Категорија: Tropsko i subtropsko voće

Uljna palma je jedna od najvažnijih korisnih biljaka u tropskim zemljama. Iako se često pomešava sa kokosovom palmom, uljna palma se od nje razlikuje po tome što ima niže, kompaktno stablo. Plodovi ove biljke, koji podsećaju na šljive, koriste se za dobijanje ulja koje se u velikoj meri koristi u industriji, posebno u proizvodnji margarina.

Uljna palma ima gustu, lepezastu krošnju koja se sastoji od 3 do 6 metara dugačkih listova. Plodovi ove biljke razvijaju se samo na ženskim biljkama, dok muške biljke nemaju plodove. Vlaknasto meso ploda, kao i tvrde koštice, bogate su uljem narandžaste boje. Ovo ulje se koristi u prehrambenoj industriji, ali se takođe koristi i u proizvodnji različitih proizvoda, kao što su margarin i drugi prehrambeni proizvodi.

Sejanje i gajenje uljne palme

Sejanje uljne palme nije previše komplikovano. Ako imate priliku da tokom odmora uberete nekoliko plodova, ostavite ih da se osuše 2 do 3 nedelje. Zatim, plodove stavite u peskovito zemljište u dubinu od oko 2 cm, koristeći tresetne posude. Važno je da ove posude postavite na toplo i svetlo mesto, jer semenkama treba toplotu i svetlost da bi brzo proklijale. Kada seme počne da raste, potrebno je da ga premestite na svetlo mesto, ali da ga zaštitite od direktne sunčeve svetlosti.

Zalivanje i ishrana uljne palme

Iako uljna palma voli vlagu, važno je da između dva zalivanja pustite da se zemlja dobro osuši. U suprotnom, previše vode može negativno uticati na njen rast. Za zalivanje koristite meku, mlaku vodu. U letnjem periodu preporučuje se da biljku hranite jednom nedeljno tečnim đubrivom, dok tokom zime, kada biljka uđe u period mirovanja, prehrana može biti redja – svaka 6 nedelja.

Svetlost i temperatura

Uljna palma je tropska biljka koja zahteva puno svetla i toplote. U letnjem periodu, najbolje je da je držite na suncu, na otvorenom, gde će uživati u optimalnim uslovima. Zimi, kada je potrebno obezbediti visoku vlažnost vazduha, možete koristiti ovlaživač vazduha ili jednostavno postaviti posudu sa vodom na radijatore. Takođe, tokom zimskih meseci, korisno je da svaki dan ujutro poprskate lišće vodom pomoću prskalice, kako biste joj obezbedili potrebnu vlagu.

Zemlja i presađivanje

Za uspešan rast uljne palme, najbolje je koristiti ilovasto zemljište koje ima dobar drenažni sistem. Biljka razvija vrlo dug koren, pa je važno da odaberete dubok lonac. Na dno lonca preporučuje se da stavite sloj peska ili lekatona (glineni materijal), što će sprečiti zadržavanje previše vode. Manje biljke trebalo bi presaditi svake dve godine, dok veće biljke treba presaditi svake četiri do pet godina. Uzimanje većih saksija tokom presađivanja je važno jer će omogućiti biljci da se razvija bez problema u narednim godinama.

Uloga u industriji

Uljna palma je vrlo važna za prehrambenu industriju, jer se od njenih plodova dobija ulje koje se koristi u proizvodnji margarina, kao i mnogih drugih proizvoda. Osim u prehrambenoj industriji, ulje iz plodova uljne palme koristi se i u proizvodnji sapuna, kozmetike, pa čak i u farmaceutskoj industriji. Ova biljka je od velike ekonomske vrednosti, jer omogućava velike prinose ulja, što je čini jednom od najvažnijih biljaka na svetu.

Zaključak

Uljna palma je izuzetno korisna biljka koja je važna za mnoge industrije, posebno za prehrambenu industriju. Uz pravilnu negu, može biti vrlo produktivna, a njeni plodovi mogu doneti značajan prihod. Bilo da je gajite iz ljubavi prema tropskim biljkama ili zbog njene ekonomske vrednosti, uljna palma je biljka koja sigurno zaslužuje pažnju.

