Vocarstvo

Категорија: Tropsko i subtropsko voće

  • Papaja – Egzotično voće koje osvežava

    Papaja je tropska biljka koja je postala pravi dragulj u mnogim vrtovima i domaćinstvima širom sveta. Njen plod, koji je sličan dinji, poznat je po osvežavajućem ukusu i brojnim zdravstvenim prednostima. Iako potiče iz Meksika, papaja je danas rasprostranjena u svim tropskim i suptropskim krajevima, gde uživa u sunčanoj i toloj klimi.

    Nezreli plod – povrće, a zreli – voće

    Nezreli plodovi papaje koriste se kao povrće, dok potpuno zreli plodovi postaju pravo voćno uživanje. Zreli plodovi papaje imaju sočno meso boje marelice koje je slatko, ali s blagim kiselkastim tonovima. Zbog svoje osvežavajuće prirode, papaja je omiljena u tropskim predelima, a takođe je i dragocen izvor vitamina i hranljivih materija, među kojima prednjači vitamin C. Ovaj plod sadrži i papain, enzim koji se koristi u mnogim industrijama, od proizvodnje žvakaćih guma do kozmetičkih proizvoda.

    Oblik i struktura biljke

    Papaja je zanimljiva i svojim izgledom. Stablo ove biljke nema grane, već iz njega raste mnoštvo velikih listova koji podsećaju na kišobran. Ova specifičnost biljke čini papaju vrlo zanimljivom i dekorativnom. Plodovi se razvijaju samo na ženskim biljkama, dok muške biljke ne daju plodove. U tropskim predelima, papaja je često viđena kao ukrasna biljka, ali i kao izvor svežeg voća koje zadovoljava sve potrebe za hidratacijom i hranljivim materijama.

    Sejanje i gajenje papaje

    Sejanje papaje nije komplikovano, ali zahteva pažljivo postupanje sa semenkama. Prvo, potrebno je osloboditi crne semenke iz zrelog ploda, oprati ih u mlakoj vodi i ostaviti nekoliko dana da se osuše. Zatim ih posadite u cvetne lončiće, koristeći sterilizovanu zemlju kako bi se izbegli gljivični problemi. Semenke je najbolje posaditi na toplo i svetlo mesto, jer papaja voli sunčevu svetlost, ali je važno da mlade biljke ne budu izložene direktnoj sunčevoj svetlosti dok rastu.

    Zalivanje i đubrenje papaje

    Papaja je biljka koja voli vlagu, ali je važno da se ne pretera sa zalivanjem. Tlo treba da bude vlažno, ali ne i previše mokro, jer to može dovesti do truljenja korena. Koristite meku vodu sobne temperature i redovno orosavajte lišće, posebno u jutarnjim časovima. Ova biljka dobro reaguje na prihranu, pa tokom leta možete koristiti tečno đubrivo svake dve nedelje. Zimi, dok biljka ulazi u period mirovanja, možete smanjiti ili potpuno obustaviti prihranu.

    Svetlost i temperatura

    Papaja je tropska biljka koja traži puno svetla i toplotu. Idealna temperatura za njen rast je oko 20°C. Iako voli svetlost, važno je da u početnim fazama rasta ne bude izložena direktnoj sunčevoj svetlosti, jer bi to moglo oštetiti biljku. Ako je toplo i sunčano vreme, papaja se može držati na otvorenom, dok zimi treba biti zaštićena od promaje i niskih temperatura.

    Zemlja i presađivanje

    Papaja najbolje uspeva u zemlji koja je teža i sadrži malo ilovače, dok za mlade biljke preporučujemo lagan, peskoviti supstrat koji omogućava dobar drenažni sistem. Biljke ne treba često presađivati, ali je važno koristiti dovoljno velike posude, jer papaja raste brzo. Za dobro dreniranje, dno posude možete prekriti slojem krupnog šljunka.

