Uvod – značaj kupine u savremenoj proizvodnji
Kupina (Rubus fruticosus) je voćna vrsta koja poslednjih godina zauzima sve značajnije mesto u domaćoj i komercijalnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Razlog za to leži u njenim izuzetnim nutritivnim vrednostima, dobroj otpornosti na nepovoljne uslove i širokoj mogućnosti primene plodova. Među brojnim vrstama kupina, Rubus fruticosus predstavlja osnovu za većinu savremenih sorti koje se danas gaje.
Kupina se odlikuje velikom prilagodljivošću i može davati stabilne prinose čak i na zemljištima slabijeg kvaliteta, ukoliko se primeni odgovarajuća agrotehnika.
Zahtevi kupine prema zemljištu
Kupina se može gajiti na različitim tipovima zemljišta, ali ipak postoje određeni uslovi koji omogućavaju optimalan rast i visok prinos.
Najpogodnija zemljišta za kupinu
Kupina najbolje uspeva na:
- černozemima
- lesnim zemljištima
- lakšim smonicama
Ova zemljišta obezbeđuju dobru drenažu, optimalan odnos vazduha i vlage, kao i dovoljan sadržaj hranljivih materija.
Nepovoljna zemljišta
Kupina nije pogodna za:
- topla peskuša
- teška, hladna i previše vlažna zemljišta
- terene sa visokim nivoom podzemnih voda
Prekomerna vlaga može izazvati truljenje korena, dok suva zemljišta mogu dovesti do slabijeg rasta i smanjenog kvaliteta plodova. Zemljište treba da bude umereno plodno i blago kisele do neutralne reakcije, uz pravilnu obradu i đubrenje.
Zahtevi kupine prema klimi
Kupina je biljka koja zahteva dosta svetlosti, ali dobro podnosi i umerenu oblačnost. U uslovima dugotrajne senke dolazi do smanjenja prinosa i slabijeg kvaliteta plodova.
Optimalni klimatski uslovi
Kupina najbolje uspeva u:
- umereno kontinentalnoj klimi
- područjima sa dovoljno padavina
- umerenim letnjim temperaturama
Na nadmorskim visinama od 500 do 800 metara treba izbegavati severne ekspozicije zbog kasnijeg i neravnomernog sazrevanja. Na nižim terenima (200–300 m) preporučuje se izbegavanje južnih strana zbog suše i visokih temperatura.
Otpornost na mraz i vetar
Kupina je relativno otporna na:
- prolećne i jesenje mrazeve
Ipak, osetljiva je na suve i tople vetrove, koji mogu isušiti zemljište i ometati oplodnju cvetova. Zbog toga se preporučuje sadnja na zaklonjenim terenima ili iza vetrozaštitnih pojaseva.
Sorte kupina
U proizvodnji se koriste različite sorte kupina, koje se mogu podeliti na sorte sa bodljama i sorte bez bodlji.
Sorte sa bodljama
Najpoznatije su:
- Eldorado
- Himalaja
- Bojsen
- Teodor Rajner
Ove sorte daju dobre prinose, ali zahtevaju više pažnje prilikom berbe i održavanja.
Sorte bez bodlji
Zbog lakše berbe i održavanja, sve su popularnije:
- Tornifi (Thornfree)
- Džinovska (Gigantea del Giareuo)
Odlikuju se krupnijim plodovima i većom pogodnošću za komercijalnu proizvodnju.
Briga i održavanje zasada kupine
Kupina je relativno laka za gajenje, ali zahteva redovnu negu kako bi se ostvario maksimalan prinos. Ključni faktori uspeha su:
- pravilna sadnja
- redovno zalivanje
- održavanje zemljišta
- rezidba izdanaka
Uz pravilnu agrotehniku, kupina može davati stabilne prinose i u uslovima kada su druge voćne vrste osetljivije.
Kupina ima značajnu ulogu u prehrambenoj industriji, jer se koristi za proizvodnju džemova, sokova, marmelada i zamrznutih proizvoda. Plodovi su bogati vitaminima, mineralima i antioksidansima, što dodatno povećava njenu tržišnu vrednost.
Zaključak
Kupina je zahvalna i isplativa voćna kultura koja se može uspešno gajiti u različitim uslovima. Pravilan izbor zemljišta, odgovarajuća klima, kvalitetna sadnja i redovno održavanje omogućavaju visok prinos i dobar kvalitet plodova. Zbog svoje otpornosti, nutritivne vrednosti i široke primene, kupina predstavlja odličan izbor kako za male proizvođače, tako i za komercijalne plantaže.
