Категорија: Đubrenje i navodnjavanje voćaka

Zimska rezidba voćaka, ili rezidba na zrelo, obavlja se u periodu od opadanja lišća do početka vegetacije u proleće. U kontinentalnom području, najpogodniji meseci za obavljanje ovog zadatka su januar i februar, dok u primorskim krajevima decembar i januar obeležavaju optimalno vreme. Zimska rezidba se smatra najvažnijim trenutkom u ciklusu nege voćaka, jer omogućava pravilnu regeneraciju i zdravlje biljke.

Jedan od ključnih razloga za obavljanje rezidbe u ovom periodu je činjenica da su voćke u zimskom periodu u stanju mirovanja. Tokom zime, drvo je u fazi kad su svi sokovi u voćkama povučeni u koren i grane. Ove materije, koje su tokom leta bile u vrhovima grana, sada su povučene u korenove sisteme, što omogućava da se biljka manje iscrpljuje prilikom rezidbe. Ako se rezidba obavi u proleće ili kasnu jesen, može doći do gubitka rezervnih materija koje su potrebne za rast novih izdanaka, što može uticati na proizvodnju plodova.

Zimska rezidba takođe omogućava bolji razvoj korenovog sistema i krupnije plodove. Voćke koje se orezuju u januaru ili februaru pokazuju brži prirast i zdraviji razvoj korena, što je presudno za plodnost tokom narednih sezona. Rezidba, osim što pomaže u zdravlju biljke, obezbeđuje i produženi rast mladih izdanaka u proleće, što doprinosi bujnom rastu voćke u narednim mesecima.

Opšta pravila za rezidbu voćaka

Rezidba voćaka je stručan posao koji zahteva određena znanja i iskustva. Iako mnogi ljudi misle da je potrebno samo orezati grane koje su suve ili oštećene, stvar je mnogo složenija. U suštini, rezidba mora da bude strateška, kako bi se omogućio optimalan razvoj biljke, a ne da bi se samo uklonile suve ili oštećene grane. U zavisnosti od tipa voćke i njenih potreba, razmatra se i intenzitet rezidbe.

Kada je voćka starija, potrebna je veća rezidba. Međutim, ako je korenov sistem biljke dobro razvijen, potrebno je manje rezati. Održavanje uravnoteženog sistema između korena i krošnje od esencijalne je važnosti. Ako koren oslabi zbog bolesti, loših zemljinskih uslova ili prekomernog zalivanja, rezidba mora biti intenzivnija. U suprotnom, može doći do opadanja vitalnosti biljke. U nekim slučajevima, određene vrste voćaka, poput breskve, koje rađaju na jednogodišnjem drvetu, zahtevaju intenzivniju rezidbu kako bi se obezbedilo obnavljanje rodnog drveta.

Pored ovih osnovnih pravila, takođe je važno uzeti u obzir kako oblik krune voćke utiče na rezidbu. Ako je kruna prirodnog oblika, rezidba je manja i manje invazivna. Međutim, u slučaju kada se koristi dirigovani oblik, intenzitet rezidbe se povećava. Rezidba treba da se prilagodi i gustini krune; u slučaju preguste krošnje, potrebno je prorediti grane kako bi sunčeva svetlost mogla da prodre do svih delova biljke.

Specifičnosti za pojedine vrste voćaka

Svaka voćka ima specifične zahteve u vezi sa rezidbom, pa je važno poznavati ove karakteristike kako bi se odabrao pravi pristup za svaku vrstu. Na primer, breskva je voćka koja zahteva posebnu pažnju jer se njen vek u voćnjaku obično svodi na 6-10 godina. Zbog toga je svake godine potrebno obnavljati jednogodišnje drvo kako bi se osigurala zdrava i plodna proizvodnja. S druge strane, jabuke i kruške imaju složeniji sistem razvoja rodnog drveta, pa se njihova rezidba mora izvoditi precizno kako bi se omogućio optimalan broj i kvalitet plodova.

Za jabuke, najvažniji aspekt je razumevanje razlike između rodnih i nerodnih grana. Uzimajući u obzir da jabuke najbolje rađaju na kratkim rodnim granama, stručnjaci savetuju da se ove grane ne skraćuju, ali da se obavlja proređivanje kako bi se omogućio bolji pristup svetlosti i bolja cirkulacija vazduha.

Kruške, s druge strane, kao i jabuke, proizvode rod na kratkim granama. Ipak, razlika je u tome što kruške mogu formirati duže rodne grane koje treba pažljivo orezivati kako bi se izbegla prekomerna gustoća, koja može smanjiti kvalitet plodova. Od ključnog značaja za kruške je da se pruži dovoljno svetlosti za sve delove krune, jer inače može doći do problema sa plodonošenjem.

Zaključak

Zimska rezidba voćaka je ključna za zdravlje i dugoročnu produktivnost vašeg voćnjaka. Iako može delovati kao jednostavan zadatak, pravilno izvođenje rezidbe zahteva poznavanje specifičnih potreba svake vrste. Prilagodite tehniku rezidbe prema specifičnostima voćke, njenoj starosti, vrsti i stanju korena, kako biste postigli najbolji rezultat u proizvodnji zdravih plodova. Na kraju, nemojte se plašiti da probate nove pristupe i tehnike, jer učenje o rezidbi može biti dugoročno vrlo korisno za vaš vrt.

Letnja rezidba voćaka je postupak koji se obavlja u periodu aktivnog rasta biljaka, obično u junu ili julu. Za razliku od zimske rezidbe, koja ima za cilj stabilizaciju biljke i pripremu za narednu sezonu, letnja rezidba ima specifične ciljeve vezane za kontrolu rasta, oblikovanje krošnje i poboljšanje kvaliteta plodova. Letnja rezidba je klasičan korak u održavanju ravnoteže između vegetativnog i generativnog rasta, što doprinosi boljoj rodnosti biljke.

