Категорија: Sadnja i orezivanje voćaka

Rezidba šljiva, višanja i oraha je specifična jer svaka od ovih voćki ima jedinstvene karakteristike rasta koje treba uzeti u obzir kako bi se obezbedio zdrav razvoj biljaka i visok prinos. Ove vrste voća reaguju na različite vrste rezidbe i zahteva posebnu pažnju, a pravilnim orezivanjem može se značajno poboljšati kvalitet plodova, kao i produžiti životni vek biljaka.

Rezidba šljiva

Šljive su voćke koje zahtevaju specifičan pristup obrezivanju, jer mogu brzo rasti i razvijati guste krošnje koje ometaju cirkulaciju vazduha i svetlosti. Zbog toga je veoma važno redovno sprovoditi rezidbu kako bi se sačuvala ravnoteža između rasta biljke i njenog plodonosnog potencijala.

Osnovno pravilo prilikom rezidbe šljive je uklanjanje starih, sušnih i bolesnih grana, ali i skraćivanje mladih izdanaka koji se nalaze preblizu glavnim granama. Šljive najbolje reaguju na „obnovljivu“ rezidbu, koja podrazumeva orezivanje biljke tako da se podstakne rast novih mladih izdanaka koji će biti plodonosni u narednim sezonama. Grane koje su slabe, oštećene ili rastu prema unutrašnjosti krošnje treba ukloniti kako bi se omogućio veći ulaz svetlosti i vazduha u unutrašnjost biljke.

Važno je napomenuti da prekomerno orezivanje može negativno uticati na prinos šljive, pa je stoga važno da rezidba bude umerena. Najbolje vreme za obrezivanje šljive je tokom zime, nakon što opadne lišće, ali pre nego što dođe do prvih prolećnih mrazeva.

Rezidba višanja

Višnje, kao i šljive, spadaju u voćke koje zahtevaju specifičan pristup rezidbi kako bi se očuvala njihova plodnost. Rezidba višanja obuhvata uklanjanje starih i sušnih grana, kao i prozračivanje krošnje. Cilj je postići ravnomeran raspored grana i omogućiti dobar protok vazduha i svetlosti kroz krošnju. Orezivanje višanja obično se vrši na početku zime, kada biljka miruje.

Za razliku od šljive, višnje se obrezuju sa ciljem da se ne preoptereti biljka i da se omogući maksimalna koncentracija hranljivih materija u plodovima. Uklanjanje suvišnih bočnih izbojaka, kao i skraćivanje predugih grana, podstiče bolji razvoj cvetova i plodova. Takođe, uklanjanje grančica koje rastu previše prema unutrašnjosti krošnje može sprečiti nastanak bolesti i smanjiti rizik od infekcija.

Kao i kod šljiva, umerena rezidba je ključna za dobar prinos i zdravlje biljaka. Prekomerno orezivanje može smanjiti broj plodova, pa je stoga važno održati ravnotežu.

Rezidba oraha

Orah je specifičan po tome što razvija veliku krošnju, pa mu je potrebna pažljiva rezidba kako bi se obezbedila ravnoteža između rasta i plodnosti. Orah se obrezuje uglavnom na starijim stablima, dok je kod mladih biljaka rezidba minimalna. Orezivanje oraha ima za cilj uklanjanje starih, bolesnih ili oštećenih grana, kao i stvaranje prostora za rast novih grana koje će doneti plodove.

Zimska rezidba oraha podrazumeva skraćivanje bočnih izdanaka i uklanjanje grana koje rastu prema unutrašnjosti krošnje. Na ovaj način se omogućava da više svetlosti prodre u krošnju, što poboljšava razvoj novih plodova. Takođe, važno je izbegavati prekomerno orezivanje, jer orah sporo reaguje na agresivnu rezidbu. Iako orezivanje oraha obično nije tako intenzivno kao kod drugih voćaka, potrebno je obratiti pažnju na kvalitet grana i njihov pravilan raspored u krošnji.

Orah je voćka koja se orezuje i u fazi mladosti, ali na način koji omogućava stvaranje stabilnog temelja za kasniji rast i plodnost. Najbolje vreme za orezivanje oraha je zimi, kada biljka miruje, kako bi se smanjio stres na stablo i omogućilo mu da se oporavi pre početka vegetacije.

