Vocarstvo

Ознака: prinos

  • Podizanje Zasada Maline: Kako Usmeriti Prvi Koraci za Bogat Plod

    Gajenje maline, bez obzira na to da li se bavite profesionalnim voćarstvom ili amaterskim vrtlarstvom, zahteva pažljiv pristup. U zavisnosti od uslova zemljišta i prostora, postoje različiti sistemi sadnje i gajenja malina koji mogu doneti odlične rezultate. U ovom tekstu ćemo razmotriti savremene pristupe, od pripreme zemljišta do tehnika rezidbe, kako bi vaš malinjaka dao bogat rod.

    Sistemi Gajenja Maline: Šta Odabrati?

    Malina je vrlo prilagodljiva biljka, pa se može gajiti na razne načine, bilo u voćnjacima, baštama ili okućnicama. Na malim parcelama, malina se često gaji u obliku kratkih spalira ili žive ograde. Takođe, uobičajen je sistem gajenja sa pravougaonim ili kvadratnim razmakom između biljaka, koji se kreće od 1 do 3 metra, u zavisnosti od specifičnih uslova.

    U savremenim malinjacima, ipak, najefikasniji sistem je spalirni, koji omogućava optimalan rast i visoke prinose. Za spalirni uzgoj, razmak između redova treba biti od 2,2 do 2,3 metra, dok razmak između biljaka u redu iznosi 25 cm. Ovaj sistem omogućava veliku gustoću sadnje, što doprinosi značajnom povećanju prinosa, već u prvoj godini roda. Na idealnom zemljištu, možete postići do 90% pune rodnosti već u prvoj sezoni!

    Gusta Sadnja i Briga o Prvom Rastu

    Jedan od ključnih faktora za uspešan uzgoj maline jeste rana ishrana biljaka. U prvoj godini rasta, izdanaci treba da narastu najmanje 160 cm, što omogućava formiranje velikog broja rodnih grana. Da biste to postigli, potrebno je sprovoditi tri prehrane biljaka u prvom vegetativnom periodu. Prva ishrana se vrši odmah nakon izbijanja izdanaka, druga kada izdanci dostignu visinu od 30 cm, a treća kada su dugi oko 60 cm. Ove ishrane osiguravaju optimalan rast i pripremaju biljke za bogat rod u narednim godinama.

    Kada se malina zasadi na pravi način i hrani kako treba, već u prvoj godini možete postići prinos od 20 tona po hektaru, što je značajan rezultat za početak!

    Pravilna Rezidba: Tajna za Bogat i Zdrav Rod

    Jedan od najvažnijih postupaka u gajenju maline je pravilna rezidba. Iako je broj rodnih grana ključan za visoke prinose, važno je da izdanci budu pravilno skraćeni na radnu visinu. Ovaj korak je neophodan kako bi se izdanak održao u dobrom stanju i omogućio efikasan rast novih izdanaka. U spalirnom sistemu, izdanci se moraju prorediti na razmak od 15-20 cm kako bi se omogućilo pravilno osvetljenje i ventilacija zasada.

    Malina formira nadzemne izdanke iz pupoljaka koji se nalaze na korenu. Ovi izdanci izbijaju tokom proleća i nastavljaju da rastu tokom leta, dok u drugoj vegetaciji iz pupoljaka u pazuhu listova formiraju rodne grane. Iako ovi izdanci žive samo dve vegetacione sezone, u drugoj godini izdanak donosi rod. Nakon berbe, izdanak se mora u potpunosti ukloniti kako bi se stvorio prostor za nove, zdravije izdanke koji će nositi plodove u narednoj sezoni.

    Pravilno skraćivanje izdanaka na visinu do 18 cm takođe je od ključne važnosti. Ukoliko su izdanci predugi, berba može postati otežana, a prekomerna vegetacija može otežati prinos. Idealno je ostaviti samo 25 rodnih grana po izdanku, što omogućava kvalitetne plodove i veću rodnost.

