Projekat podizanja zasada kupine
Podizanje zasada kupine predstavlja ozbiljan voćarski projekat koji zahteva detaljno planiranje, pravilnu pripremu zemljišta i izbor adekvatnog sistema gajenja. Kupina je izuzetno zahvalna voćna vrsta, naročito u područjima sa umerenim klimatskim uslovima, gde uz pravilnu negu može ostvariti visoke i stabilne prinose tokom više godina.
Parcelizacija kompleksa
Parcelizacija zemljišta jedan je od prvih i najvažnijih koraka u projektu podizanja zasada kupine. Optimalna dužina reda za gajenje kupine iznosi oko 100 metara, dok širina staze između redova treba da bude 6 do 7 metara, naročito ukoliko se planira mehanizovana obrada i berba.
Pravilno raspoređene parcele omogućavaju:
- lakši pristup biljkama
- bolju cirkulaciju vazduha
- efikasnije korišćenje prostora
- bržu i sigurniju berbu
Dobro isplanirana parcelizacija direktno utiče na dugoročnu održivost i ekonomsku isplativost zasada.
Priprema zemljišta za sadnju kupine
Kvalitetna priprema zemljišta je osnova uspešnog zasada kupine. Pre sadnje, zemljište je preporučljivo obogatiti zelenim đubrivom, koje poboljšava strukturu tla, reguliše vlažnost i povećava sadržaj humusa.
Najčešće se koriste leguminoze:
- pasulj
- grašak
- detelina
Ove biljke obogaćuju zemljište azotom i poboljšavaju njegovu biološku aktivnost. Kao alternativa, zemljište se može ostaviti pod ugarom jednu vegetacionu sezonu kako bi se prirodno obnovila njegova plodnost.
U jesen, najmanje mesec dana pre sadnje, zemljište je potrebno poorati na dubinu od 30 do 40 cm. Ukoliko zeleno đubrenje nije primenjeno ili nije dalo željene rezultate, preporučuje se unošenje:
- 30–40 t/ha dobro zgorelog stajnjaka
- 300–400 kg/ha superfosfata
- 150–200 kg/ha kalijumove soli
Ova kombinacija obezbeđuje optimalne uslove za razvoj korenovog sistema kupine u prvim godinama rasta.
Sistemi gajenja kupine
Izbor sistema gajenja kupine zavisi od:
- tipa zemljišta
- sorte kupine
- dostupnosti mehanizacije
- načina berbe
Najčešće se koristi sistem žive ograde, koji omogućava lakše održavanje zasada i veću produktivnost. Razmak u redu je manji nego razmak između redova, čime se postiže optimalna iskorišćenost prostora.
Idealna orijentacija redova je istok–zapad, jer se time obezbeđuje ravnomerno osunčavanje i smanjuje stres biljaka tokom sušnih perioda.
🔹 Jednožični sistem
Stubovi se postavljaju na razmaku od 5–6 m, dok se jedna jaka pocinkovana žica postavlja na visini od 1,5–1,7 m. Izdanci se podižu uspravno i obavijaju oko žice, što omogućava jednostavnu negu i berbu.
🔹 Dvožični sistem
Stubovi dužine oko 3,5 m nose dve žice postavljene na visinama:
- 0,7–1 m
- 1,3–1,6 m
Ovaj sistem omogućava bolju raspodelu izdanaka, veću stabilnost biljaka i lakši pristup tokom berbe.
🔹 Omčasti i venčani sistemi
Kod omčastog sistema izdanci se grupišu i uvijaju oko donje žice, dok se kod venčanog sistema formiraju u oblik slova V, čime se poboljšava provetrenost i smanjuje rizik od bolesti.
🔹 Talasasti i polumesečasti sistemi
Ovi sistemi podrazumevaju povijanje izdanaka od gornje ka donjoj žici, što omogućava bolju osvetljenost i ravnomernije sazrevanje plodova.
Razmak između biljaka i broj žica
Razmak sadnje zavisi od načina gajenja:
- mehanizovana berba:
- razmak između redova: 3–4 m
- razmak u redu: 2–5 m
- amaterski i manji zasadi:
- razmak u redu: 1–1,5 m
Prilikom podizanja zasada obavezno je odmah postaviti stubove na razmaku od 5 m, kao i odgovarajući broj žica u skladu sa izabranim sistemom gajenja.
Zaključak
Podizanje zasada kupine zahteva precizno planiranje i ulaganje, ali uz pravilnu pripremu zemljišta, izbor odgovarajućeg sistema gajenja i redovnu negu, kupina postaje izuzetno profitabilna voćna kultura. Savremeni sistemi uzgoja omogućavaju visok prinos, lakšu berbu i dug vek zasada, što kupinu čini odličnim izborom za profesionalne i porodične voćare.
