Категорија: Đubrenje i navodnjavanje voćaka

Gajenje maline, bez obzira na to da li se bavite profesionalnim voćarstvom ili amaterskim vrtlarstvom, zahteva pažljiv pristup. U zavisnosti od uslova zemljišta i prostora, postoje različiti sistemi sadnje i gajenja malina koji mogu doneti odlične rezultate. U ovom tekstu ćemo razmotriti savremene pristupe, od pripreme zemljišta do tehnika rezidbe, kako bi vaš malinjaka dao bogat rod.

Sistemi Gajenja Maline: Šta Odabrati?

Malina je vrlo prilagodljiva biljka, pa se može gajiti na razne načine, bilo u voćnjacima, baštama ili okućnicama. Na malim parcelama, malina se često gaji u obliku kratkih spalira ili žive ograde. Takođe, uobičajen je sistem gajenja sa pravougaonim ili kvadratnim razmakom između biljaka, koji se kreće od 1 do 3 metra, u zavisnosti od specifičnih uslova.

U savremenim malinjacima, ipak, najefikasniji sistem je spalirni, koji omogućava optimalan rast i visoke prinose. Za spalirni uzgoj, razmak između redova treba biti od 2,2 do 2,3 metra, dok razmak između biljaka u redu iznosi 25 cm. Ovaj sistem omogućava veliku gustoću sadnje, što doprinosi značajnom povećanju prinosa, već u prvoj godini roda. Na idealnom zemljištu, možete postići do 90% pune rodnosti već u prvoj sezoni!

Gusta Sadnja i Briga o Prvom Rastu

Jedan od ključnih faktora za uspešan uzgoj maline jeste rana ishrana biljaka. U prvoj godini rasta, izdanaci treba da narastu najmanje 160 cm, što omogućava formiranje velikog broja rodnih grana. Da biste to postigli, potrebno je sprovoditi tri prehrane biljaka u prvom vegetativnom periodu. Prva ishrana se vrši odmah nakon izbijanja izdanaka, druga kada izdanci dostignu visinu od 30 cm, a treća kada su dugi oko 60 cm. Ove ishrane osiguravaju optimalan rast i pripremaju biljke za bogat rod u narednim godinama.

Kada se malina zasadi na pravi način i hrani kako treba, već u prvoj godini možete postići prinos od 20 tona po hektaru, što je značajan rezultat za početak!

Pravilna Rezidba: Tajna za Bogat i Zdrav Rod

Jedan od najvažnijih postupaka u gajenju maline je pravilna rezidba. Iako je broj rodnih grana ključan za visoke prinose, važno je da izdanci budu pravilno skraćeni na radnu visinu. Ovaj korak je neophodan kako bi se izdanak održao u dobrom stanju i omogućio efikasan rast novih izdanaka. U spalirnom sistemu, izdanci se moraju prorediti na razmak od 15-20 cm kako bi se omogućilo pravilno osvetljenje i ventilacija zasada.

Malina formira nadzemne izdanke iz pupoljaka koji se nalaze na korenu. Ovi izdanci izbijaju tokom proleća i nastavljaju da rastu tokom leta, dok u drugoj vegetaciji iz pupoljaka u pazuhu listova formiraju rodne grane. Iako ovi izdanci žive samo dve vegetacione sezone, u drugoj godini izdanak donosi rod. Nakon berbe, izdanak se mora u potpunosti ukloniti kako bi se stvorio prostor za nove, zdravije izdanke koji će nositi plodove u narednoj sezoni.

Pravilno skraćivanje izdanaka na visinu do 18 cm takođe je od ključne važnosti. Ukoliko su izdanci predugi, berba može postati otežana, a prekomerna vegetacija može otežati prinos. Idealno je ostaviti samo 25 rodnih grana po izdanku, što omogućava kvalitetne plodove i veću rodnost.

