Категорија: Zaštita od bolesti i štetočina

Čadava krastavost jabuke i kruške je ozbiljna bolest koja može izazvati velike štete na plodovima i lišću ovih voćaka. Ova bolest, uzrokovana gljivama, najčešće se pojavljuje u proleće, a ako se ne prepozna i ne kontroliše na vreme, može značajno smanjiti kvalitet plodova i zdravlje biljaka. U ovom tekstu ćemo detaljno razmotriti simptome, način života parazita, preventivne mere i efikasne metode suzbijanja čadave krastavosti.

Simptomi Čadave Krastavosti

Prvi simptomi čadave krastavosti obično se pojavljuju krajem aprila i početkom maja. Na lišću jabuka i krušaka mogu se primetiti svetle, a kasnije tamnosmeđe do crne pege, raznih oblika i veličina (od 1 do 10 mm). Na kruškama, ove pege mogu se pojaviti i na grančicama. Kako vreme prolazi, broj pega se postepeno povećava, a s pojavom plodova, slične pege mogu se videti i na njima.

Zaraženi plodovi nastavljaju da rastu, ali zbog zaustavljenog rasta tkiva na mestima infekcije dolazi do pucanja i deformacija plodova. U težim slučajevima, zaraženo lišće opada, a ako se bolest pojavi odmah nakon zametanja plodova, može doći do potpunog opadanja plodova. Ovo stvoreni uslovi povećavaju rizik od sekundarnih infekcija, zbog kojih plodovi postaju potpuno neupotrebljivi.

Obolele biljke gube mnogo lišća, što slabi njihovu bujnost i sposobnost da prežive sušne letnje periode ili hladnije zime. Ovo se negativno odražava na plodnost u narednoj sezoni. Zarazni plodovi su podložni napadu sekundarnih parazita i nemaju komercijalnu vrednost, zbog čega se čadava krastavost smatra jednom od najopasnijih bolesti savremenih sorti jabuka i krušaka. Pored toga, obolele biljke postaju osetljive na razne stresne faktore, uključujući i temperaturne promene.

Način Života Parazita

Parazit koji uzrokuje čadavu krastavost prezimljava u obolelom lišću, a kod krušaka i na zaraženim grančicama. Tokom zime ili rano u proleće, u tom lišću i na grančicama formiraju se organski organi za razmnožavanje (spore), koje se prenose vetrom na lišće i plodove. Spore se mogu preneti i sa susednih voćki, čak i sa udaljenosti do 1.000 metara. Kada kiša traje 10-15 sati, a temperatura pređe 10°C, spore klijaju i uzrokuju zarazu.

Ove gljivice mogu izazvati više od 20 uzastopnih infekcija tokom jedne vegetacijske sezone, ali najopasnije su zaraze koje nastaju od kiše u aprilu, maju i junu. U tom periodu, mladice, lišće i plodovi su posebno osetljivi. Pravilno planiranje prskanja i zaštite može biti od velike pomoći da se smanji uticaj ovih infekcija na zdravlje voćnjaka.

Zaraženost je učestalija u intenzivnim voćnjacima i može biti ozbiljna svake godine, u zavisnosti od klimatskih uslova i zaštite koja je primenjena prethodne godine. Važno je da se infekcija spreči u proleće, jer ako se to postigne, veće šanse su da se kasnije u toku godine neće dogoditi nova infekcija. Ako se zaštita ne primeni na vreme, rizik od zaraze raste i može izazvati velike gubitke u prinosu.

Suzbijanje Čadave Krastavosti

Za suzbijanje čadave krastavosti ključno je pratiti klimatske uslove i fazu razvoja voćki. Najčešće, suzbijanje počinje u aprilu, maju ili junu, kada se vrši nekoliko prskanja (4-5 i više puta), zavisno od intenziteta bolesti. U tom periodu, voćke treba držati pod stalnom zaštitom fungicida, kako bi se sprečila pojava pega na lišću i plodovima.

Za jabuke i kruške, najvažniji period za zaštitu je od otvaranja pupoljaka do faze kada plodovi postanu manji. Ako tokom ovog perioda ne dođe do pojave pega, smatra se da je zaštita uspela. Ako dođe do pojave simptoma, potrebno je nastaviti sa prskanjima. Postoji i veza između vremena kišnih perioda i efikasnosti zaštite – kišni periodi mogu značajno povećati šanse za infekciju, pa je važno da se zaštita obavlja pre i tokom tih perioda.

