Vocarstvo

Ознака: Tropske biljke

  • Uljna palma – Korisna biljka tropskih krajeva

    Uljna palma je jedna od najvažnijih korisnih biljaka u tropskim zemljama. Iako se često pomešava sa kokosovom palmom, uljna palma se od nje razlikuje po tome što ima niže, kompaktno stablo. Plodovi ove biljke, koji podsećaju na šljive, koriste se za dobijanje ulja koje se u velikoj meri koristi u industriji, posebno u proizvodnji margarina.

    Uljna palma ima gustu, lepezastu krošnju koja se sastoji od 3 do 6 metara dugačkih listova. Plodovi ove biljke razvijaju se samo na ženskim biljkama, dok muške biljke nemaju plodove. Vlaknasto meso ploda, kao i tvrde koštice, bogate su uljem narandžaste boje. Ovo ulje se koristi u prehrambenoj industriji, ali se takođe koristi i u proizvodnji različitih proizvoda, kao što su margarin i drugi prehrambeni proizvodi.

    Sejanje i gajenje uljne palme

    Sejanje uljne palme nije previše komplikovano. Ako imate priliku da tokom odmora uberete nekoliko plodova, ostavite ih da se osuše 2 do 3 nedelje. Zatim, plodove stavite u peskovito zemljište u dubinu od oko 2 cm, koristeći tresetne posude. Važno je da ove posude postavite na toplo i svetlo mesto, jer semenkama treba toplotu i svetlost da bi brzo proklijale. Kada seme počne da raste, potrebno je da ga premestite na svetlo mesto, ali da ga zaštitite od direktne sunčeve svetlosti.

    Zalivanje i ishrana uljne palme

    Iako uljna palma voli vlagu, važno je da između dva zalivanja pustite da se zemlja dobro osuši. U suprotnom, previše vode može negativno uticati na njen rast. Za zalivanje koristite meku, mlaku vodu. U letnjem periodu preporučuje se da biljku hranite jednom nedeljno tečnim đubrivom, dok tokom zime, kada biljka uđe u period mirovanja, prehrana može biti redja – svaka 6 nedelja.

    Svetlost i temperatura

    Uljna palma je tropska biljka koja zahteva puno svetla i toplote. U letnjem periodu, najbolje je da je držite na suncu, na otvorenom, gde će uživati u optimalnim uslovima. Zimi, kada je potrebno obezbediti visoku vlažnost vazduha, možete koristiti ovlaživač vazduha ili jednostavno postaviti posudu sa vodom na radijatore. Takođe, tokom zimskih meseci, korisno je da svaki dan ujutro poprskate lišće vodom pomoću prskalice, kako biste joj obezbedili potrebnu vlagu.

    Zemlja i presađivanje

    Za uspešan rast uljne palme, najbolje je koristiti ilovasto zemljište koje ima dobar drenažni sistem. Biljka razvija vrlo dug koren, pa je važno da odaberete dubok lonac. Na dno lonca preporučuje se da stavite sloj peska ili lekatona (glineni materijal), što će sprečiti zadržavanje previše vode. Manje biljke trebalo bi presaditi svake dve godine, dok veće biljke treba presaditi svake četiri do pet godina. Uzimanje većih saksija tokom presađivanja je važno jer će omogućiti biljci da se razvija bez problema u narednim godinama.

    Uloga u industriji

    Uljna palma je vrlo važna za prehrambenu industriju, jer se od njenih plodova dobija ulje koje se koristi u proizvodnji margarina, kao i mnogih drugih proizvoda. Osim u prehrambenoj industriji, ulje iz plodova uljne palme koristi se i u proizvodnji sapuna, kozmetike, pa čak i u farmaceutskoj industriji. Ova biljka je od velike ekonomske vrednosti, jer omogućava velike prinose ulja, što je čini jednom od najvažnijih biljaka na svetu.

    Zaključak

    Uljna palma je izuzetno korisna biljka koja je važna za mnoge industrije, posebno za prehrambenu industriju. Uz pravilnu negu, može biti vrlo produktivna, a njeni plodovi mogu doneti značajan prihod. Bilo da je gajite iz ljubavi prema tropskim biljkama ili zbog njene ekonomske vrednosti, uljna palma je biljka koja sigurno zaslužuje pažnju.

  • Guava – Egzotična biljka koja osvežava

    Guava, ili guajava, potiče iz tropske Amerike, a vremenom je pronašla svoj put u mnoge druge tropske krajeve širom sveta. Danas je poznata i omiljena zbog svog osvežavajućeg ploda bogatog vitaminom C, a njeni plodovi su vrlo cenjeni u ishrani. Guava se lako prepoznaje po plodovima koji su velikih dimenzija, slični jabuci, a njeno meso je sočno i slatko-kiselkasto, s mnogo sitnih semenki koje dodaju posebnu teksturu.

    Vrste guave i karakteristike plodova

    Plod guave je podeljen na pet delova, a svaki deo sadrži sočno crveno meso. Zreli plodovi guave su vrlo aromatični i šire prijatan miris, pa su omiljeni u mnogim tropskim i suptropskim predelima. Njihov ukus možemo uporediti sa mešavinom ukusa kruške, dunje i smokve, što ih čini zaista posebnim. Najčešće se jedu sveži, ali se mogu koristiti i za pripremu džemova, sokova i raznih slatkiša. Bogati su vitaminom C, koji ima značajnu ulogu u jačanju imuniteta i zdravlju kože.

    Kako posaditi guavu?