Razmak Između Izdanaka: Osiguravanje Pravilnog Rasta

Pored visine rezidbe, vrlo je važno postaviti i pravi razmak između izdanaka. Preporučuje se da razmak između izdanaka iznosi 15-20 cm, što znači da po dužini spalira treba ostaviti oko 5-7 izdanaka. Ukoliko je razmak preveliki, biljke se mogu „gužvati“, što može rezultirati manjim plodovima i pojavom truleži usled guste vegetacije. Pravilno raspoređeni izdanci omogućavaju bolju ventilaciju, sunčevu svetlost i vodu, čime se smanjuje rizik od bolesti i doprinosi zdravom razvoju biljaka.

Zaključak: Strpljenje se Isplati

Gajenje maline može biti veoma isplativo, ali uspeh zavisi od pravilne sadnje, ishrane i redovne rezidbe. Kada se sve pravilno postavi, malina može doneti bogat rod, čak i u prvoj godini. Savremeni sistemi sadnje kao što je spalirni uzgoj omogućavaju visoke prinose, a pravilno upravljanje izdanaka i rezidba garantuju zdravlje biljaka i kvalitetan rod.

Ne zaboravite, svaki korak u procesu podizanja zasada maline je važan. Od pravilne pripreme zemljišta do izbalansirane ishrane i rezidbe, sve se mora raditi sa pažnjom i posvećenostima, jer će se samo tako zaslužiti bogat plod u budućnosti. I na kraju, imajte strpljenja jer se dobri rezultati u gajenju maline mogu postići uz pravilnu negu i dovoljno vremena.

Parcelizacija kompleksa
Optimalna dužina reda za gajenje kupine iznosi 100 m, dok širina staze između redova treba biti od 6 do 7 m. Pravilno postavljanje parcela omogućava lakši pristup biljkama, kao i efikasnije korišćenje prostora, što je ključno za uspešan uzgoj i kasniju berbu plodova.

Priprema zemljišta
Pre sadnje kupine, važno je obogatiti zemljište zelenim đubrivom koje je odličan regulator vlažnosti i omogućava povećanje sadržaja humusa. Najbolje je da se pre podizanja zasada zemljište zaseje leguminozama, kao što su pasulj, grašak ili detelina, jer one obogaćuju tlo azotom. Alternativno, zemljište se može ostaviti godinu dana pod ugarom kako bi se obnovila njegova plodnost.

U jesen, barem mesec dana pre sadnje, zemljište je potrebno poorati do dubine od 30 do 40 cm. Ukoliko zelenišno đubrenje nije bilo uspešno, pre oranja treba rasuti 30-40 tona dobro sagorelog stajnjaka, 300-400 kg superfosfata i 150-200 kg kalijumove soli po hektaru. Ovaj postupak doprinosi boljoj pripremi zemljišta za uspešan rast kupina.

Sistemi gajenja
Postoji više sistema gajenja kupine, a izbor sistema zavisi od specifičnih uslova tla i vrsta koje se sade. Najčešći i najefikasniji način gajenja kupine je po sistemu žive ograde. To znači da razmak u redovima treba biti manji nego između redova, čime se stvara efikasniji prostor za rast biljaka i lakšu berbu.

Idealna orijentacija redova je od istoka prema zapadu, što omogućava bolje osunčavanje biljaka i smanjuje negativan uticaj suše. Različiti sistemi gajenja uključuju:

1. Jednožični sistem: U ovom sistemu stubovi se postavljaju na razmaku od 5-6 m, a na visini od 1,5 do 1,7 m postavlja se jedna jaka pocinkovana žica koja podržava izdanke. Izdanci se podižu uspravno i obavijaju oko žice na jednu ili obe strane žbuna.
2. Dvožični sistem: Ovaj sistem podrazumeva jače stubove postavljene na većem razmaku. Stubovi su dugi 3,5 m, a žice se postavljaju na visinama od 0,7-1 m i 1,3-1,6 m. U dvožičnom sistemu, izdanci se podižu i vežu na obe žice, omogućavajući lakši rast i berbu.
3. Omčasti i venčani sistemi: Kod omčastog sistema, izdanci se grupišu u dva dela, pričvršćujući ih na donju žicu. Izdanci se uvijaju dva puta oko žice, stvarajući stabilnu strukturu. Slično tome, kod venčanog sistema izdanci se oblikuju u obliku slova V, što omogućava bolju ventilaciju i lakšu berbu.
4. Talasasti i polumesečasti sistemi: U ovim sistemima izdanci se povijaju od gornje ka donjoj žici, što doprinosi boljoj raspodeli svetlosti i smanjuje šanse za oboljenja.