Papaja je tropska biljka koja je postala pravi dragulj u mnogim vrtovima i domaćinstvima širom sveta. Njen plod, koji je sličan dinji, poznat je po osvežavajućem ukusu i brojnim zdravstvenim prednostima. Iako potiče iz Meksika, papaja je danas rasprostranjena u svim tropskim i suptropskim krajevima, gde uživa u sunčanoj i toloj klimi.

Nezreli plod – povrće, a zreli – voće

Nezreli plodovi papaje koriste se kao povrće, dok potpuno zreli plodovi postaju pravo voćno uživanje. Zreli plodovi papaje imaju sočno meso boje marelice koje je slatko, ali s blagim kiselkastim tonovima. Zbog svoje osvežavajuće prirode, papaja je omiljena u tropskim predelima, a takođe je i dragocen izvor vitamina i hranljivih materija, među kojima prednjači vitamin C. Ovaj plod sadrži i papain, enzim koji se koristi u mnogim industrijama, od proizvodnje žvakaćih guma do kozmetičkih proizvoda.

Oblik i struktura biljke

Papaja je zanimljiva i svojim izgledom. Stablo ove biljke nema grane, već iz njega raste mnoštvo velikih listova koji podsećaju na kišobran. Ova specifičnost biljke čini papaju vrlo zanimljivom i dekorativnom. Plodovi se razvijaju samo na ženskim biljkama, dok muške biljke ne daju plodove. U tropskim predelima, papaja je često viđena kao ukrasna biljka, ali i kao izvor svežeg voća koje zadovoljava sve potrebe za hidratacijom i hranljivim materijama.

Sejanje i gajenje papaje

Sejanje papaje nije komplikovano, ali zahteva pažljivo postupanje sa semenkama. Prvo, potrebno je osloboditi crne semenke iz zrelog ploda, oprati ih u mlakoj vodi i ostaviti nekoliko dana da se osuše. Zatim ih posadite u cvetne lončiće, koristeći sterilizovanu zemlju kako bi se izbegli gljivični problemi. Semenke je najbolje posaditi na toplo i svetlo mesto, jer papaja voli sunčevu svetlost, ali je važno da mlade biljke ne budu izložene direktnoj sunčevoj svetlosti dok rastu.

Zalivanje i đubrenje papaje

Papaja je biljka koja voli vlagu, ali je važno da se ne pretera sa zalivanjem. Tlo treba da bude vlažno, ali ne i previše mokro, jer to može dovesti do truljenja korena. Koristite meku vodu sobne temperature i redovno orosavajte lišće, posebno u jutarnjim časovima. Ova biljka dobro reaguje na prihranu, pa tokom leta možete koristiti tečno đubrivo svake dve nedelje. Zimi, dok biljka ulazi u period mirovanja, možete smanjiti ili potpuno obustaviti prihranu.

Svetlost i temperatura

Papaja je tropska biljka koja traži puno svetla i toplotu. Idealna temperatura za njen rast je oko 20°C. Iako voli svetlost, važno je da u početnim fazama rasta ne bude izložena direktnoj sunčevoj svetlosti, jer bi to moglo oštetiti biljku. Ako je toplo i sunčano vreme, papaja se može držati na otvorenom, dok zimi treba biti zaštićena od promaje i niskih temperatura.

Zemlja i presađivanje

Papaja najbolje uspeva u zemlji koja je teža i sadrži malo ilovače, dok za mlade biljke preporučujemo lagan, peskoviti supstrat koji omogućava dobar drenažni sistem. Biljke ne treba često presađivati, ali je važno koristiti dovoljno velike posude, jer papaja raste brzo. Za dobro dreniranje, dno posude možete prekriti slojem krupnog šljunka.

Plodovi papaje – ukusni i zdravi

Plod papaje je bogat vitaminom C i vlaknima, što ga čini odličnim za jačanje imuniteta i poboljšanje probave. Meso ploda je sočno i sladko, s blagim kiselkastim ukusom. Zreli plodovi često se jedu sveži, dok se nezreli mogu koristiti u pripremi jela kao povrće, slična tikvicama, kuvanje ili pečenje. Zbog svog izgleda, papaja se ponekad naziva „drvo dinje“, a njeno meso se često koristi u tropskim salatama, sokovima, džemovima i desertima.

Papaja je tropska biljka koja sa svojim plodovima donosi svežinu i bogatstvo vitamina, a uz pravilnu negu može postati pravi ukras vašeg vrta ili stana. Bilo da je gajite u vrtu ili kao sobnu biljku, papaja će sigurno oduševiti svojim egzotičnim izgledom i ukusom.