    Sejanje guave je relativno jednostavno. Prvi korak je da oslobodite semenke iz ploda, operete ih u mlakoj vodi i ostavite da se osuše nekoliko dana. Zatim, posadite semenke u cvetne lončiće ili male posude napunjene uobičajenom zemljom. Preko semenki stavite vrlo tanak sloj zemlje, jer one ne vole da budu previše duboko zakopane. Važno je da posude postavite na toplo i svetlo mesto, jer guava voli sunčevu svetlost, ali ne podnosi direktnu izloženost suncu, naročito u prvim fazama rasta. Takođe, obezbedite stalnu umerenu vlažnost zemlje kako bi seme brzo proklijalo.

    Zalivanje i đubrenje guave

    Guava zahteva redovno zalivanje, ali pazite da ne preterate, jer tlo ne sme biti previše mokro. Najbolje je da između dva zalivanja dozvolite da se zemlja potpuno osuši, kako bi koren bio zdrav. Takođe, svaki dan ujutru orosavajte lišće mekom vodom pomoću prskalice, jer guava voli visoku vlažnost vazduha. Ipak, ako je biljka izložena direktnom sunčanju, nemojte orosavati lišće, jer kapljice vode na suncu mogu izazvati opekotine na listovima. Tokom leta, guavu možete hraniti tečnim đubrivom jednom nedeljno, dok zimi, kada biljka ulazi u period mirovanja, prihranjivanje obustavite, ili ga svodite na minimum.

    Svetlost i temperatura

    Guava voli svetlo, ali je važno da je ne izlažete direktnoj sunčevoj svetlosti dok je još mlada. U početnim fazama rasta, guava zahteva zaštitu od previše jakog sunca. Idealna temperatura za rast guave je oko 20 stepeni, a u zimskom periodu obavezno zaštitite biljku od promaje i hladnog vazduha prilikom provetravanja prostorije. Ove biljke ne podnose nagle temperaturne promene, pa je važno da se stvori stabilan temperaturni režim kako bi guava nastavila da raste zdravo.

    Zemlja i presađivanje guave

    Guava najbolje uspeva u nešto težoj zemlji, ali je pogodna i za zemlju koju možete pronaći u prodavnicama za lončnice. U prvoj godini rasta, mlade biljke treba presaditi jedan ili dva puta, kako bi im korenov sistem bio dovoljno razvijen. Kasnije, presađivanje je potrebno samo svake tri do četiri godine, u zavisnosti od veličine biljke. Dno cvetne posude obavezno prekriveno slojem krupnog šljunka ili kuglicama lekatona (glinopara) kako bi se obezbedio dobar drenažni sistem i sprečilo zadržavanje previše vode, što može dovesti do truljenja korena.

    Zaključak

    Guava je pravi tropski dragulj koji donosi osveženje i bogatstvo vitamina u našu ishranu. Uz pravilnu negu, ova egzotična biljka može postati ukras svakog prostora, a njeni plodovi će vas oduševiti svojim jedinstvenim ukusom i hranljivim vrednostima. Bilo da je gajite u vrtu ili u saksiji, guava će sigurno postati vaša omiljena biljka koja osvežava letnje dane.

  • Liči – Egzotična poslastica sa tropskih prostora

    Liči je voće koje potiče iz drevne Kine, gde su ga već u starim vremenima smatrali velikom poslasticom. Plodovi ličija su veličine šljive, prekriveni su kožastom, bradavičastom ljuskom koja ih štiti. Kada se ljušte, otkriva se sočan, slatko-kiselkast plod koji podseća na grožđe i višnje, a miris mu je vrlo prijatan. Biljka ličija ima lepe kopljaste listove, čija sjajna zelena površina podseća na kožicu.

    Liči je danas raširen u suptropskim i tropskim predelima širom sveta, i veoma je popularan u mnogim zemljama. Plodovi raste u grozdovima, a unutar svakog se nalazi smeđa koštica iz koje može da nikne nova biljka. Sveži liči je dostupan u Evropi od novembra do februara, a najčešće se uvozi sa Mauricijusa, Madagaskara ili iz Južne Amerike.

    Kako posaditi liči?

    Posađivanje ličija je jednostavno, ali zahteva malo pažnje. Nakon što pojedete plod, košticu je najbolje odmah posaditi u cvetnu posudu sa uobičajenom zemljom. Prekrijte košticu slojem zemlje debljine oko 2 cm i održavajte je umereno vlažnom. Pazite da zemlja nije previše mokra, jer može doći do truljenja semena.

    Zalivanje i đubrenje

    Liči ne voli previše zasoljena ili suva tla, pa je preporučljivo koristiti meku vodu sobne temperature za zalivanje. Mlade biljke treba zalivati redovno, dok starije biljke zalivajte tek kada se zemlja u saksiji potpuno osuši. Tokom leta, biljku treba povremeno prihranjivati, dok zimi to radite samo povremeno, jer tada ulazi u period mirovanja.

    Svetlost i temperatura

    Liči je biljka koja voli svetlost i toplotu, pa ga postavite na svetlo i toplo mesto. Mlade biljke treba zaštititi od direktne sunčeve svetlosti u podnevnim časovima, dok stariji primerci mogu podneti direktno sunce tokom celog dana. Idealna temperatura za liči je topla, ali umjerena.

    Zemlja i presađivanje

    Liči se može saditi u običnu zemlju, koja je dobro drenirana. Biljku je najbolje presaditi kada korenje u saksiji potpuno popuni prostor. Nemojte žuriti sa presađivanjem, jer liči može rasti i u većim saksijama dok se koreni ne razviju dovoljno.

    Liči je biljka koja će vas obradovati svojim egzotičnim izgledom i sočnim plodovima, a uz pravilnu negu, može postati pravi ukras vašeg prostora.