Vocarstvo

Категорија: Metode navodnjavanja

  • Projekat Podizanja Zasada Kupine

    Parcelizacija kompleksa
    Optimalna dužina reda za gajenje kupine iznosi 100 m, dok širina staze između redova treba biti od 6 do 7 m. Pravilno postavljanje parcela omogućava lakši pristup biljkama, kao i efikasnije korišćenje prostora, što je ključno za uspešan uzgoj i kasniju berbu plodova.

    Priprema zemljišta
    Pre sadnje kupine, važno je obogatiti zemljište zelenim đubrivom koje je odličan regulator vlažnosti i omogućava povećanje sadržaja humusa. Najbolje je da se pre podizanja zasada zemljište zaseje leguminozama, kao što su pasulj, grašak ili detelina, jer one obogaćuju tlo azotom. Alternativno, zemljište se može ostaviti godinu dana pod ugarom kako bi se obnovila njegova plodnost.

    U jesen, barem mesec dana pre sadnje, zemljište je potrebno poorati do dubine od 30 do 40 cm. Ukoliko zelenišno đubrenje nije bilo uspešno, pre oranja treba rasuti 30-40 tona dobro sagorelog stajnjaka, 300-400 kg superfosfata i 150-200 kg kalijumove soli po hektaru. Ovaj postupak doprinosi boljoj pripremi zemljišta za uspešan rast kupina.

    Sistemi gajenja
    Postoji više sistema gajenja kupine, a izbor sistema zavisi od specifičnih uslova tla i vrsta koje se sade. Najčešći i najefikasniji način gajenja kupine je po sistemu žive ograde. To znači da razmak u redovima treba biti manji nego između redova, čime se stvara efikasniji prostor za rast biljaka i lakšu berbu.

    Idealna orijentacija redova je od istoka prema zapadu, što omogućava bolje osunčavanje biljaka i smanjuje negativan uticaj suše. Različiti sistemi gajenja uključuju:

    1. Jednožični sistem: U ovom sistemu stubovi se postavljaju na razmaku od 5-6 m, a na visini od 1,5 do 1,7 m postavlja se jedna jaka pocinkovana žica koja podržava izdanke. Izdanci se podižu uspravno i obavijaju oko žice na jednu ili obe strane žbuna.
    2. Dvožični sistem: Ovaj sistem podrazumeva jače stubove postavljene na većem razmaku. Stubovi su dugi 3,5 m, a žice se postavljaju na visinama od 0,7-1 m i 1,3-1,6 m. U dvožičnom sistemu, izdanci se podižu i vežu na obe žice, omogućavajući lakši rast i berbu.
    3. Omčasti i venčani sistemi: Kod omčastog sistema, izdanci se grupišu u dva dela, pričvršćujući ih na donju žicu. Izdanci se uvijaju dva puta oko žice, stvarajući stabilnu strukturu. Slično tome, kod venčanog sistema izdanci se oblikuju u obliku slova V, što omogućava bolju ventilaciju i lakšu berbu.
    4. Talasasti i polumesečasti sistemi: U ovim sistemima izdanci se povijaju od gornje ka donjoj žici, što doprinosi boljoj raspodeli svetlosti i smanjuje šanse za oboljenja.

    Razmak između biljaka i broj žica
    Razmak između biljaka zavisi od uslova gajenja. Za mehanizovanu berbu, razmak između redova treba biti 3-4 m, dok u redu razmak može biti od 2 do 5 m. Za amaterske uslove, razmak između biljaka može biti manji, od 1 do 1,5 m. Ovaj razmak omogućava biljci dovoljno prostora za rast, dok istovremeno omogućava lakšu berbu.

    U vreme podizanja plantaže važno je postaviti naslone i stubove na razmaku od 5 m, kao i obezbediti potreban broj žica prema odabranom sistemu gajenja.

    Zaključak
    Gajenje kupine je proces koji zahteva pažljiv plan i pravilnu pripremu zemljišta. Pravilno postavljanje sistema gajenja, kao i adekvatno navodnjavanje i zaštita od štetočina, ključni su faktori za uspešan razvoj kupine. Kupina je veoma zahvalna biljka koja, uz pravilnu negu, može doneti bogate plodove, a uz primenu modernih tehnika gajenja, može biti izuzetno profitabilna.