Za kruške, preporučuje se dva prskanja pre cvetanja: jedno u fazi „mišijih ušiju“, a drugo pred otvaranje prvih cvetova. U oba slučaja, koriste se preparati na bazi bakra, kao što su „bakarni kreč“, „bakrocid“, „kupropin“ i drugi. Za jabuke, najčešće se koristi jedno prskanje u fazi ružičastog pupoljka, jer se tada pojavljuju prve kiše koje mogu izazvati infekciju.

Prskanje tokom Cvetanja i Posle Cvetanja

Tokom cvetanja, voćke se izuzetno retko prskaju, osim u slučaju da prethodna prskanja nisu obavljena ili ako je period cvetanja produžen zbog kiše. Posle cvetanja, prskanje treba obaviti odmah, koristeći preparate kao što su „ortocid“, „kaptan“, „faltan“, „mankozeb“, „ditan“, „vitisan“, „temetid“, „rodotirom“ i drugi.

Naredna prskanja treba obaviti u intervalu od 10-14 dana, zavisno od klimatskih uslova. Ako u tom periodu nije bilo kiše, može se produžiti interval između prskanja. Preporučuje se da pesticidi koje primenjujete budu otporni na spiranje kišom, a u slučaju da padne najmanje 20-30 mm kiše, preporučuje se ponovno prskanje. Takođe, važno je voditi računa o količini preparata koji se koriste i njegovoj pravilnoj primeni, kako bi se sprečili negativni efekti na okolinu.

Upotreba Insekticida i Fungicida

Kako bi se istovremeno suzbile druge bolesti, štetni insekti i pregljavi, preparatima za suzbijanje čadave krastavosti mogu se dodati i insekticidi, fungicidi ili akaricidi. Međutim, treba izbegavati dodavanje okvašivača, jer većina preparata već sadrži ove komponente. Korišćenje različitih vrsta preparata omogućava bolju zaštitu od svih parazita i bolesti, pa je važno koristiti ih u skladu sa specifičnostima svake voćke i perioda godine.

Preventivne Mere

Kao i kod svih voćarskih bolesti, prevencija je ključ uspešnog suzbijanja čadave krastavosti. Preporučuje se odabir sorti jabuka i krušaka koje su otporne na ovu bolest, ako su dostupne. Takođe, redovno uklanjanje obolelog lišća i grana, održavanje dobrih higijenskih praksi u voćnjaku i primena odgovarajućih fungicida može značajno smanjiti rizik od infekcija.

Pored toga, voćari treba da budu svesni važnosti klime i vremena za efikasno suzbijanje bolesti. U područjima sa čestim kišama, zaštita treba da bude intenzivnija, dok u sušnim regijama, može biti dovoljno manja učestalost prskanja. Dobro vođena i pravilno implementirana zaštita voćnjaka omogućava visok prinos i zdravlje biljaka.

Zaključak

Čadava krastavost jabuke i kruške je ozbiljna bolest koja može ozbiljno narušiti plodnost voćnjaka i smanjiti kvalitet plodova. Uz pravovremenu zaštitu i primenu preventivnih mera, možete smanjiti rizik od zaraze i očuvati zdravlje vaših voćaka. Iako je ova bolest vrlo opasna, uz pravilnu primenu fungicida i praćenje klimatskih uslova, možete zaštititi svoje plodove i obezbediti dobar urod. Prevencija i zaštita su ključ za održavanje zdravih i produktivnih voćnjaka, te je važno edukovati voćare i osigurati da preduzmu sve potrebne mere za očuvanje svojih useva.

Zimska rezidba voćaka je ključna za zdravlje i dugoročni razvoj biljaka. Ova rezidba se obavlja u periodu kada voćke ulaze u stanje mirovanja, obično tokom kasne jeseni ili zime, nakon što su lišće i plodovi opali. Kroz zimske meseci, biljke su u fazi odmora, što ih čini otpornijim na stres izazvan obrezivanjem. Zimska rezidba ne samo da poboljšava estetski izgled voćki, već je i presudna za unapređenje njihove produktivnosti i dugovječnosti.

Ciljevi zimske rezidbe

Jedan od glavnih ciljeva zimske rezidbe je uklanjanje suvišnih, oštećenih ili bolesnih grana. Ove grane ne samo da ne doprinose plodonošenju, već mogu i dalje predstavljati izvor bolesti i infekcija, koje mogu širiti u zdravim delovima voćke. Zimska rezidba omogućava da biljka dobije više energije za rast i plodonošenje, jer se uklanjanjem nepotrebnih grana usmerava sva energija ka onima koje donose plodove.

