Vocarstvo

Ознака: sadnja

  • Podizanje Zasada Maline: Kako Usmeriti Prvi Koraci za Bogat Plod

    Gajenje maline, bez obzira na to da li se bavite profesionalnim voćarstvom ili amaterskim vrtlarstvom, zahteva pažljiv pristup. U zavisnosti od uslova zemljišta i prostora, postoje različiti sistemi sadnje i gajenja malina koji mogu doneti odlične rezultate. U ovom tekstu ćemo razmotriti savremene pristupe, od pripreme zemljišta do tehnika rezidbe, kako bi vaš malinjaka dao bogat rod.

    Sistemi Gajenja Maline: Šta Odabrati?

    Malina je vrlo prilagodljiva biljka, pa se može gajiti na razne načine, bilo u voćnjacima, baštama ili okućnicama. Na malim parcelama, malina se često gaji u obliku kratkih spalira ili žive ograde. Takođe, uobičajen je sistem gajenja sa pravougaonim ili kvadratnim razmakom između biljaka, koji se kreće od 1 do 3 metra, u zavisnosti od specifičnih uslova.

    U savremenim malinjacima, ipak, najefikasniji sistem je spalirni, koji omogućava optimalan rast i visoke prinose. Za spalirni uzgoj, razmak između redova treba biti od 2,2 do 2,3 metra, dok razmak između biljaka u redu iznosi 25 cm. Ovaj sistem omogućava veliku gustoću sadnje, što doprinosi značajnom povećanju prinosa, već u prvoj godini roda. Na idealnom zemljištu, možete postići do 90% pune rodnosti već u prvoj sezoni!

    Gusta Sadnja i Briga o Prvom Rastu

    Jedan od ključnih faktora za uspešan uzgoj maline jeste rana ishrana biljaka. U prvoj godini rasta, izdanaci treba da narastu najmanje 160 cm, što omogućava formiranje velikog broja rodnih grana. Da biste to postigli, potrebno je sprovoditi tri prehrane biljaka u prvom vegetativnom periodu. Prva ishrana se vrši odmah nakon izbijanja izdanaka, druga kada izdanci dostignu visinu od 30 cm, a treća kada su dugi oko 60 cm. Ove ishrane osiguravaju optimalan rast i pripremaju biljke za bogat rod u narednim godinama.

    Kada se malina zasadi na pravi način i hrani kako treba, već u prvoj godini možete postići prinos od 20 tona po hektaru, što je značajan rezultat za početak!

    Pravilna Rezidba: Tajna za Bogat i Zdrav Rod

    Jedan od najvažnijih postupaka u gajenju maline je pravilna rezidba. Iako je broj rodnih grana ključan za visoke prinose, važno je da izdanci budu pravilno skraćeni na radnu visinu. Ovaj korak je neophodan kako bi se izdanak održao u dobrom stanju i omogućio efikasan rast novih izdanaka. U spalirnom sistemu, izdanci se moraju prorediti na razmak od 15-20 cm kako bi se omogućilo pravilno osvetljenje i ventilacija zasada.

    Malina formira nadzemne izdanke iz pupoljaka koji se nalaze na korenu. Ovi izdanci izbijaju tokom proleća i nastavljaju da rastu tokom leta, dok u drugoj vegetaciji iz pupoljaka u pazuhu listova formiraju rodne grane. Iako ovi izdanci žive samo dve vegetacione sezone, u drugoj godini izdanak donosi rod. Nakon berbe, izdanak se mora u potpunosti ukloniti kako bi se stvorio prostor za nove, zdravije izdanke koji će nositi plodove u narednoj sezoni.

    Pravilno skraćivanje izdanaka na visinu do 18 cm takođe je od ključne važnosti. Ukoliko su izdanci predugi, berba može postati otežana, a prekomerna vegetacija može otežati prinos. Idealno je ostaviti samo 25 rodnih grana po izdanku, što omogućava kvalitetne plodove i veću rodnost.