  • Uljna palma – Korisna biljka tropskih krajeva

    Uljna palma je jedna od najvažnijih korisnih biljaka u tropskim zemljama. Iako se često pomešava sa kokosovom palmom, uljna palma se od nje razlikuje po tome što ima niže, kompaktno stablo. Plodovi ove biljke, koji podsećaju na šljive, koriste se za dobijanje ulja koje se u velikoj meri koristi u industriji, posebno u proizvodnji margarina.

    Uljna palma ima gustu, lepezastu krošnju koja se sastoji od 3 do 6 metara dugačkih listova. Plodovi ove biljke razvijaju se samo na ženskim biljkama, dok muške biljke nemaju plodove. Vlaknasto meso ploda, kao i tvrde koštice, bogate su uljem narandžaste boje. Ovo ulje se koristi u prehrambenoj industriji, ali se takođe koristi i u proizvodnji različitih proizvoda, kao što su margarin i drugi prehrambeni proizvodi.

    Sejanje i gajenje uljne palme

    Sejanje uljne palme nije previše komplikovano. Ako imate priliku da tokom odmora uberete nekoliko plodova, ostavite ih da se osuše 2 do 3 nedelje. Zatim, plodove stavite u peskovito zemljište u dubinu od oko 2 cm, koristeći tresetne posude. Važno je da ove posude postavite na toplo i svetlo mesto, jer semenkama treba toplotu i svetlost da bi brzo proklijale. Kada seme počne da raste, potrebno je da ga premestite na svetlo mesto, ali da ga zaštitite od direktne sunčeve svetlosti.

    Zalivanje i ishrana uljne palme

    Iako uljna palma voli vlagu, važno je da između dva zalivanja pustite da se zemlja dobro osuši. U suprotnom, previše vode može negativno uticati na njen rast. Za zalivanje koristite meku, mlaku vodu. U letnjem periodu preporučuje se da biljku hranite jednom nedeljno tečnim đubrivom, dok tokom zime, kada biljka uđe u period mirovanja, prehrana može biti redja – svaka 6 nedelja.

    Svetlost i temperatura

    Uljna palma je tropska biljka koja zahteva puno svetla i toplote. U letnjem periodu, najbolje je da je držite na suncu, na otvorenom, gde će uživati u optimalnim uslovima. Zimi, kada je potrebno obezbediti visoku vlažnost vazduha, možete koristiti ovlaživač vazduha ili jednostavno postaviti posudu sa vodom na radijatore. Takođe, tokom zimskih meseci, korisno je da svaki dan ujutro poprskate lišće vodom pomoću prskalice, kako biste joj obezbedili potrebnu vlagu.

    Zemlja i presađivanje

    Za uspešan rast uljne palme, najbolje je koristiti ilovasto zemljište koje ima dobar drenažni sistem. Biljka razvija vrlo dug koren, pa je važno da odaberete dubok lonac. Na dno lonca preporučuje se da stavite sloj peska ili lekatona (glineni materijal), što će sprečiti zadržavanje previše vode. Manje biljke trebalo bi presaditi svake dve godine, dok veće biljke treba presaditi svake četiri do pet godina. Uzimanje većih saksija tokom presađivanja je važno jer će omogućiti biljci da se razvija bez problema u narednim godinama.

    Uloga u industriji

    Uljna palma je vrlo važna za prehrambenu industriju, jer se od njenih plodova dobija ulje koje se koristi u proizvodnji margarina, kao i mnogih drugih proizvoda. Osim u prehrambenoj industriji, ulje iz plodova uljne palme koristi se i u proizvodnji sapuna, kozmetike, pa čak i u farmaceutskoj industriji. Ova biljka je od velike ekonomske vrednosti, jer omogućava velike prinose ulja, što je čini jednom od najvažnijih biljaka na svetu.

    Zaključak

    Uljna palma je izuzetno korisna biljka koja je važna za mnoge industrije, posebno za prehrambenu industriju. Uz pravilnu negu, može biti vrlo produktivna, a njeni plodovi mogu doneti značajan prihod. Bilo da je gajite iz ljubavi prema tropskim biljkama ili zbog njene ekonomske vrednosti, uljna palma je biljka koja sigurno zaslužuje pažnju.

