Vocarstvo

Ознака: dinja

  • Guava – Egzotična biljka koja osvežava

    Guava, ili guajava, potiče iz tropske Amerike, a vremenom je pronašla svoj put u mnoge druge tropske krajeve širom sveta. Danas je poznata i omiljena zbog svog osvežavajućeg ploda bogatog vitaminom C, a njeni plodovi su vrlo cenjeni u ishrani. Guava se lako prepoznaje po plodovima koji su velikih dimenzija, slični jabuci, a njeno meso je sočno i slatko-kiselkasto, s mnogo sitnih semenki koje dodaju posebnu teksturu.

    Vrste guave i karakteristike plodova

    Plod guave je podeljen na pet delova, a svaki deo sadrži sočno crveno meso. Zreli plodovi guave su vrlo aromatični i šire prijatan miris, pa su omiljeni u mnogim tropskim i suptropskim predelima. Njihov ukus možemo uporediti sa mešavinom ukusa kruške, dunje i smokve, što ih čini zaista posebnim. Najčešće se jedu sveži, ali se mogu koristiti i za pripremu džemova, sokova i raznih slatkiša. Bogati su vitaminom C, koji ima značajnu ulogu u jačanju imuniteta i zdravlju kože.

    Kako posaditi guavu?

    Sejanje guave je relativno jednostavno. Prvi korak je da oslobodite semenke iz ploda, operete ih u mlakoj vodi i ostavite da se osuše nekoliko dana. Zatim, posadite semenke u cvetne lončiće ili male posude napunjene uobičajenom zemljom. Preko semenki stavite vrlo tanak sloj zemlje, jer one ne vole da budu previše duboko zakopane. Važno je da posude postavite na toplo i svetlo mesto, jer guava voli sunčevu svetlost, ali ne podnosi direktnu izloženost suncu, naročito u prvim fazama rasta. Takođe, obezbedite stalnu umerenu vlažnost zemlje kako bi seme brzo proklijalo.

    Zalivanje i đubrenje guave

    Guava zahteva redovno zalivanje, ali pazite da ne preterate, jer tlo ne sme biti previše mokro. Najbolje je da između dva zalivanja dozvolite da se zemlja potpuno osuši, kako bi koren bio zdrav. Takođe, svaki dan ujutru orosavajte lišće mekom vodom pomoću prskalice, jer guava voli visoku vlažnost vazduha. Ipak, ako je biljka izložena direktnom sunčanju, nemojte orosavati lišće, jer kapljice vode na suncu mogu izazvati opekotine na listovima. Tokom leta, guavu možete hraniti tečnim đubrivom jednom nedeljno, dok zimi, kada biljka ulazi u period mirovanja, prihranjivanje obustavite, ili ga svodite na minimum.

    Svetlost i temperatura

    Guava voli svetlo, ali je važno da je ne izlažete direktnoj sunčevoj svetlosti dok je još mlada. U početnim fazama rasta, guava zahteva zaštitu od previše jakog sunca. Idealna temperatura za rast guave je oko 20 stepeni, a u zimskom periodu obavezno zaštitite biljku od promaje i hladnog vazduha prilikom provetravanja prostorije. Ove biljke ne podnose nagle temperaturne promene, pa je važno da se stvori stabilan temperaturni režim kako bi guava nastavila da raste zdravo.

    Zemlja i presađivanje guave

    Guava najbolje uspeva u nešto težoj zemlji, ali je pogodna i za zemlju koju možete pronaći u prodavnicama za lončnice. U prvoj godini rasta, mlade biljke treba presaditi jedan ili dva puta, kako bi im korenov sistem bio dovoljno razvijen. Kasnije, presađivanje je potrebno samo svake tri do četiri godine, u zavisnosti od veličine biljke. Dno cvetne posude obavezno prekriveno slojem krupnog šljunka ili kuglicama lekatona (glinopara) kako bi se obezbedio dobar drenažni sistem i sprečilo zadržavanje previše vode, što može dovesti do truljenja korena.