    Razmak Između Izdanaka: Osiguravanje Pravilnog Rasta

    Pored visine rezidbe, vrlo je važno postaviti i pravi razmak između izdanaka. Preporučuje se da razmak između izdanaka iznosi 15-20 cm, što znači da po dužini spalira treba ostaviti oko 5-7 izdanaka. Ukoliko je razmak preveliki, biljke se mogu „gužvati“, što može rezultirati manjim plodovima i pojavom truleži usled guste vegetacije. Pravilno raspoređeni izdanci omogućavaju bolju ventilaciju, sunčevu svetlost i vodu, čime se smanjuje rizik od bolesti i doprinosi zdravom razvoju biljaka.

    Zaključak: Strpljenje se Isplati

    Gajenje maline može biti veoma isplativo, ali uspeh zavisi od pravilne sadnje, ishrane i redovne rezidbe. Kada se sve pravilno postavi, malina može doneti bogat rod, čak i u prvoj godini. Savremeni sistemi sadnje kao što je spalirni uzgoj omogućavaju visoke prinose, a pravilno upravljanje izdanaka i rezidba garantuju zdravlje biljaka i kvalitetan rod.

    Ne zaboravite, svaki korak u procesu podizanja zasada maline je važan. Od pravilne pripreme zemljišta do izbalansirane ishrane i rezidbe, sve se mora raditi sa pažnjom i posvećenostima, jer će se samo tako zaslužiti bogat plod u budućnosti. I na kraju, imajte strpljenja jer se dobri rezultati u gajenju maline mogu postići uz pravilnu negu i dovoljno vremena.

  • Projekat Podizanja Zasada Kupine

    Parcelizacija kompleksa
    Optimalna dužina reda za gajenje kupine iznosi 100 m, dok širina staze između redova treba biti od 6 do 7 m. Pravilno postavljanje parcela omogućava lakši pristup biljkama, kao i efikasnije korišćenje prostora, što je ključno za uspešan uzgoj i kasniju berbu plodova.

    Priprema zemljišta
    Pre sadnje kupine, važno je obogatiti zemljište zelenim đubrivom koje je odličan regulator vlažnosti i omogućava povećanje sadržaja humusa. Najbolje je da se pre podizanja zasada zemljište zaseje leguminozama, kao što su pasulj, grašak ili detelina, jer one obogaćuju tlo azotom. Alternativno, zemljište se može ostaviti godinu dana pod ugarom kako bi se obnovila njegova plodnost.

    U jesen, barem mesec dana pre sadnje, zemljište je potrebno poorati do dubine od 30 do 40 cm. Ukoliko zelenišno đubrenje nije bilo uspešno, pre oranja treba rasuti 30-40 tona dobro sagorelog stajnjaka, 300-400 kg superfosfata i 150-200 kg kalijumove soli po hektaru. Ovaj postupak doprinosi boljoj pripremi zemljišta za uspešan rast kupina.

    Sistemi gajenja
    Postoji više sistema gajenja kupine, a izbor sistema zavisi od specifičnih uslova tla i vrsta koje se sade. Najčešći i najefikasniji način gajenja kupine je po sistemu žive ograde. To znači da razmak u redovima treba biti manji nego između redova, čime se stvara efikasniji prostor za rast biljaka i lakšu berbu.

    Idealna orijentacija redova je od istoka prema zapadu, što omogućava bolje osunčavanje biljaka i smanjuje negativan uticaj suše. Različiti sistemi gajenja uključuju:

    1. Jednožični sistem: U ovom sistemu stubovi se postavljaju na razmaku od 5-6 m, a na visini od 1,5 do 1,7 m postavlja se jedna jaka pocinkovana žica koja podržava izdanke. Izdanci se podižu uspravno i obavijaju oko žice na jednu ili obe strane žbuna.
    2. Dvožični sistem: Ovaj sistem podrazumeva jače stubove postavljene na većem razmaku. Stubovi su dugi 3,5 m, a žice se postavljaju na visinama od 0,7-1 m i 1,3-1,6 m. U dvožičnom sistemu, izdanci se podižu i vežu na obe žice, omogućavajući lakši rast i berbu.
    3. Omčasti i venčani sistemi: Kod omčastog sistema, izdanci se grupišu u dva dela, pričvršćujući ih na donju žicu. Izdanci se uvijaju dva puta oko žice, stvarajući stabilnu strukturu. Slično tome, kod venčanog sistema izdanci se oblikuju u obliku slova V, što omogućava bolju ventilaciju i lakšu berbu.
    4. Talasasti i polumesečasti sistemi: U ovim sistemima izdanci se povijaju od gornje ka donjoj žici, što doprinosi boljoj raspodeli svetlosti i smanjuje šanse za oboljenja.