  • Papaja – Egzotično voće koje osvežava

    Papaja je tropska biljka koja je postala pravi dragulj u mnogim vrtovima i domaćinstvima širom sveta. Njen plod, koji je sličan dinji, poznat je po osvežavajućem ukusu i brojnim zdravstvenim prednostima. Iako potiče iz Meksika, papaja je danas rasprostranjena u svim tropskim i suptropskim krajevima, gde uživa u sunčanoj i toloj klimi.

    Nezreli plod – povrće, a zreli – voće

    Nezreli plodovi papaje koriste se kao povrće, dok potpuno zreli plodovi postaju pravo voćno uživanje. Zreli plodovi papaje imaju sočno meso boje marelice koje je slatko, ali s blagim kiselkastim tonovima. Zbog svoje osvežavajuće prirode, papaja je omiljena u tropskim predelima, a takođe je i dragocen izvor vitamina i hranljivih materija, među kojima prednjači vitamin C. Ovaj plod sadrži i papain, enzim koji se koristi u mnogim industrijama, od proizvodnje žvakaćih guma do kozmetičkih proizvoda.

    Oblik i struktura biljke

    Papaja je zanimljiva i svojim izgledom. Stablo ove biljke nema grane, već iz njega raste mnoštvo velikih listova koji podsećaju na kišobran. Ova specifičnost biljke čini papaju vrlo zanimljivom i dekorativnom. Plodovi se razvijaju samo na ženskim biljkama, dok muške biljke ne daju plodove. U tropskim predelima, papaja je često viđena kao ukrasna biljka, ali i kao izvor svežeg voća koje zadovoljava sve potrebe za hidratacijom i hranljivim materijama.

    Sejanje i gajenje papaje

    Sejanje papaje nije komplikovano, ali zahteva pažljivo postupanje sa semenkama. Prvo, potrebno je osloboditi crne semenke iz zrelog ploda, oprati ih u mlakoj vodi i ostaviti nekoliko dana da se osuše. Zatim ih posadite u cvetne lončiće, koristeći sterilizovanu zemlju kako bi se izbegli gljivični problemi. Semenke je najbolje posaditi na toplo i svetlo mesto, jer papaja voli sunčevu svetlost, ali je važno da mlade biljke ne budu izložene direktnoj sunčevoj svetlosti dok rastu.

    Zalivanje i đubrenje papaje

    Papaja je biljka koja voli vlagu, ali je važno da se ne pretera sa zalivanjem. Tlo treba da bude vlažno, ali ne i previše mokro, jer to može dovesti do truljenja korena. Koristite meku vodu sobne temperature i redovno orosavajte lišće, posebno u jutarnjim časovima. Ova biljka dobro reaguje na prihranu, pa tokom leta možete koristiti tečno đubrivo svake dve nedelje. Zimi, dok biljka ulazi u period mirovanja, možete smanjiti ili potpuno obustaviti prihranu.

    Svetlost i temperatura

    Papaja je tropska biljka koja traži puno svetla i toplotu. Idealna temperatura za njen rast je oko 20°C. Iako voli svetlost, važno je da u početnim fazama rasta ne bude izložena direktnoj sunčevoj svetlosti, jer bi to moglo oštetiti biljku. Ako je toplo i sunčano vreme, papaja se može držati na otvorenom, dok zimi treba biti zaštićena od promaje i niskih temperatura.

    Zemlja i presađivanje

    Papaja najbolje uspeva u zemlji koja je teža i sadrži malo ilovače, dok za mlade biljke preporučujemo lagan, peskoviti supstrat koji omogućava dobar drenažni sistem. Biljke ne treba često presađivati, ali je važno koristiti dovoljno velike posude, jer papaja raste brzo. Za dobro dreniranje, dno posude možete prekriti slojem krupnog šljunka.

    Plodovi papaje – ukusni i zdravi

    Plod papaje je bogat vitaminom C i vlaknima, što ga čini odličnim za jačanje imuniteta i poboljšanje probave. Meso ploda je sočno i sladko, s blagim kiselkastim ukusom. Zreli plodovi često se jedu sveži, dok se nezreli mogu koristiti u pripremi jela kao povrće, slična tikvicama, kuvanje ili pečenje. Zbog svog izgleda, papaja se ponekad naziva „drvo dinje“, a njeno meso se često koristi u tropskim salatama, sokovima, džemovima i desertima.