Razmak između biljaka i broj žica
Razmak između biljaka zavisi od uslova gajenja. Za mehanizovanu berbu, razmak između redova treba biti 3-4 m, dok u redu razmak može biti od 2 do 5 m. Za amaterske uslove, razmak između biljaka može biti manji, od 1 do 1,5 m. Ovaj razmak omogućava biljci dovoljno prostora za rast, dok istovremeno omogućava lakšu berbu.

U vreme podizanja plantaže važno je postaviti naslone i stubove na razmaku od 5 m, kao i obezbediti potreban broj žica prema odabranom sistemu gajenja.

Zaključak
Gajenje kupine je proces koji zahteva pažljiv plan i pravilnu pripremu zemljišta. Pravilno postavljanje sistema gajenja, kao i adekvatno navodnjavanje i zaštita od štetočina, ključni su faktori za uspešan razvoj kupine. Kupina je veoma zahvalna biljka koja, uz pravilnu negu, može doneti bogate plodove, a uz primenu modernih tehnika gajenja, može biti izuzetno profitabilna.

Kupina (Rubus fruticosus) je voćka koja je sve popularnija u poljoprivredi zbog svojih izuzetnih nutritivnih vrednosti, otpornosti i svestranosti. Postoji nekoliko vrsta kupina, ali se među najboljima izdvaja Robus Fruticosa, koja je osnova za mnoge moderne sorte. Kupina uspeva na širokom spektru zemljišta i može doneti dobar prinos čak i na plodnim, ali i na nešto slabijim, manje vlažnim zemljištima.

Zahtevi prema zemljištu

Kupina je poznata po svojoj prilagodljivosti različitim vrstama zemljišta. Međutim, važno je napomenuti da ona nije pogodna za topla peskuša ili previše vlažna, hladna i teška zemljišta koja zadržavaju višak vode. Kupina najbolje raste na zemljištima s umerenim sadržajem vlage i vazduha. Idealna zemljišta za gajenje kupina su černozemi, les, kao i lakši smonici. Ova biljka uspeva u zemljištima koja imaju dobru drenažu, ali koja nisu sklona zadržavanju podzemnih voda, što može izazvati truljenje korena.

Zemljišta koja su previše vlažna mogu dovesti do lošeg rasta i slabe otpornosti biljke. S druge strane, suva zemljišta mogu smanjiti kvalitet plodova. Takođe, zemljište koje se koristi za gajenje kupina mora biti dovoljno plodno, ali i blago zaslanjeno. Na takvim terenima kupina je u mogućnosti da dobro raste i daje kvalitetne plodove, sve dok se upotrebi odgovarajuća agrotehnika.

Zahtevi prema klimi

Kupina je biljka koja voli svetlost, ali je takođe dovoljno otporna da podnese umerenu oblačnost. U suviše oblačnim uslovima, prinosi mogu biti manji, a plodovi slabijeg kvaliteta. Kupina najbolje uspeva u umerenom kontinentalnom okruženju, s dovoljno padavina i umerenom temperaturom. Na višim nadmorskim visinama, između 500 i 800 metara, treba izbegavati severne strane, jer te pozicije često uzrokuju kasnije i neravnomernije sazrevanje plodova.

Na nižim visinama, posebno između 200 i 300 metara, treba izbegavati južne strane, jer su te lokacije izložene većim temperaturama i suši, što može negativno uticati na prinos i kvalitet plodova. Za kupinu je bitno da se odaberu zaklonjeni položaji, jer je ona osetljiva na suve i tople vetrove, koji mogu isušiti zemljište i ometati oplodnju cvetova, što smanjuje prinos.