    Razmak između biljaka i broj žica
    Razmak između biljaka zavisi od uslova gajenja. Za mehanizovanu berbu, razmak između redova treba biti 3-4 m, dok u redu razmak može biti od 2 do 5 m. Za amaterske uslove, razmak između biljaka može biti manji, od 1 do 1,5 m. Ovaj razmak omogućava biljci dovoljno prostora za rast, dok istovremeno omogućava lakšu berbu.

    U vreme podizanja plantaže važno je postaviti naslone i stubove na razmaku od 5 m, kao i obezbediti potreban broj žica prema odabranom sistemu gajenja.

    Zaključak
    Gajenje kupine je proces koji zahteva pažljiv plan i pravilnu pripremu zemljišta. Pravilno postavljanje sistema gajenja, kao i adekvatno navodnjavanje i zaštita od štetočina, ključni su faktori za uspešan razvoj kupine. Kupina je veoma zahvalna biljka koja, uz pravilnu negu, može doneti bogate plodove, a uz primenu modernih tehnika gajenja, može biti izuzetno profitabilna.

  • Prirodni uslovi, zemlja i sadnja malina

    Malina je biljka koja najbolje uspeva u specifičnim prirodnim uslovima. Prirodno, malina raste u šumama, što znači da voli prohladnu i vlažnu klimu. Zbog toga je potrebno pažljivo birati lokaciju na kojoj će se zasnivati malinjak. Ubrzani rast maline i kvalitet plodova u velikoj meri zavise od klime, zemljišta i pravilnog položaja.

    Za optimalan prinos i kvalitet plodova, gajenje malina zahteva brdske i planinske predela, gde je klima hladnija, vlažnija i gde su padavine redovne. Ovi uslovi omogućavaju da malina raste u povoljnim uslovima, dok sušni periodi nisu česti. Padavine u maju i junu su ključne za pravilno formiranje izdanaka i plodova, dok suvi periodi tokom leta omogućavaju da plodovi sazrevaju u idealnim uslovima.

    Zemljište za maline mora biti specifično – malina preferira kiselo, rastresito i dobro drenirano zemljište. Takvo zemljište omogućava dobar prijem vlage i pruža optimalne uslove za razvoj korena. Skriljevita zemljišta su idealna za maline, jer zadržavaju vlagu i omogućavaju lako korenje. S druge strane, zabarena zemljišta, koja se često nalaze u dolinama, nisu pogodna za maline, jer mogu izazvati stagnaciju vode u tlu, što dovodi do slabog rasta i bolesti biljaka.

    Važno je da se prilikom sadnje malina odaberu dobri položaji, koji nisu previše izloženi hladnim vetrovima. Severni i severozapadni položaji su najpovoljniji jer omogućavaju da biljke izbegnu prolećne mrazeve i nastave sa rastom. Ovi položaji pružaju optimalnu količinu svetlosti i zaštitu od hladnih vetrova koji mogu izazvati oštećenja na mladim izdanacima. Takođe, treba izbegavati uvale i zatvorene doline, koje su poznate po tome što se u njima stvara mrazni džep, a hladni vazduh može uzrokovati smrzavanje biljaka.

    Greške u sadnji malina mogu dovesti do lošeg prijema sadnica i smanjenog prinosa. Sadnja u suviše vlažnom tlu može uzrokovati da se oko sadnice stvori pokorica koja sprečava rast korena. Takođe, previše duboka sadnja može dovesti do toga da koreni ostanu u „mrtvoj zoni“, gde nije prisutna dovoljna količina kiseonika i hranljivih materija. Sadnice malina treba da budu posađene na idealnoj dubini, tako da koren bude u optimalnom kontaktu sa tlom.

    Za postizanje uspeha u gajenju malina, važno je i da se sadnice redovno zalivaju i štite od bolesti. Pravilna priprema tla i izbor kvalitetnih sadnica su ključni za uspešan početak. S obzirom na sve ove faktore, gajenje malina na pravom mestu može da donese visoke prinose i zadovoljavajući kvalitet plodova.