim posaditi. U prvim godinama biljke sporo rastu, ali razvijaju snažan koren. Kasnije se presađuju u sudove ili leje, a zatim na teren.

    Malus sylvestris – divlja jabuka se prostire gotovo celom Evropom, a u habitusu je to grm ili drvo koje retko dostigne visinu od 10 metara. Krosnja joj je široka i gusta, a grane su dlakave i trnovite. Lisci su eliptični, zasićeni i nazubljeni. Cveta od aprila do maja, a plodovi su zeleni do žuti, udubljeni na mestu spajanja sa peteljkom. Divlja jabuka se koristi za pravljenje soka, sirćeta, džemova ili kao pojačivač arome.

    Pyrus piraster – divlja kruška je lagano rastuće drvo visine do 15 metara, koje je prisutno u Evropi i zapadnoj Aziji, a kod nas se nalazi u hrastovim šumama. Krosnja joj je široka piramidalna, a uspeva na plodnim, dobro dreniranim zemljištima. Listovi su jajasto-okruglasti, sjajni, a cvetovi su beli sa crvenim prasnicima. Plod sazreva u oktobru i koristi se za proizvodnju kalemova.

    Prunus spinosa – trnjina je grm visine do 4 metra, prisutan širom Evrope, Male Azije i severne Afrike. Raste na suvim i sunčanim mestima, kao što su hrastove šume i pašnjaci. Plodovi su jestivi i često se koriste za spravljanje džemova, sirupa i alkoholnih pića. Cvetovi, kora i plodovi trnjine imaju diuretičko i laksativno dejstvo.

    Prunus avium – divlja trešnja je listopadno drvo koje dostiže visinu do 20 metara i starost do 90 godina. Proširena je širom Evrope (osim na severu i severoistoku). Drvo je piramidalno, sa glatkom korom koja se ljušti u prstenovima. Cveta u aprilu i maju, a plodovi, koji su jednosemeni kostunjavi plodovi crvene do crne boje, sazrevaju u julu-avgustu. Plod je veoma ukusan i sadrži 9-14 % šećera. Razmnožavanje ove vrste u prirodi podstiču ptice koje jedu plodove i šire seme.

    Ove vrste, kao i mnoge druge iz roda Prunus, često se koriste u voćarstvu i mogu se proizvoditi iz semena ili reznica.

  • Liči – Egzotična poslastica sa tropskih prostora

    Liči je voće koje potiče iz drevne Kine, gde su ga već u starim vremenima smatrali velikom poslasticom. Plodovi ličija su veličine šljive, prekriveni su kožastom, bradavičastom ljuskom koja ih štiti. Kada se ljušte, otkriva se sočan, slatko-kiselkast plod koji podseća na grožđe i višnje, a miris mu je vrlo prijatan. Biljka ličija ima lepe kopljaste listove, čija sjajna zelena površina podseća na kožicu.

    Liči je danas raširen u suptropskim i tropskim predelima širom sveta, i veoma je popularan u mnogim zemljama. Plodovi raste u grozdovima, a unutar svakog se nalazi smeđa koštica iz koje može da nikne nova biljka. Sveži liči je dostupan u Evropi od novembra do februara, a najčešće se uvozi sa Mauricijusa, Madagaskara ili iz Južne Amerike.

    Kako posaditi liči?

    Posađivanje ličija je jednostavno, ali zahteva malo pažnje. Nakon što pojedete plod, košticu je najbolje odmah posaditi u cvetnu posudu sa uobičajenom zemljom. Prekrijte košticu slojem zemlje debljine oko 2 cm i održavajte je umereno vlažnom. Pazite da zemlja nije previše mokra, jer može doći do truljenja semena.

    Zalivanje i đubrenje

    Liči ne voli previše zasoljena ili suva tla, pa je preporučljivo koristiti meku vodu sobne temperature za zalivanje. Mlade biljke treba zalivati redovno, dok starije biljke zalivajte tek kada se zemlja u saksiji potpuno osuši. Tokom leta, biljku treba povremeno prihranjivati, dok zimi to radite samo povremeno, jer tada ulazi u period mirovanja.

    Svetlost i temperatura

    Liči je biljka koja voli svetlost i toplotu, pa ga postavite na svetlo i toplo mesto. Mlade biljke treba zaštititi od direktne sunčeve svetlosti u podnevnim časovima, dok stariji primerci mogu podneti direktno sunce tokom celog dana. Idealna temperatura za liči je topla, ali umjerena.

    Zemlja i presađivanje

    Liči se može saditi u običnu zemlju, koja je dobro drenirana. Biljku je najbolje presaditi kada korenje u saksiji potpuno popuni prostor. Nemojte žuriti sa presađivanjem, jer liči može rasti i u većim saksijama dok se koreni ne razviju dovoljno.

    Liči je biljka koja će vas obradovati svojim egzotičnim izgledom i sočnim plodovima, a uz pravilnu negu, može postati pravi ukras vašeg prostora.