    Plodovi papaje – ukusni i zdravi

    Plod papaje je bogat vitaminom C i vlaknima, što ga čini odličnim za jačanje imuniteta i poboljšanje probave. Meso ploda je sočno i sladko, s blagim kiselkastim ukusom. Zreli plodovi često se jedu sveži, dok se nezreli mogu koristiti u pripremi jela kao povrće, slična tikvicama, kuvanje ili pečenje. Zbog svog izgleda, papaja se ponekad naziva „drvo dinje“, a njeno meso se često koristi u tropskim salatama, sokovima, džemovima i desertima.

    Papaja je tropska biljka koja sa svojim plodovima donosi svežinu i bogatstvo vitamina, a uz pravilnu negu može postati pravi ukras vašeg vrta ili stana. Bilo da je gajite u vrtu ili kao sobnu biljku, papaja će sigurno oduševiti svojim egzotičnim izgledom i ukusom.

  • Guava – Egzotična biljka koja osvežava

    Guava, ili guajava, potiče iz tropske Amerike, a vremenom je pronašla svoj put u mnoge druge tropske krajeve širom sveta. Danas je poznata i omiljena zbog svog osvežavajućeg ploda bogatog vitaminom C, a njeni plodovi su vrlo cenjeni u ishrani. Guava se lako prepoznaje po plodovima koji su velikih dimenzija, slični jabuci, a njeno meso je sočno i slatko-kiselkasto, s mnogo sitnih semenki koje dodaju posebnu teksturu.

    Vrste guave i karakteristike plodova

    Plod guave je podeljen na pet delova, a svaki deo sadrži sočno crveno meso. Zreli plodovi guave su vrlo aromatični i šire prijatan miris, pa su omiljeni u mnogim tropskim i suptropskim predelima. Njihov ukus možemo uporediti sa mešavinom ukusa kruške, dunje i smokve, što ih čini zaista posebnim. Najčešće se jedu sveži, ali se mogu koristiti i za pripremu džemova, sokova i raznih slatkiša. Bogati su vitaminom C, koji ima značajnu ulogu u jačanju imuniteta i zdravlju kože.

    Kako posaditi guavu?

    Sejanje guave je relativno jednostavno. Prvi korak je da oslobodite semenke iz ploda, operete ih u mlakoj vodi i ostavite da se osuše nekoliko dana. Zatim, posadite semenke u cvetne lončiće ili male posude napunjene uobičajenom zemljom. Preko semenki stavite vrlo tanak sloj zemlje, jer one ne vole da budu previše duboko zakopane. Važno je da posude postavite na toplo i svetlo mesto, jer guava voli sunčevu svetlost, ali ne podnosi direktnu izloženost suncu, naročito u prvim fazama rasta. Takođe, obezbedite stalnu umerenu vlažnost zemlje kako bi seme brzo proklijalo.

    Zalivanje i đubrenje guave

    Guava zahteva redovno zalivanje, ali pazite da ne preterate, jer tlo ne sme biti previše mokro. Najbolje je da između dva zalivanja dozvolite da se zemlja potpuno osuši, kako bi koren bio zdrav. Takođe, svaki dan ujutru orosavajte lišće mekom vodom pomoću prskalice, jer guava voli visoku vlažnost vazduha. Ipak, ako je biljka izložena direktnom sunčanju, nemojte orosavati lišće, jer kapljice vode na suncu mogu izazvati opekotine na listovima. Tokom leta, guavu možete hraniti tečnim đubrivom jednom nedeljno, dok zimi, kada biljka ulazi u period mirovanja, prihranjivanje obustavite, ili ga svodite na minimum.

    Svetlost i temperatura

    Guava voli svetlo, ali je važno da je ne izlažete direktnoj sunčevoj svetlosti dok je još mlada. U početnim fazama rasta, guava zahteva zaštitu od previše jakog sunca. Idealna temperatura za rast guave je oko 20 stepeni, a u zimskom periodu obavezno zaštitite biljku od promaje i hladnog vazduha prilikom provetravanja prostorije. Ove biljke ne podnose nagle temperaturne promene, pa je važno da se stvori stabilan temperaturni režim kako bi guava nastavila da raste zdravo.