    Razmak Između Izdanaka: Osiguravanje Pravilnog Rasta

    Pored visine rezidbe, vrlo je važno postaviti i pravi razmak između izdanaka. Preporučuje se da razmak između izdanaka iznosi 15-20 cm, što znači da po dužini spalira treba ostaviti oko 5-7 izdanaka. Ukoliko je razmak preveliki, biljke se mogu „gužvati“, što može rezultirati manjim plodovima i pojavom truleži usled guste vegetacije. Pravilno raspoređeni izdanci omogućavaju bolju ventilaciju, sunčevu svetlost i vodu, čime se smanjuje rizik od bolesti i doprinosi zdravom razvoju biljaka.

    Zaključak: Strpljenje se Isplati

    Gajenje maline može biti veoma isplativo, ali uspeh zavisi od pravilne sadnje, ishrane i redovne rezidbe. Kada se sve pravilno postavi, malina može doneti bogat rod, čak i u prvoj godini. Savremeni sistemi sadnje kao što je spalirni uzgoj omogućavaju visoke prinose, a pravilno upravljanje izdanaka i rezidba garantuju zdravlje biljaka i kvalitetan rod.

    Ne zaboravite, svaki korak u procesu podizanja zasada maline je važan. Od pravilne pripreme zemljišta do izbalansirane ishrane i rezidbe, sve se mora raditi sa pažnjom i posvećenostima, jer će se samo tako zaslužiti bogat plod u budućnosti. I na kraju, imajte strpljenja jer se dobri rezultati u gajenju maline mogu postići uz pravilnu negu i dovoljno vremena.

  • KUPINA

    Kupina (Rubus fruticosus) je voćka koja je sve popularnija u poljoprivredi zbog svojih izuzetnih nutritivnih vrednosti, otpornosti i svestranosti. Postoji nekoliko vrsta kupina, ali se među najboljima izdvaja Robus Fruticosa, koja je osnova za mnoge moderne sorte. Kupina uspeva na širokom spektru zemljišta i može doneti dobar prinos čak i na plodnim, ali i na nešto slabijim, manje vlažnim zemljištima.

    Zahtevi prema zemljištu

    Kupina je poznata po svojoj prilagodljivosti različitim vrstama zemljišta. Međutim, važno je napomenuti da ona nije pogodna za topla peskuša ili previše vlažna, hladna i teška zemljišta koja zadržavaju višak vode. Kupina najbolje raste na zemljištima s umerenim sadržajem vlage i vazduha. Idealna zemljišta za gajenje kupina su černozemi, les, kao i lakši smonici. Ova biljka uspeva u zemljištima koja imaju dobru drenažu, ali koja nisu sklona zadržavanju podzemnih voda, što može izazvati truljenje korena.

    Zemljišta koja su previše vlažna mogu dovesti do lošeg rasta i slabe otpornosti biljke. S druge strane, suva zemljišta mogu smanjiti kvalitet plodova. Takođe, zemljište koje se koristi za gajenje kupina mora biti dovoljno plodno, ali i blago zaslanjeno. Na takvim terenima kupina je u mogućnosti da dobro raste i daje kvalitetne plodove, sve dok se upotrebi odgovarajuća agrotehnika.

    Zahtevi prema klimi

    Kupina je biljka koja voli svetlost, ali je takođe dovoljno otporna da podnese umerenu oblačnost. U suviše oblačnim uslovima, prinosi mogu biti manji, a plodovi slabijeg kvaliteta. Kupina najbolje uspeva u umerenom kontinentalnom okruženju, s dovoljno padavina i umerenom temperaturom. Na višim nadmorskim visinama, između 500 i 800 metara, treba izbegavati severne strane, jer te pozicije često uzrokuju kasnije i neravnomernije sazrevanje plodova.