Guava, ili guajava, potiče iz tropske Amerike, a vremenom je pronašla svoj put u mnoge druge tropske krajeve širom sveta. Danas je poznata i omiljena zbog svog osvežavajućeg ploda bogatog vitaminom C, a njeni plodovi su vrlo cenjeni u ishrani. Guava se lako prepoznaje po plodovima koji su velikih dimenzija, slični jabuci, a njeno meso je sočno i slatko-kiselkasto, s mnogo sitnih semenki koje dodaju posebnu teksturu.

Vrste guave i karakteristike plodova

Plod guave je podeljen na pet delova, a svaki deo sadrži sočno crveno meso. Zreli plodovi guave su vrlo aromatični i šire prijatan miris, pa su omiljeni u mnogim tropskim i suptropskim predelima. Njihov ukus možemo uporediti sa mešavinom ukusa kruške, dunje i smokve, što ih čini zaista posebnim. Najčešće se jedu sveži, ali se mogu koristiti i za pripremu džemova, sokova i raznih slatkiša. Bogati su vitaminom C, koji ima značajnu ulogu u jačanju imuniteta i zdravlju kože.

Kako posaditi guavu?

Sejanje guave je relativno jednostavno. Prvi korak je da oslobodite semenke iz ploda, operete ih u mlakoj vodi i ostavite da se osuše nekoliko dana. Zatim, posadite semenke u cvetne lončiće ili male posude napunjene uobičajenom zemljom. Preko semenki stavite vrlo tanak sloj zemlje, jer one ne vole da budu previše duboko zakopane. Važno je da posude postavite na toplo i svetlo mesto, jer guava voli sunčevu svetlost, ali ne podnosi direktnu izloženost suncu, naročito u prvim fazama rasta. Takođe, obezbedite stalnu umerenu vlažnost zemlje kako bi seme brzo proklijalo.

Zalivanje i đubrenje guave

Guava zahteva redovno zalivanje, ali pazite da ne preterate, jer tlo ne sme biti previše mokro. Najbolje je da između dva zalivanja dozvolite da se zemlja potpuno osuši, kako bi koren bio zdrav. Takođe, svaki dan ujutru orosavajte lišće mekom vodom pomoću prskalice, jer guava voli visoku vlažnost vazduha. Ipak, ako je biljka izložena direktnom sunčanju, nemojte orosavati lišće, jer kapljice vode na suncu mogu izazvati opekotine na listovima. Tokom leta, guavu možete hraniti tečnim đubrivom jednom nedeljno, dok zimi, kada biljka ulazi u period mirovanja, prihranjivanje obustavite, ili ga svodite na minimum.

Svetlost i temperatura

Guava voli svetlo, ali je važno da je ne izlažete direktnoj sunčevoj svetlosti dok je još mlada. U početnim fazama rasta, guava zahteva zaštitu od previše jakog sunca. Idealna temperatura za rast guave je oko 20 stepeni, a u zimskom periodu obavezno zaštitite biljku od promaje i hladnog vazduha prilikom provetravanja prostorije. Ove biljke ne podnose nagle temperaturne promene, pa je važno da se stvori stabilan temperaturni režim kako bi guava nastavila da raste zdravo.

Zemlja i presađivanje guave

Guava najbolje uspeva u nešto težoj zemlji, ali je pogodna i za zemlju koju možete pronaći u prodavnicama za lončnice. U prvoj godini rasta, mlade biljke treba presaditi jedan ili dva puta, kako bi im korenov sistem bio dovoljno razvijen. Kasnije, presađivanje je potrebno samo svake tri do četiri godine, u zavisnosti od veličine biljke. Dno cvetne posude obavezno prekriveno slojem krupnog šljunka ili kuglicama lekatona (glinopara) kako bi se obezbedio dobar drenažni sistem i sprečilo zadržavanje previše vode, što može dovesti do truljenja korena.

Zaključak

Guava je pravi tropski dragulj koji donosi osveženje i bogatstvo vitamina u našu ishranu. Uz pravilnu negu, ova egzotična biljka može postati ukras svakog prostora, a njeni plodovi će vas oduševiti svojim jedinstvenim ukusom i hranljivim vrednostima. Bilo da je gajite u vrtu ili u saksiji, guava će sigurno postati vaša omiljena biljka koja osvežava letnje dane.