    Papaja je tropska biljka koja sa svojim plodovima donosi svežinu i bogatstvo vitamina, a uz pravilnu negu može postati pravi ukras vašeg vrta ili stana. Bilo da je gajite u vrtu ili kao sobnu biljku, papaja će sigurno oduševiti svojim egzotičnim izgledom i ukusom.

  • Guava – Egzotična biljka koja osvežava

    Guava, ili guajava, potiče iz tropske Amerike, a vremenom je pronašla svoj put u mnoge druge tropske krajeve širom sveta. Danas je poznata i omiljena zbog svog osvežavajućeg ploda bogatog vitaminom C, a njeni plodovi su vrlo cenjeni u ishrani. Guava se lako prepoznaje po plodovima koji su velikih dimenzija, slični jabuci, a njeno meso je sočno i slatko-kiselkasto, s mnogo sitnih semenki koje dodaju posebnu teksturu.

    Vrste guave i karakteristike plodova

    Plod guave je podeljen na pet delova, a svaki deo sadrži sočno crveno meso. Zreli plodovi guave su vrlo aromatični i šire prijatan miris, pa su omiljeni u mnogim tropskim i suptropskim predelima. Njihov ukus možemo uporediti sa mešavinom ukusa kruške, dunje i smokve, što ih čini zaista posebnim. Najčešće se jedu sveži, ali se mogu koristiti i za pripremu džemova, sokova i raznih slatkiša. Bogati su vitaminom C, koji ima značajnu ulogu u jačanju imuniteta i zdravlju kože.

    Kako posaditi guavu?

    Sejanje guave je relativno jednostavno. Prvi korak je da oslobodite semenke iz ploda, operete ih u mlakoj vodi i ostavite da se osuše nekoliko dana. Zatim, posadite semenke u cvetne lončiće ili male posude napunjene uobičajenom zemljom. Preko semenki stavite vrlo tanak sloj zemlje, jer one ne vole da budu previše duboko zakopane. Važno je da posude postavite na toplo i svetlo mesto, jer guava voli sunčevu svetlost, ali ne podnosi direktnu izloženost suncu, naročito u prvim fazama rasta. Takođe, obezbedite stalnu umerenu vlažnost zemlje kako bi seme brzo proklijalo.

    Zalivanje i đubrenje guave

    Guava zahteva redovno zalivanje, ali pazite da ne preterate, jer tlo ne sme biti previše mokro. Najbolje je da između dva zalivanja dozvolite da se zemlja potpuno osuši, kako bi koren bio zdrav. Takođe, svaki dan ujutru orosavajte lišće mekom vodom pomoću prskalice, jer guava voli visoku vlažnost vazduha. Ipak, ako je biljka izložena direktnom sunčanju, nemojte orosavati lišće, jer kapljice vode na suncu mogu izazvati opekotine na listovima. Tokom leta, guavu možete hraniti tečnim đubrivom jednom nedeljno, dok zimi, kada biljka ulazi u period mirovanja, prihranjivanje obustavite, ili ga svodite na minimum.

    Svetlost i temperatura

    Guava voli svetlo, ali je važno da je ne izlažete direktnoj sunčevoj svetlosti dok je još mlada. U početnim fazama rasta, guava zahteva zaštitu od previše jakog sunca. Idealna temperatura za rast guave je oko 20 stepeni, a u zimskom periodu obavezno zaštitite biljku od promaje i hladnog vazduha prilikom provetravanja prostorije. Ove biljke ne podnose nagle temperaturne promene, pa je važno da se stvori stabilan temperaturni režim kako bi guava nastavila da raste zdravo.

    Zemlja i presađivanje guave

    Guava najbolje uspeva u nešto težoj zemlji, ali je pogodna i za zemlju koju možete pronaći u prodavnicama za lončnice. U prvoj godini rasta, mlade biljke treba presaditi jedan ili dva puta, kako bi im korenov sistem bio dovoljno razvijen. Kasnije, presađivanje je potrebno samo svake tri do četiri godine, u zavisnosti od veličine biljke. Dno cvetne posude obavezno prekriveno slojem krupnog šljunka ili kuglicama lekatona (glinopara) kako bi se obezbedio dobar drenažni sistem i sprečilo zadržavanje previše vode, što može dovesti do truljenja korena.