    Na nižim visinama, posebno između 200 i 300 metara, treba izbegavati južne strane, jer su te lokacije izložene većim temperaturama i suši, što može negativno uticati na prinos i kvalitet plodova. Za kupinu je bitno da se odaberu zaklonjeni položaji, jer je ona osetljiva na suve i tople vetrove, koji mogu isušiti zemljište i ometati oplodnju cvetova, što smanjuje prinos.

    Kupina je, međutim, otporna na mraz i dobro podnosi prolećne i jesenje mrazeve, što je čini pogodnom za gajenje u različitim klimatskim uslovima. Iako je otporna na niske temperature, kupini je potrebna odgovarajuća zaštita od jakih vetrova, koji mogu isušiti biljku i smanjiti prinos. Zbog toga je preporučljivo saditi kupinu iza vetrozaštitnih pojaseva ili na područjima koja nisu direktno izložena nepovoljnim vremenskim uslovima.

    Sorte kupina

    Kupina se gaji u različitim sortama, a najpoznatije su sorte sa bodljama, poput Eldorade, Himalaje, Bojsen i Teodor Rajner. Ove sorte daju dobar prinos, ali se treba voditi računa o njihovoj posebnoj nezi i održavanju. S druge strane, postoje i sorte kupina bez bodlji, koje su postale veoma popularne među poljoprivrednicima, jer su lakše za berbu. Među njima se izdvaja Tornifi (Thornfree), kao i Džinovska (Gigantea del Giareuo), koje se odlikuju većim plodovima i lakšim održavanjem.

    Bez obzira na to koju sortu odaberete, kupina je biljka koja zahteva pažljivo i redovno održavanje. Pravilna sadnja i odabir odgovarajuće sorte mogu značajno doprineti povećanju prinosa i kvalitetu plodova. Redovno zalivanje, održavanje zemljišta i obrezivanje su ključni za postizanje visokih prinosа.

    Briga o kupini

    Kupina je relativno jednostavna za gajenje, ali zahtevna kada je reč o održavanju optimalnih uslova za rast. Iako je otporna na mnoge klimatske uslove, zahteva pažnju, posebno kada je reč o zemljištu i navodnjavanju. Ako se gaji na odgovarajućem zemljištu, kupina može dati dobar prinos i u uslovima kada su druge voćne vrste manje otporne na nepovoljne vremenske uslove.

    Kupina je takođe korisna u komercijalnoj proizvodnji, jer se koristi u širokom spektru industrija, uključujući preradu u džemove, marmelade, sokove i drugo. Plodovi kupine bogati su vitaminima i antioksidansima, što je čini korisnom i za ljudsku ishranu. Zbog svoje svestranosti, kupina se sve više gaji na komercijalnim plantažama, a njen profitabilan potencijal čini je popularnim izborom za poljoprivrednike.

    Zaključak

    Kupina je voće koje se lako gaji, pod uslovom da su zadovoljeni specifični zahtevi za zemljište i klimu. Pravilna nega, izbor odgovarajuće sorte, kao i izbor pravog položaja, mogu značajno doprineti visokom prinosu i kvalitetu plodova. S obzirom na to da kupina uspeva u različitim uslovima, od velike je važnosti pažljivo planirati i pratiti sve korake gajenja, kako bi se osigurao dugoročan uspeh i profitabilnost.

  • Nege zasada oraha: Kako obezbediti kvalitetan rod i dugoročni uspeh

    Zasad oraha zahteva pažljivo i redovno održavanje kako bi se osigurao zdrav i dugotrajan plod. Uzimajući u obzir da orah može da bude dugovečna biljka, nega u prvih nekoliko godina od sadnje je ključna za formiranje pravilnog stabla i kvalitetnih plodova. U nastavku ćemo se baviti osnovnim merama za negu zasada oraha, uključujući obradu zemljišta, đubrenje, rezidbu, zaštitu od mraza i bolesti, kao i opšte smernice za povećanje prinosa.