Kupina je, međutim, otporna na mraz i dobro podnosi prolećne i jesenje mrazeve, što je čini pogodnom za gajenje u različitim klimatskim uslovima. Iako je otporna na niske temperature, kupini je potrebna odgovarajuća zaštita od jakih vetrova, koji mogu isušiti biljku i smanjiti prinos. Zbog toga je preporučljivo saditi kupinu iza vetrozaštitnih pojaseva ili na područjima koja nisu direktno izložena nepovoljnim vremenskim uslovima.

Sorte kupina

Kupina se gaji u različitim sortama, a najpoznatije su sorte sa bodljama, poput Eldorade, Himalaje, Bojsen i Teodor Rajner. Ove sorte daju dobar prinos, ali se treba voditi računa o njihovoj posebnoj nezi i održavanju. S druge strane, postoje i sorte kupina bez bodlji, koje su postale veoma popularne među poljoprivrednicima, jer su lakše za berbu. Među njima se izdvaja Tornifi (Thornfree), kao i Džinovska (Gigantea del Giareuo), koje se odlikuju većim plodovima i lakšim održavanjem.

Bez obzira na to koju sortu odaberete, kupina je biljka koja zahteva pažljivo i redovno održavanje. Pravilna sadnja i odabir odgovarajuće sorte mogu značajno doprineti povećanju prinosa i kvalitetu plodova. Redovno zalivanje, održavanje zemljišta i obrezivanje su ključni za postizanje visokih prinosа.

Briga o kupini

Kupina je relativno jednostavna za gajenje, ali zahtevna kada je reč o održavanju optimalnih uslova za rast. Iako je otporna na mnoge klimatske uslove, zahteva pažnju, posebno kada je reč o zemljištu i navodnjavanju. Ako se gaji na odgovarajućem zemljištu, kupina može dati dobar prinos i u uslovima kada su druge voćne vrste manje otporne na nepovoljne vremenske uslove.

Kupina je takođe korisna u komercijalnoj proizvodnji, jer se koristi u širokom spektru industrija, uključujući preradu u džemove, marmelade, sokove i drugo. Plodovi kupine bogati su vitaminima i antioksidansima, što je čini korisnom i za ljudsku ishranu. Zbog svoje svestranosti, kupina se sve više gaji na komercijalnim plantažama, a njen profitabilan potencijal čini je popularnim izborom za poljoprivrednike.

Zaključak

Kupina je voće koje se lako gaji, pod uslovom da su zadovoljeni specifični zahtevi za zemljište i klimu. Pravilna nega, izbor odgovarajuće sorte, kao i izbor pravog položaja, mogu značajno doprineti visokom prinosu i kvalitetu plodova. S obzirom na to da kupina uspeva u različitim uslovima, od velike je važnosti pažljivo planirati i pratiti sve korake gajenja, kako bi se osigurao dugoročan uspeh i profitabilnost.

Dinja je plod koji potiče iz porodice tikava i zajedno sa lubenicom čini osnovu mnogih letnjih užitaka. Osim ovih plodova, porodica tikava obuhvata i druge korisne biljke, kao što su tikvice, tikve, ali i manje poznate vrste poput kojote ili dudisa. Dinja, sa svojim sočnim mesom, predstavlja nezaobilazan deo letnje ishrane, a u ovom tekstu ćemo se detaljnije upoznati sa njenim karakteristikama i načinima gajenja.

Vrste dinja

Postoji nekoliko vrsta dinja, a najpoznatije su medna dinja, kantalup dinja i mrezasta dinja. Medna dinja je najcenjenija zbog svoje izuzetne slatkoće i osvežavajuće zelene unutrašnjosti. Zreli plodovi ove vrste dinje imaju sočno, mirisno meso koje je pravi užitak u vrućim danima. Kantalup dinja je specifična po tome što ima meso boje marelice, dok mrezasta dinja, kako i sam naziv kaže, ima karakterističnu mrežastu koru.

Dinja je bilje koja se lako gaji, a možete je posaditi iz semena koja je lako nabaviti u prodavnicama semena. Ukoliko želite da uzgajate dinje iz sopstvenih plodova, jednostavno osušite seme i posadite ga u cvetnu posudu. U početku, biljka može rasti u zatvorenom prostoru na svetlom mestu, a kasnije je presadite na spoljašnje, sunčano mesto.