    Zaključak

    Guava je pravi tropski dragulj koji donosi osveženje i bogatstvo vitamina u našu ishranu. Uz pravilnu negu, ova egzotična biljka može postati ukras svakog prostora, a njeni plodovi će vas oduševiti svojim jedinstvenim ukusom i hranljivim vrednostima. Bilo da je gajite u vrtu ili u saksiji, guava će sigurno postati vaša omiljena biljka koja osvežava letnje dane.

  • Dinja – Osvežavajući plod iz porodice tikava

    Dinja je plod koji potiče iz porodice tikava i zajedno sa lubenicom čini osnovu mnogih letnjih užitaka. Osim ovih plodova, porodica tikava obuhvata i druge korisne biljke, kao što su tikvice, tikve, ali i manje poznate vrste poput kojote ili dudisa. Dinja, sa svojim sočnim mesom, predstavlja nezaobilazan deo letnje ishrane, a u ovom tekstu ćemo se detaljnije upoznati sa njenim karakteristikama i načinima gajenja.

    Vrste dinja

    Postoji nekoliko vrsta dinja, a najpoznatije su medna dinja, kantalup dinja i mrezasta dinja. Medna dinja je najcenjenija zbog svoje izuzetne slatkoće i osvežavajuće zelene unutrašnjosti. Zreli plodovi ove vrste dinje imaju sočno, mirisno meso koje je pravi užitak u vrućim danima. Kantalup dinja je specifična po tome što ima meso boje marelice, dok mrezasta dinja, kako i sam naziv kaže, ima karakterističnu mrežastu koru.

    Dinja je bilje koja se lako gaji, a možete je posaditi iz semena koja je lako nabaviti u prodavnicama semena. Ukoliko želite da uzgajate dinje iz sopstvenih plodova, jednostavno osušite seme i posadite ga u cvetnu posudu. U početku, biljka može rasti u zatvorenom prostoru na svetlom mestu, a kasnije je presadite na spoljašnje, sunčano mesto.

    Kako posaditi dinju?

    Za početak, seme dinje možete posaditi u cvetne lončiće. U svaku posudu stavite po dve pljosnate semenke i stavite ih na toplo mesto, najbolje pored prozora gde ima puno svetlosti. Kada prođe opasnost od kasnih mrazeva, odnosno sredinom maja, možete biljčice presaditi na zašticeno, sunčano mesto u vrtu. Ovo je idealno vreme da se dinje usmjere prema rastu na otvorenom.

    Zalivanje i đubrenje dinje

    Dinje vole obilno zalivanje, ali važno je da zemlja ne bude previše mokra, kako bi koren ostao zdrav. Idealno je zalivati biljke umerenim količinama vode, pazeći da zemlja ostane vlažna, ali ne i previše natopljena. Dinje gajene u cvetnim posudama i sanducima trebalo bi jednom nedeljno prihranjivati tečnim đubrivom, dok one posadjene na otvorenom mogu se prihranjivati svakih četiri nedelje. Ovo će pomoći biljkama da rastu zdravo i da donesu bogat plod.

    Svetlost i temperatura

    Dinje, kao i mnoge biljke iz porodice tikava, vole puno toplote i svetlosti. Za uspešan rast, obezbedite im sunčano i toplo mesto. Tokom leta, dinje najbolje uspevaju na otvorenom, dok za hladnijih dana i perioda mirovanja mogu zahtevati zaštitu od previše niskih temperatura. U nekim slučajevima, dinje i lubenice mogu sazreti čak i u vašem vrtu, ali to obično zahteva specijalizovan staklenik ili ozbiljniju pažnju u gajenju.

    Zaključak

    Dinja je pravi letnji plod koji pruža osveženje i zadovoljstvo. Bez obzira na vrstu, bilo da je medna, kantalup ili mrezasta, svaka dinja je bogata hranljivim materijama i pruža prirodni izvor hidratacije. Uz pravilnu negu i pažnju prilikom sadnje, možete uživati u sočnim plodovima dinje tokom letnjih meseci. Ova biljka je savršen dodatak svakom vrtu, ali i savršen izbor za one koji žele da uživaju u domaćem plodu sa neverovatnim ukusom.