    Obrada zemljišta u zasadu oraha

    Jedan od osnovnih koraka u održavanju zasada oraha je pravilna obrada zemljišta. Za jesenju obradu najpre je preporučljivo koristiti plugove sa velikim radnim zahvatom, koji ostavljaju ravnije zemljište. Ovo omogućava bolji protok vazduha i vode kroz tlo, što je od esencijalne važnosti za zdravlje korena. Pred samu berbu, zemljište treba dodatno obraditi i istanjiti kako bi se lakše sakupljali plodovi, a po završetku berbe ponovo treba izvesti istanjivanje tla.

    Đubrenje zasada oraha

    Đubrenje zasada oraha treba se vršiti na osnovu redovnih analiza zemljišta i folijarnih analiza biljaka. Ove analize daju precizne informacije o sadržaju hraniva u zemljištu i omogućavaju prilagođavanje količine đubriva potrebnog za optimalan rast biljaka. Naročito je važno održati sadržaj lako usvojivih hraniva u optimumu kako bi biljke bile zdrave i urodile bogatije.

    Rezidba i formiranje krune

    Rezidba oraha vrši se u cilju formiranja pravilne krune i obnavljanja rodnog drveta. Iako rezidba oraha nije tako intenzivna kao kod drugih voćaka poput jabuke ili breskve, ona je ipak ključna za postizanje visokokvalitetnog roda. Za formiranje kotlaste krune, najčešće korišćenog uzgojnog oblika, visina debla na mladim sadnicama treba biti između 150 i 180 cm. Ako su sadnice niže od 180 cm, nije potrebno skraćivanje debla prilikom sadnje. Takođe, važno je da se preseci obavezno premazuju voskom, što sprečava infekciju i ubrzava zaceljivanje rana na biljci.

    Zaštita od mraza

    Zaštita od mraza je ključna za očuvanje zdravlja oraha, jer zimski mrazevi mogu ozbiljno oštetiti mlade biljke. Prvenstveno, treba odabrati povoljne terene i sorte oraha koje su otpornije na niske temperature. Uzimajući u obzir da orah voli tople klimatske uslove, selekcija pogodnih sorti i pravilno podizanje krune mogu značajno smanjiti štete od mraza. Takođe, zaštitu od mraza moguće je ostvariti dimljenjem ili veštačkom kišom, ali najvažnija preventiva jeste pravilna primena agrotehničkih mera. To podrazumeva navodnjavanje do kraja leta i prihranjivanje ureom što ranije u proleće.

    Zaštita od bolesti i štetočina

    Orah je podložan različitim bolestima i štetočinama koje mogu ozbiljno ugroziti rod. Najčešće bolesti koje napadaju orah su siva pegavost lista i crna pegavost oraha, koje uzrokuju smanjenje prinosa i kvalitetu plodova. Da bi se izbegla pojava ovih bolesti, potrebno je sprovesti 3 do 5 pravovremenih tretiranja zaštitnim sredstvima tokom godine. Što se tiče štetočina, najveću štetu prouzrokuju jabucni savijac, orahov savijac i dudovac, pa je važno obaviti redovne zaštite od ovih insekata.

    Povećanje površina pod zasadima oraha

    S obzirom na deficit oraha na tržištu i velike mogućnosti za plasman ovog ploda, važno je povećati površine pod zasadima oraha. Ovo je naročito važno jer naša zemlja ima povoljne klimatske i zemljišne uslove za uspešan uzgoj oraha. Ipak, potrebno je postupiti pažljivo pri podizanju zasada, jer je orah dugoveka biljka. Svaki propust u početnoj fazi može imati dugoročne posledice, uključujući smanjenje prinosa ili slabiji kvalitet plodova.