    Zaključak

    Guava je pravi tropski dragulj koji donosi osveženje i bogatstvo vitamina u našu ishranu. Uz pravilnu negu, ova egzotična biljka može postati ukras svakog prostora, a njeni plodovi će vas oduševiti svojim jedinstvenim ukusom i hranljivim vrednostima. Bilo da je gajite u vrtu ili u saksiji, guava će sigurno postati vaša omiljena biljka koja osvežava letnje dane.

  • Dinja – Osvežavajući plod iz porodice tikava

    Dinja je plod koji potiče iz porodice tikava i zajedno sa lubenicom čini osnovu mnogih letnjih užitaka. Osim ovih plodova, porodica tikava obuhvata i druge korisne biljke, kao što su tikvice, tikve, ali i manje poznate vrste poput kojote ili dudisa. Dinja, sa svojim sočnim mesom, predstavlja nezaobilazan deo letnje ishrane, a u ovom tekstu ćemo se detaljnije upoznati sa njenim karakteristikama i načinima gajenja.

    Vrste dinja

    Postoji nekoliko vrsta dinja, a najpoznatije su medna dinja, kantalup dinja i mrezasta dinja. Medna dinja je najcenjenija zbog svoje izuzetne slatkoće i osvežavajuće zelene unutrašnjosti. Zreli plodovi ove vrste dinje imaju sočno, mirisno meso koje je pravi užitak u vrućim danima. Kantalup dinja je specifična po tome što ima meso boje marelice, dok mrezasta dinja, kako i sam naziv kaže, ima karakterističnu mrežastu koru.

    Dinja je bilje koja se lako gaji, a možete je posaditi iz semena koja je lako nabaviti u prodavnicama semena. Ukoliko želite da uzgajate dinje iz sopstvenih plodova, jednostavno osušite seme i posadite ga u cvetnu posudu. U početku, biljka može rasti u zatvorenom prostoru na svetlom mestu, a kasnije je presadite na spoljašnje, sunčano mesto.

    Kako posaditi dinju?

    Za početak, seme dinje možete posaditi u cvetne lončiće. U svaku posudu stavite po dve pljosnate semenke i stavite ih na toplo mesto, najbolje pored prozora gde ima puno svetlosti. Kada prođe opasnost od kasnih mrazeva, odnosno sredinom maja, možete biljčice presaditi na zašticeno, sunčano mesto u vrtu. Ovo je idealno vreme da se dinje usmjere prema rastu na otvorenom.

    Zalivanje i đubrenje dinje

    Dinje vole obilno zalivanje, ali važno je da zemlja ne bude previše mokra, kako bi koren ostao zdrav. Idealno je zalivati biljke umerenim količinama vode, pazeći da zemlja ostane vlažna, ali ne i previše natopljena. Dinje gajene u cvetnim posudama i sanducima trebalo bi jednom nedeljno prihranjivati tečnim đubrivom, dok one posadjene na otvorenom mogu se prihranjivati svakih četiri nedelje. Ovo će pomoći biljkama da rastu zdravo i da donesu bogat plod.

    Svetlost i temperatura

    Dinje, kao i mnoge biljke iz porodice tikava, vole puno toplote i svetlosti. Za uspešan rast, obezbedite im sunčano i toplo mesto. Tokom leta, dinje najbolje uspevaju na otvorenom, dok za hladnijih dana i perioda mirovanja mogu zahtevati zaštitu od previše niskih temperatura. U nekim slučajevima, dinje i lubenice mogu sazreti čak i u vašem vrtu, ali to obično zahteva specijalizovan staklenik ili ozbiljniju pažnju u gajenju.

    Zaključak

    Dinja je pravi letnji plod koji pruža osveženje i zadovoljstvo. Bez obzira na vrstu, bilo da je medna, kantalup ili mrezasta, svaka dinja je bogata hranljivim materijama i pruža prirodni izvor hidratacije. Uz pravilnu negu i pažnju prilikom sadnje, možete uživati u sočnim plodovima dinje tokom letnjih meseci. Ova biljka je savršen dodatak svakom vrtu, ali i savršen izbor za one koji žele da uživaju u domaćem plodu sa neverovatnim ukusom.