Šta je čadava krastavost jabuke i kruške?
Čadava krastavost jabuke i kruške predstavlja jednu od najrasprostranjenijih i ekonomski najštetnijih bolesti u savremenom voćarstvu. Ova bolest zahvata kako lišće, tako i plodove, a u povoljnim klimatskim uslovima može u potpunosti uništiti rod i znatno oslabiti stabla.
Bolest je uzrokovana gljivicama:
- Venturia inaequalis (jabuka)
- Venturia pyrina (kruška)
Najčešće se javlja u vlažnim i kišnim prolećima, naročito u intenzivnim zasadima gde je gust sklop sadnje i slabija cirkulacija vazduha.
Simptomi čadave krastavosti
Prvi simptomi čadave krastavosti javljaju se krajem aprila i početkom maja, u fazi intenzivnog porasta lišća.
Na listovima se pojavljuju:
- svetlozelene pege
- koje vremenom postaju tamnosmeđe do crne
- nepravilnog oblika i veličine od 1 do 10 mm
Kod krušaka se simptomi mogu javiti i na:
- mladim grančicama
- peteljkama
- cvetnim organima
Na plodovima se pojavljuju tamne, plutaste pege koje:
- zaustavljaju rast tkiva
- izazivaju pucanje pokožice
- dovode do deformacija i smanjenja tržišne vrednosti
U težim slučajevima dolazi do:
- prevremenog opadanja lišća
- opadanja mladih plodova
- slabljenja stabla i smanjene rodnosti naredne godine
Posledice po voćnjak
Zaražene voćke gube veliki deo lisne mase, što direktno utiče na:
- smanjenu fotosintezu
- slabije sazrevanje drveta
- manju otpornost na sušu i mraz
Plodovi zahvaćeni čadom:
- nemaju komercijalnu vrednost
- podložni su sekundarnim infekcijama
- nisu pogodni za skladištenje
Zbog toga se čadava krastavost smatra jednom od najopasnijih bolesti jabuke i kruške.
Način života i širenje parazita
Parazit prezimljava u:
- opalom zaraženom lišću
- zaraženim grančicama (posebno kod kruške)
U proleće se u tim ostacima formiraju spore koje se:
- prenose vetrom
- prenose kišom
- mogu proširiti i do 1.000 m udaljenosti
Za infekciju su potrebni sledeći uslovi:
- kiša u trajanju od 10–15 sati
- temperatura iznad 10°C
Tokom jedne vegetacije može doći do više od 20 sekundarnih infekcija, što ovu bolest čini izuzetno opasnom ako se ne suzbije na vreme.
Suzbijanje čadave krastavosti
Suzbijanje čadave krastavosti zahteva pravovremenu i kontinuiranu zaštitu.
Najkritičniji period je:
- od kretanja vegetacije
- do formiranja plodova
U tom periodu se sprovodi:
- 4–6 prskanja
- u zavisnosti od padavina i temperature
Ako se u tom periodu ne pojave pege, smatra se da je zaštita uspešna.
Zaštita kruške
Kod kruške se preporučuju dva tretmana pre cvetanja:
- faza „mišijih ušiju“
- pred cvetanje
Koriste se preparati na bazi bakra:
- bakarni kreč
- bakrocid
- kupropin
Zaštita jabuke
Kod jabuke je najvažniji tretman:
- u fazi ružičastog pupoljka
Tada se javljaju prve kiše koje mogu izazvati masovne infekcije.
Prskanje tokom i posle cvetanja
Tokom cvetanja se prskanje izbegava, osim u vanrednim situacijama.
Posle cvetanja koriste se:
- kaptan
- mankozeb
- ditan
- ortocid
- faltan
- vitisan
Interval prskanja:
- 10–14 dana
- skraćuje se u kišnim periodima
Ako padne više od 20–30 mm kiše, preporučuje se ponovni tretman.
Preventivne mere
Najvažnije preventivne mere su:
- izbor tolerantnih sorti
- uklanjanje opalog lišća
- pravilna rezidba
- dobra provetrenost krošnje
- redovno praćenje vremenskih uslova
Prevencija je najjeftinija i najefikasnija zaštita.
Zaključak
Čadava krastavost jabuke i kruške je bolest koja zahteva ozbiljan i planski pristup zaštiti. Pravovremena prevencija, pravilna primena fungicida i praćenje klimatskih uslova omogućavaju očuvanje zdravih voćaka i stabilan prinos.
Ulaganje u zaštitu danas znači siguran rod sutra.