Specifičnosti rezidbe za svaku vrstu voća

Svaka od ovih voćki zahteva specifičan pristup prilikom rezidbe, jer različite vrste imaju različite obrasce rasta i reakcije na orezivanje. Šljive i višnje se obrezuju kako bi se podstakao rast novih plodonosnih grana i obezbedila ravnomerna raspodela svetlosti u krošnji, dok je kod oraha važno održati ravnotežu između rasta i plodnosti.

Takođe, vreme rezidbe igra veliku ulogu. Šljive i višnje najbolje reaguju na zimsko obrezivanje, dok orezivanje oraha može da se sprovodi u manjoj meri i u specifičnom periodu. Orezivanje oraha obično ne treba da bude previše agresivno, jer prekomerno uklanjanje grana može smanjiti plodnost stabla.

Za sve ove voćke važno je poštovati osnovne principe rezidbe, kao što su uklanjanje bolesnih, sušnih i oštećenih grana, obezbeđivanje prozračivanja krošnje, kao i očuvanje ravnoteže između rasta i plodnosti biljke.

Zaključak

Pravilna rezidba šljiva, višanja i oraha je ključna za očuvanje zdravlja biljaka i postizanje visokog prinosa. Svaka od ovih voćki zahteva specifičan pristup, s obzirom na njihov način rasta i reakciju na obrezivanje. Poštovanjem osnovnih pravila i tehniku orezivanja, voćari mogu osigurati zdravlje svojih biljaka, veći prinos i bolji kvalitet plodova.

Malina je biljka koja najbolje uspeva u specifičnim prirodnim uslovima. Prirodno, malina raste u šumama, što znači da voli prohladnu i vlažnu klimu. Zbog toga je potrebno pažljivo birati lokaciju na kojoj će se zasnivati malinjak. Ubrzani rast maline i kvalitet plodova u velikoj meri zavise od klime, zemljišta i pravilnog položaja.

Za optimalan prinos i kvalitet plodova, gajenje malina zahteva brdske i planinske predela, gde je klima hladnija, vlažnija i gde su padavine redovne. Ovi uslovi omogućavaju da malina raste u povoljnim uslovima, dok sušni periodi nisu česti. Padavine u maju i junu su ključne za pravilno formiranje izdanaka i plodova, dok suvi periodi tokom leta omogućavaju da plodovi sazrevaju u idealnim uslovima.

Zemljište za maline mora biti specifično – malina preferira kiselo, rastresito i dobro drenirano zemljište. Takvo zemljište omogućava dobar prijem vlage i pruža optimalne uslove za razvoj korena. Skriljevita zemljišta su idealna za maline, jer zadržavaju vlagu i omogućavaju lako korenje. S druge strane, zabarena zemljišta, koja se često nalaze u dolinama, nisu pogodna za maline, jer mogu izazvati stagnaciju vode u tlu, što dovodi do slabog rasta i bolesti biljaka.

Važno je da se prilikom sadnje malina odaberu dobri položaji, koji nisu previše izloženi hladnim vetrovima. Severni i severozapadni položaji su najpovoljniji jer omogućavaju da biljke izbegnu prolećne mrazeve i nastave sa rastom. Ovi položaji pružaju optimalnu količinu svetlosti i zaštitu od hladnih vetrova koji mogu izazvati oštećenja na mladim izdanacima. Takođe, treba izbegavati uvale i zatvorene doline, koje su poznate po tome što se u njima stvara mrazni džep, a hladni vazduh može uzrokovati smrzavanje biljaka.

Greške u sadnji malina mogu dovesti do lošeg prijema sadnica i smanjenog prinosa. Sadnja u suviše vlažnom tlu može uzrokovati da se oko sadnice stvori pokorica koja sprečava rast korena. Takođe, previše duboka sadnja može dovesti do toga da koreni ostanu u „mrtvoj zoni“, gde nije prisutna dovoljna količina kiseonika i hranljivih materija. Sadnice malina treba da budu posađene na idealnoj dubini, tako da koren bude u optimalnom kontaktu sa tlom.

Za postizanje uspeha u gajenju malina, važno je i da se sadnice redovno zalivaju i štite od bolesti. Pravilna priprema tla i izbor kvalitetnih sadnica su ključni za uspešan početak. S obzirom na sve ove faktore, gajenje malina na pravom mestu može da donese visoke prinose i zadovoljavajući kvalitet plodova.