Kako posaditi dinju?

Za početak, seme dinje možete posaditi u cvetne lončiće. U svaku posudu stavite po dve pljosnate semenke i stavite ih na toplo mesto, najbolje pored prozora gde ima puno svetlosti. Kada prođe opasnost od kasnih mrazeva, odnosno sredinom maja, možete biljčice presaditi na zašticeno, sunčano mesto u vrtu. Ovo je idealno vreme da se dinje usmjere prema rastu na otvorenom.

Zalivanje i đubrenje dinje

Dinje vole obilno zalivanje, ali važno je da zemlja ne bude previše mokra, kako bi koren ostao zdrav. Idealno je zalivati biljke umerenim količinama vode, pazeći da zemlja ostane vlažna, ali ne i previše natopljena. Dinje gajene u cvetnim posudama i sanducima trebalo bi jednom nedeljno prihranjivati tečnim đubrivom, dok one posadjene na otvorenom mogu se prihranjivati svakih četiri nedelje. Ovo će pomoći biljkama da rastu zdravo i da donesu bogat plod.

Svetlost i temperatura

Dinje, kao i mnoge biljke iz porodice tikava, vole puno toplote i svetlosti. Za uspešan rast, obezbedite im sunčano i toplo mesto. Tokom leta, dinje najbolje uspevaju na otvorenom, dok za hladnijih dana i perioda mirovanja mogu zahtevati zaštitu od previše niskih temperatura. U nekim slučajevima, dinje i lubenice mogu sazreti čak i u vašem vrtu, ali to obično zahteva specijalizovan staklenik ili ozbiljniju pažnju u gajenju.

Zaključak

Dinja je pravi letnji plod koji pruža osveženje i zadovoljstvo. Bez obzira na vrstu, bilo da je medna, kantalup ili mrezasta, svaka dinja je bogata hranljivim materijama i pruža prirodni izvor hidratacije. Uz pravilnu negu i pažnju prilikom sadnje, možete uživati u sočnim plodovima dinje tokom letnjih meseci. Ova biljka je savršen dodatak svakom vrtu, ali i savršen izbor za one koji žele da uživaju u domaćem plodu sa neverovatnim ukusom.

Nar, voće sa bogatom istorijom, poznato je još od starog Egipta, gde je smatrano simbolom ljubavi i plodnosti. Zbog svojih očaravajućih crvenih cvetova, nar se često gaji i kao ukrasni grm u zemljama toplog podneblja. Danas, nar je poznat širom sveta i omiljen je ne samo zbog svojih plodova, već i zbog svog estetskog izgleda.

Plod nara je zaista fascinantan. Njegova kožasta, žutocrvena ljuska štiti mnoge sitne semenke, koje su obavijene sočnim, mesnatim mesom. Sam ukus je sladak, pomalo kiselkast, a plodovi su bogati vitaminima i hranljivim materijama. Osim plodova, nar se ističe i svojim prelepim cvetovima koji dodaju poseban šarm svakom vrtu ili prostoru u kojem raste.

Kako posaditi nar?

Sadnja nara je jednostavna, ali zahteva malo strpljenja. Prvi korak je da pažljivo isperete semenke nara u mlakoj vodi i ostavite ih nekoliko dana da se osuše. Nakon toga, stavite ih na sloj vlažne vate, pokrijte prozirnim staklom i stavite na toplo i svetlo mesto. Ovaj proces pomaže semenkama da brže niknu. Kada semenke počnu da klijaju, pažljivo ih presadite u male cvetne lončiće pomoću pincete. Na toplom, vlažnom mestu brzo će izrasti u mlade biljke.

Zalivanje i đubrenje

Nar je biljka koja voli umereno zalivanje. Koristite mlaku, omekšanu vodu za zalivanje, a u periodu rasta, od proleća do leta, preporučuje se da ga hranite rastvorom tečnog đubriva jednom nedeljno. Nakon što prestane period aktivnog rasta, odnosno na jesen, smanjite zalivanje i obustavite hranjenje. Nar nije zahtevna biljka, ali redovno zalivanje i povremeno đubrenje tokom vegetacije će doprineti njegovom zdravlju i dobrom rastu.

