Borovnica – značaj, uzgoj i razmnožavanje
Borovnica je jedna od najcenjenijih voćnih vrsta zbog svog nutritivnog sastava, specifičnog ukusa i značaja u prehrambenoj industriji. U prirodi postoji veliki broj vrsta borovnica, a procenjuje se da postoji oko 130 različitih vrsta. Na području naše zemlje najzastupljenija je divlja borovnica koja se latinski označava kao Vaccinium myrtillus.
Divlja borovnica raste na skoro svim visokim planinama i poznata je po malim, tamnoplavim plodovima bogatim antioksidansima. Ipak, zbog potrebe za većim prinosom i kvalitetnijim plodovima, razvijene su oplemenjene sorte borovnice.
Oplemenjene sorte borovnice
U savremenom voćarstvu sve je zastupljeniji uzgoj oplemenjenih sorti borovnice. Većina komercijalnih sorti potiče iz Amerike i nastala je selekcijom visokog žbunastog tipa borovnice.
Ove sorte borovnice karakteriše rast letorasta na vršnim delovima izdanaka, što omogućava formiranje visokog žbuna i lakše održavanje zasada. Za razliku od divlje borovnice, oplemenjene sorte se ne šire rizomima, što omogućava kontrolisan uzgoj.
Oplemenjivanjem vrste Vaccinium corimbosum nastale su savremene sorte koje se odlikuju boljim prinosom i kvalitetnijim plodovima.
Jedna od važnih karakteristika većine komercijalnih sorti borovnice jeste delimična ili potpuna samooplodnja. Međutim, stručnjaci preporučuju podizanje zasada sa najmanje dve različite sorte. Na ovaj način povećava se oplodnja i postiže veći prinos. Preporučuje se naizmenična sadnja po dva reda svake sorte.
Cvetanje i osetljivost na mraz
Borovnica cveta relativno rano u proleće, što može predstavljati određeni rizik. U nekim godinama kasni prolećni mrazevi mogu oštetiti cvetove i smanjiti prinos.
Zbog toga je veoma važno birati odgovarajuće lokacije za podizanje zasada. Preporučuju se položaji sa dobrom cirkulacijom vazduha, ali i zaštitom od hladnih vazdušnih strujanja.
Razmnožavanje borovnice
Razmnožavanje borovnice može se vršiti na nekoliko načina, ali su najčešće metode razmnožavanja reznicama. Ovaj način omogućava proizvodnju kvalitetnog sadnog materijala uz očuvanje sortnih karakteristika.
Zrele reznice
Zrele reznice uzimaju se tokom perioda mirovanja vegetacije. Dužina reznica obično iznosi između 10 i 15 centimetara.
Prilikom pripreme reznica potrebno je ukloniti vršni deo izdanka koji sadrži cvetne pupoljke, jer se taj deo teže ožiljava. Reznice se zatim postavljaju u leje sa vlažnim supstratom.
Supstrat se najčešće sastoji od mešavine treseta i peska, a dubina leja treba da bude između 17 i 20 centimetara.
Reznice se pobadaju u razmaku od 2 do 3 centimetra u redu, dok razmak između redova treba da bude oko 5 centimetara.
Proces ožiljavanja kod borovnice je relativno spor. Reznice se obično pobadaju u proleće, dok se formiranje korenovog sistema očekuje tek početkom leta. Ožiljene reznice ostaju u lejama do narednog proleća.
Zelene reznice
Razmnožavanje zelenim reznicama vrši se tokom sekundarnog rasta biljke. Ove reznice su dužine oko 10 centimetara.
Sa reznica se uklanja lišće, osim dva vršna lista. Ostavljenjem manjeg broja listova smanjuje se transpiracija i gubitak vlage.
Ožiljavanje zelenih reznica obavlja se na sličan način kao i kod zrelih reznica, ali u zaštićenim uslovima, najčešće u plasteniku.
Razvoj sadnica i podizanje zasada
Obe vrste ožiljenih reznica ostavljaju se u rasadniku još jednu vegetacionu sezonu kako bi se razvile u kvalitetne sadnice.
Nakon tog perioda sadnice se mogu prodavati ili koristiti za podizanje novih zasada. Dvogodišnje sadnice smatraju se najboljim izborom za podizanje plantažnih zasada borovnice.
Svaka sorta borovnice može se razmnožavati određenom metodom, pa je potrebno pažljivo planirati proizvodnju sadnog materijala.
Značaj borovnice u voćarstvu
Borovnica ima veliki ekonomski značaj zbog visoke tržišne cene plodova i velike potražnje na domaćem i inostranom tržištu. Plod borovnice koristi se u svežem stanju, kao i za preradu u sokove, džemove i prehrambene proizvode.
Savremena proizvodnja borovnice zahteva pravilnu agrotehniku, kontrolu zemljišta i adekvatno navodnjavanje. Posebno je važno održavati optimalnu kiselost zemljišta jer borovnica najbolje uspeva na kiselim zemljištima.
Zaključak
Borovnica predstavlja jednu od najvažnijih voćnih kultura savremenog voćarstva. Pravilna sadnja, razmnožavanje i održavanje zasada omogućavaju visok kvalitet plodova i stabilan prinos.
Uz pravilnu tehnologiju proizvodnje i izbor kvalitetnih sadnica, borovnica može biti veoma profitabilna voćna vrsta za komercijalni uzgoj.