    Zemlja i presađivanje guave

    Guava najbolje uspeva u nešto težoj zemlji, ali je pogodna i za zemlju koju možete pronaći u prodavnicama za lončnice. U prvoj godini rasta, mlade biljke treba presaditi jedan ili dva puta, kako bi im korenov sistem bio dovoljno razvijen. Kasnije, presađivanje je potrebno samo svake tri do četiri godine, u zavisnosti od veličine biljke. Dno cvetne posude obavezno prekriveno slojem krupnog šljunka ili kuglicama lekatona (glinopara) kako bi se obezbedio dobar drenažni sistem i sprečilo zadržavanje previše vode, što može dovesti do truljenja korena.

    Zaključak

    Guava je pravi tropski dragulj koji donosi osveženje i bogatstvo vitamina u našu ishranu. Uz pravilnu negu, ova egzotična biljka može postati ukras svakog prostora, a njeni plodovi će vas oduševiti svojim jedinstvenim ukusom i hranljivim vrednostima. Bilo da je gajite u vrtu ili u saksiji, guava će sigurno postati vaša omiljena biljka koja osvežava letnje dane.

  • Liči – Egzotična poslastica sa tropskih prostora

    Liči je voće koje potiče iz drevne Kine, gde su ga već u starim vremenima smatrali velikom poslasticom. Plodovi ličija su veličine šljive, prekriveni su kožastom, bradavičastom ljuskom koja ih štiti. Kada se ljušte, otkriva se sočan, slatko-kiselkast plod koji podseća na grožđe i višnje, a miris mu je vrlo prijatan. Biljka ličija ima lepe kopljaste listove, čija sjajna zelena površina podseća na kožicu.

    Liči je danas raširen u suptropskim i tropskim predelima širom sveta, i veoma je popularan u mnogim zemljama. Plodovi raste u grozdovima, a unutar svakog se nalazi smeđa koštica iz koje može da nikne nova biljka. Sveži liči je dostupan u Evropi od novembra do februara, a najčešće se uvozi sa Mauricijusa, Madagaskara ili iz Južne Amerike.

    Kako posaditi liči?

    Posađivanje ličija je jednostavno, ali zahteva malo pažnje. Nakon što pojedete plod, košticu je najbolje odmah posaditi u cvetnu posudu sa uobičajenom zemljom. Prekrijte košticu slojem zemlje debljine oko 2 cm i održavajte je umereno vlažnom. Pazite da zemlja nije previše mokra, jer može doći do truljenja semena.

    Zalivanje i đubrenje

    Liči ne voli previše zasoljena ili suva tla, pa je preporučljivo koristiti meku vodu sobne temperature za zalivanje. Mlade biljke treba zalivati redovno, dok starije biljke zalivajte tek kada se zemlja u saksiji potpuno osuši. Tokom leta, biljku treba povremeno prihranjivati, dok zimi to radite samo povremeno, jer tada ulazi u period mirovanja.

    Svetlost i temperatura

    Liči je biljka koja voli svetlost i toplotu, pa ga postavite na svetlo i toplo mesto. Mlade biljke treba zaštititi od direktne sunčeve svetlosti u podnevnim časovima, dok stariji primerci mogu podneti direktno sunce tokom celog dana. Idealna temperatura za liči je topla, ali umjerena.

    Zemlja i presađivanje

    Liči se može saditi u običnu zemlju, koja je dobro drenirana. Biljku je najbolje presaditi kada korenje u saksiji potpuno popuni prostor. Nemojte žuriti sa presađivanjem, jer liči može rasti i u većim saksijama dok se koreni ne razviju dovoljno.

    Liči je biljka koja će vas obradovati svojim egzotičnim izgledom i sočnim plodovima, a uz pravilnu negu, može postati pravi ukras vašeg prostora.