Svetlost i temperatura

Nar je biljka koja voli puno svetla i topline. Tokom leta, najbolje će rasti na sunčanom mestu na otvorenom. Ako ga gajite kao sobnu biljku, obezbedite mu što više svetlosti tokom celog dana. Zimi, kada nastupa period mirovanja, nar treba da se čuva na hladnom mestu, idealno na temperaturama oko 5 stepeni. Ove zime i niže temperature pomažu biljci da se odmori i pripremi za novu sezonu rasta.

Zemlja i presađivanje

Nar voli humusnu zemlju, pomešanu sa malo ilovače i peska, što obezbeđuje dobru drenažu. Mlade biljke treba presađivati svake godine, dok starije biljke samo kada je to nužno. Ako želite gajiti nar kao lončanicu, idealna je sorta „Nana“, koja je patuljastog rasta. Međutim, imajte na umu da će cvetovi i plodovi ove sorte biti manji u odnosu na druge vrste nara.

Zaključak

Nar je zaista jedinstvena biljka koja spaja lepotu i korisnost. Osim što je ukras svakog vrta i prostora, njegove plodove možete koristiti u mnogim jelima i napicima, a njihova hranljivost i ukus čine ga pravim draguljem prirode. Bilo da ga gajite u vrtu ili kao sobnu biljku, nar će vas obradovati svojim prelepim izgledom i sočnim plodovima, čineći vaš prostor još lepšim i prijatnijim.

Liči je voće koje potiče iz drevne Kine, gde su ga već u starim vremenima smatrali velikom poslasticom. Plodovi ličija su veličine šljive, prekriveni su kožastom, bradavičastom ljuskom koja ih štiti. Kada se ljušte, otkriva se sočan, slatko-kiselkast plod koji podseća na grožđe i višnje, a miris mu je vrlo prijatan. Biljka ličija ima lepe kopljaste listove, čija sjajna zelena površina podseća na kožicu.

Liči je danas raširen u suptropskim i tropskim predelima širom sveta, i veoma je popularan u mnogim zemljama. Plodovi raste u grozdovima, a unutar svakog se nalazi smeđa koštica iz koje može da nikne nova biljka. Sveži liči je dostupan u Evropi od novembra do februara, a najčešće se uvozi sa Mauricijusa, Madagaskara ili iz Južne Amerike.

Kako posaditi liči?

Posađivanje ličija je jednostavno, ali zahteva malo pažnje. Nakon što pojedete plod, košticu je najbolje odmah posaditi u cvetnu posudu sa uobičajenom zemljom. Prekrijte košticu slojem zemlje debljine oko 2 cm i održavajte je umereno vlažnom. Pazite da zemlja nije previše mokra, jer može doći do truljenja semena.

Zalivanje i đubrenje

Liči ne voli previše zasoljena ili suva tla, pa je preporučljivo koristiti meku vodu sobne temperature za zalivanje. Mlade biljke treba zalivati redovno, dok starije biljke zalivajte tek kada se zemlja u saksiji potpuno osuši. Tokom leta, biljku treba povremeno prihranjivati, dok zimi to radite samo povremeno, jer tada ulazi u period mirovanja.

Svetlost i temperatura

Liči je biljka koja voli svetlost i toplotu, pa ga postavite na svetlo i toplo mesto. Mlade biljke treba zaštititi od direktne sunčeve svetlosti u podnevnim časovima, dok stariji primerci mogu podneti direktno sunce tokom celog dana. Idealna temperatura za liči je topla, ali umjerena.

Zemlja i presađivanje

Liči se može saditi u običnu zemlju, koja je dobro drenirana. Biljku je najbolje presaditi kada korenje u saksiji potpuno popuni prostor. Nemojte žuriti sa presađivanjem, jer liči može rasti i u većim saksijama dok se koreni ne razviju dovoljno.

Liči je biljka koja će vas obradovati svojim egzotičnim izgledom i sočnim plodovima, a uz pravilnu negu, može postati pravi ukras vašeg prostora.