    Zaključak

    Orah je voćka koja zahteva pažljivo i odgovorno upravljanje, jer je dugovečan i može donositi plodove decenijama. Pravovremene agrotehničke mere, kao što su odgovarajuća obrada zemljišta, pravilno đubrenje, rezidba i zaštita od mraza i bolesti, ključni su faktori za uspešan uzgoj oraha. Uzimajući u obzir njegove ekonomske i prehrambene vrednosti, nega zasada oraha je ulaganje u budućnost, koje može doneti značajnu dobit i dugoročnu održivost.

  • Malina – Vrednost i prednosti gajenja malina

    Malina (Rubus idaeus) je jedno od najcenjenijih voćnih vrsta u svetu, a poslednjih godina postala je ključna za poljoprivrednu proizvodnju u mnogim zemljama, uključujući i Srbiju. Gajenje malina postaje sve popularnije, jer se ovo voće koristi u brojnim industrijama, uključujući prehrambenu industriju, farmaceutsku industriju, ali i za proizvodnju meda. Upravo zbog toga, malina je voće koje ima veliku ekonomsku vrednost, a gajenje malina je izuzetno isplativo.

    Jedna od ključnih prednosti gajenja maline u odnosu na druge voćne vrste je brza rodnost. Već u drugoj godini od sadnje, malina može početi da daje prve plodove, a u trećoj godini prinos je obično pun. Ova brza rodnost omogućava poljoprivrednicima da brzo ostvare povrat uloženih sredstava. Agrotehnika gajenja malina je ključna za postizanje visokih prinosa i zdravih plodova, a sa pravilnim održavanjem, malinjak može biti ekonomski isplativ tokom 10 do 12 godina. U tom periodu, malina se može koristiti za različite komercijalne i industrijske namene, čineći je izuzetno dugoročnim izvorom prihoda.

    Zbog toga što je malina otporna na štete od mraza, vetra i grada, ovi faktori ne utiču značajno na njen prinos. Dakle, gajenje malina može biti stabilno čak i u uslovima kada druge voćne vrste trpe štetu zbog nepovoljnih vremenskih uslova. Osim toga, malina se veoma dobro prilagođava različitim klimatskim uslovima, što je čini pogodnom za gajenje na velikim teritorijama, kao što su brdski i planinski krajevi, gde je visoka vlažnost vazduha i dovoljno padavina. Malina je, takođe, poznata kao medonosna biljka, jer tokom svog dugog cvetanja privlači pčele. Ovo može biti dodatna prednost ako se malina gaji na manjim parcelama, koje omogućavaju proizvodnju meda.

    Industrijska prerada malina je izuzetno važna za ekonomiju, jer se malina koristi za proizvodnju sokova, sirupa, džemova, konzerviranih plodova, a koristi se i u proizvodnji voćnih vina. S obzirom na to da je malina veoma tražena u industriji, poljoprivrednici koji se bave gajenjem malina za industrijsku preradu mogu ostvariti značajan profit. Osim toga, malina ima i velike zdravstvene koristi, jer je bogata vitaminima, mineralima i vlaknima. Preporučuje se za ishranu dece i osoba sa kardiovaskularnim problemima, kao i za prevenciju drugih zdravstvenih problema, kao što su povišen holesterol ili anemija.

    Pored plodova, i lisće maline se koristi u farmakologiji. U nekim tradicionalnim lekovitim praksama, lisće maline se koristi za pravljenje čajeva koji imaju umirujuće dejstvo i koji pomažu kod različitih bolesti probavnog sistema. Zdravstvene koristi maline čine je još vrednijom i doprinose njenoj svestranosti u poljoprivredi i industriji.

    U zaključku, malina je veoma isplativa voćna vrsta koja pruža brojne ekonomske i zdravstvene koristi. Njeno gajenje je ekonomski opravdano, posebno uz pravilnu agrotehniku, i može biti dugoročni izvor prihoda. Takođe, malina ima značajnu ulogu u industriji, ali i u zdravlju ljudi, što je čini izuzetno vrednim voćem za gajenje u mnogim regionima.