Lešnik kao voćna vrsta
Lešnik (Corylus avellana) spada u grupu orašastih voćnih vrsta i predstavlja jednu od najstarijih gajenih biljaka u Evropi i zapadnoj Aziji. Njegov areal rasprostranjenosti je širok, a najznačajniji proizvođači danas su Turska, Italija, Španija, SAD i Azerbejdžan. Iako lešnik globalno ne zauzima vodeće mesto među voćnim vrstama, njegova proizvodnja beleži konstantan rast, naročito u poslednjim decenijama.
U ukupnoj kontinentalnoj proizvodnji voća dominantnu ulogu imaju jabuka, kruška, šljiva, breskva i kajsija, koje zajedno čine oko 90% proizvodnje. Lešnik, iako manje zastupljen, dobija sve veći značaj zahvaljujući stabilnoj potražnji, visokoj tržišnoj ceni i širokoj primeni u prehrambenoj industriji.
Razlozi slabije zastupljenosti lešnika u prošlosti
Jedan od glavnih razloga što lešnik dugo nije bio popularan u intenzivnoj proizvodnji jeste njegov dug period ulaska u pun rod. Takođe, tradicionalno se gajio ekstenzivno, često kao šumska ili polušumska biljka, bez primene savremenih agrotehničkih mera.
Takav način gajenja rezultirao je niskim prinosima i slabim kvalitetom plodova. Međutim, razvojem savremenih tehnologija i uvođenjem plantažnog sistema proizvodnje, lešnik danas postaje izuzetno atraktivna voćna kultura za komercijalno gajenje.
Plantažno gajenje lešnika – savremeni pristup
Plantažna proizvodnja lešnika donosi brojne prednosti u odnosu na tradicionalni način gajenja. Primena kvalitetnih sadnica, pravilnog razmaka sadnje, navodnjavanja, đubrenja i zaštite omogućava znatno veće i stabilnije prinose.
Savremeni zasadi se najčešće podižu sa kalemljenim sadnicama na mečiju lesku, koje obezbeđuju bolju uniformnost, brži ulazak u rod i viši kvalitet plodova. Posebno su cenjene italijanske sorte lešnika, koje se odlikuju krupnim i ujednačenim plodovima, kao i dobrim tehnološkim osobinama.
Proizvodnja lešnika u Srbiji
U Srbiji lešnik još uvek nije među najzastupljenijim voćnim vrstama, ali se situacija poslednjih godina značajno menja. Trenutna godišnja proizvodnja iznosi manje od 1.000 tona, što pokriva svega oko 10% domaćih potreba. Zbog toga se veliki deo lešnika i dalje uvozi.
Tradicionalno, lešnik se u Srbiji gajio na okućnicama, manjim parcelama ili kao živa ograda. Međutim, sve veći broj proizvođača odlučuje se za podizanje plantažnih zasada, vođen dobrim iskustvima i pozitivnim ekonomskim rezultatima.
Trendovi i perspektiva razvoja
Godišnje se u Srbiji zasadi oko 20.000 kalemljenih sadnica lešnika, dok se znatno veći broj sadnica dobija iz izdanaka. Procene pokazuju da se svake godine podigne oko 120 hektara novih plantažnih zasada, što ukazuje na stabilan rast ove proizvodnje.
Sa uvođenjem savremenih tehnologija, mehanizacije i organizovanog otkupa, lešnik ima potencijal da postane jedna od najisplativijih voćnih kultura u našoj zemlji. Njegova dugovečnost, relativno niski troškovi održavanja i sigurno tržište čine ga odličnim izborom za dugoročna ulaganja.
Ekonomski i nutritivni značaj lešnika
Lešnik je izuzetno bogat zdravim mastima, proteinima, vitaminima i mineralima, zbog čega ima veliku vrednost u ljudskoj ishrani. Široko se koristi u konditorskoj industriji, proizvodnji čokolade, namaza i pekarskih proizvoda.
Osim nutritivne vrednosti, lešnik ima i značajan ekonomski potencijal. Stabilna potražnja na domaćem i stranom tržištu, uz rastuće cene, čine ovu voćku vrlo atraktivnom za profesionalne proizvođače.
Zaključak
Plantažno gajenje lešnika u Srbiji pokazalo se kao dobar i dugoročno isplativ poslovni potez. Uz pravilnu agrotehniku, izbor kvalitetnih sorti i primenu savremenih tehnologija, lešnik ima svetlu budućnost u domaćem voćarstvu. Očekuje se dalji rast zasada i proizvodnje, što će pozitivno uticati na razvoj poljoprivrede i smanjenje uvoza ove vredne voćne kulture.