Takođe, zimska rezidba ima za cilj i oblikovanje voćke, kako bi se obezbedila optimalna raspodela svetlosti unutar krošnje, čime se povećava kvalitet plodova i omogućava lakši pristup pri berbi. Pored toga, pravilno oblikovana voćka je manje podložna oštećenjima izazvanim snežnim opterećenjem ili jakim vetrovima, što doprinosi njenoj stabilnosti i dugoročnoj održivosti.

Kada obaviti zimski rez?

Idealno vreme za zimsko obrezivanje je od kraja novembra do kraja februara, dok je biljka u stanju mirovanja. Zimska rezidba treba da se obavi pre nego što dođe do početka vegetacije, kako bi voćka imala dovoljno vremena da se oporavi i počne sa novim rastom čim proleće stigne. Obrezivanje u ovom periodu je posebno korisno jer biljke nisu pod stresom zbog prekomernog gubitka vode ili visoke temperature, što se može desiti tokom letnjih meseci.

Međutim, važno je napomenuti da previše hladni dani mogu negativno uticati na voćke, pa se obrezivanje treba izbegavati u izuzetno hladnim uslovima, jer može doći do zamrzavanja rana i povećanja šanse za infekcije. Zbog toga je preporučljivo obavljati rezidbu kada su temperature umerene, oko 0-5°C.

Vrste zimske rezidbe

Postoji nekoliko vrsta zimske rezidbe, u zavisnosti od ciljeva koji se žele postići. Prvi tip je „obnavljajuća rezidba“, koja je pogodna za starije ili zapuštene voćke koje su prestale da rađaju plodove. Obnavljajuća rezidba podrazumeva uklanjanje većeg broja starih, oštećenih i bolesnih grana, čime se stimuliše novi rast i obezbeđuje da biljka ponovo postane plodna.

Drugi tip je „formirajuća rezidba“, koja je posebno važna kod mladih voćki. Ovaj tip obrezivanja koristi se kako bi se oblikovala kruna i pravilno usmerio rast grana. Mlade voćke često ne razvijaju pravilnu formu ako se ne reže na vreme, pa je bitno da se obezbedi odgovarajući oblik krune kako bi voćka tokom vremena mogla optimalno da raste i donosi plodove. U ovoj fazi obrezivanja, obično se skraćuju centralne grane i uklanjaju izbojci koji rastu pod neprirodnim uglom.

Treći tip, „pripremna rezidba“, obuhvata obrezivanje voćaka koje su već u plodonošenju, sa ciljem poboljšanja kvaliteta i kvantiteta plodova. Ovaj tip rezidbe fokusira se na uklanjanje starih i neproduktivnih grana, kao i na prorade rodnih grana, čime se omogućava da voćka ulaže više energije u proizvodnju plodova. Ovaj oblik rezidbe je posebno koristan za voćnjake koji žele da unaprede kvalitet plodova i smanje potrebu za hemijskim tretmanima.

Značaj zimske rezidbe za plodove

Zimska rezidba ne samo da pomaže u održavanju zdravlja voćke, već ima i direktan uticaj na kvalitet plodova. Uklanjanjem oštećenih ili suvišnih grana, voćka može usmeriti više energije u plodove, što rezultira većim i kvalitetnijim plodovima. Zimska rezidba takođe poboljšava cirkulaciju vazduha i svetlosti unutar krošnje, što smanjuje rizik od razvoja gljivičnih oboljenja i omogućava plodovima da se ravnomerno razvijaju.

Voćke koje se redovno obrezuju zimi često donose plodove u većem broju, ali i boljoj kvaliteti. Plodovi su obično veći, slađi i sa manje oštećenja, jer imaju više vremena da se razvijaju pod optimalnim uslovima. Uzimajući u obzir da mnoge voćke donose plodove na starijim granama, pravilna zimska rezidba omogućava bolju proizvodnju i povećava dugoročni prinos.

Zaključak

Zimska rezidba voćaka predstavlja ključnu praksu za održavanje zdravlja biljaka i postizanje visokog prinosa. Ovaj postupak pomaže u oblikovanju krošnje, uklanjanju suvišnih i oštećenih grana, kao i u poboljšanju kvaliteta plodova. Pravilno obavljena zimska rezidba omogućava voćkama da tokom proleća brzo započnu svoj rast i plodonošenje, čime se osigurava bolja produktivnost i dugoročna održivost voćnjaka. Bez obzira na vrstu voćke, zimska rezidba je esencijalni element za postizanje optimalnog rasta i razvoja biljaka.