Ciljevi letnje rezidbe

Jedan od ključnih ciljeva letnje rezidbe je kontrola rasta mladih izdanaka, koji mogu previše rasti i ometati plodonošenje. To se posebno odnosi na grane koje ne donose plodove, a koje mogu zasenjivati rodne grane. Na taj način, letnja rezidba pomaže u izbalansiranju razvoja biljke, sprečava zagušenje krošnje i omogućava bolje prozračivanje i cirkulaciju svetlosti unutar voćke. Uklanjanjem suvišnih izdanaka, voćke mogu usmeriti više energije u proizvodnju plodova, što direktno utiče na njihov kvalitet i količinu.

Jedan od najvažnijih aspekata letnje rezidbe je smanjenje visine voćke, posebno u voćnjacima u kojima se koristi oblik uspravne krune. Ovaj postupak ne samo da pomaže u boljoj distribuciji svetlosti, već omogućava lakše žetvu i smanjuje rizik od bolesti koje se često javljaju na mestima gde je vlaga veća, zbog gustih i nepravilnih krošnji. Takođe, letnja rezidba pomaže u oblikovanju krune, što može značajno povećati estetski izgled voćnjaka.

Kada obaviti letnju rezidbu?

Idealno vreme za letnju rezidbu zavisi od vrste voćke, ali opšti savet je da se obavi tokom perioda aktivnog rasta. U ovom periodu biljke su u fazi povećane fotosinteze, pa će lakše podneti stres izazvan rezidbom. Rezidba u letnjem periodu treba biti pažljivo obavljena kako ne bi došlo do prekomernog oštećenja biljke. Ako se radovi izvode tokom pretoplih letnjih dana, postoji mogućnost da biljka pretrpi dodatni stres, što može dovesti do smanjenja plodnosti ili čak smrti biljke.

S obzirom na to da se letnja rezidba obavlja u sredini vegetacije, grane se režu tako da ostane dovoljno zelene mase koja može da raste. Prvi korak je uvek uklanjanje suvišnih i bolesnih izdanaka, kao i onih koji ometaju pravilno oblikovanje voćke. Svi izbojci koji rastu u unutrašnjosti krošnje, bez namere da donesu plodove, trebaju biti odstranjeni, kako bi se omogućio bolji protok svetlosti i vazduha. Grane koje rastu pod velikim uglom sa stabljikom takođe se uklanjaju, jer uzimaju previše energije od biljke, a njihovo plodonošenje je minimalno.

Vrste letnje rezidbe

Letnja rezidba se može svrstati u nekoliko tipova u zavisnosti od željenih ciljeva. Prvi tip, tzv. „proređivanje“, podrazumeva uklanjanje suvišnih grana, koje ne donose plodove, i tako se omogućava bolji razvoj ostatka biljke. Ovaj tip rezidbe koristi se za obnavljanje stabala starijih voćki koje su izgubile plodnost ili su previše zapuštene. Drugi tip, „skraćivanje“, podrazumeva skraćivanje grana koje su previše duge, a koje mogu izazvati neravnomeran razvoj. Na taj način omogućava se ravnomerno plodonošenje u svim delovima krune.

Treći tip, tzv. „oblikovanje“, obuhvata sve aktivnosti koje se rade u cilju formiranja željenog oblika krošnje. Voćke sa uspravnim krunama obično zahtevaju manje obrezivanja u letnjem periodu, dok voćke sa širim krunama, poput jabuka i krušaka, zahtevaju redovno obrezivanje kako bi se sprečilo prekomerno širenje i gustoća krošnje. Ovaj oblik rezidbe je posebno koristan za voćnjake u kojima se koristi visok proizvodni prinos.

Značaj letnje rezidbe za plodove

Letnja rezidba utiče i na kvalitet plodova. Uklanjanjem suvišnih grana, biljka može da fokusira energiju na veće i kvalitetnije plodove, što omogućava bolju koncentraciju šećera i veći ukus. Ovo je posebno važno za voće koje se koristi za industrijsku proizvodnju, jer bolji kvalitet plodova povećava profitabilnost. Takođe, letnja rezidba može doprineti i boljoj boji plodova, jer više svetlosti dospeva do zrelih plodova, što omogućava postizanje intenzivnije boje, što je posebno poželjno za voće kao što su breskve, šljive i trešnje.

Zaključak

Letnja rezidba voćaka je veoma važan zadatak koji igra ključnu ulogu u održavanju zdravlja i produktivnosti biljaka. Ovaj postupak pomaže u kontrolisanju rasta, oblikovanju krošnje i poboljšanju kvaliteta plodova. Pravilno obavljena letnja rezidba dovodi do bolje ravnoteže između vegetativnog i generativnog rasta, što omogućava plodovima da se razvijaju u optimalnim uslovima. Stoga je važno pridržavati se stručnih saveta, u zavisnosti od vrste voćke, kako bi se postigao što bolji rezultat u proizvodnji voća.

Rezidba voćaka je ključna za zdravlje i plodnost biljaka, ali način obrezivanja varira u zavisnosti od vrste voća. Svaka vrsta voćke ima svoje specifične potrebe, a poznavanje tih potreba omogućava voćaru da postigne optimalan prinos i očuva zdravlje biljke. Različite vrste voća reaguju na rezidbu na različite načine, pa je važno prilagoditi tehniku obrezivanja svakom tipu voćke.

Jabuke i kruške

Jabuke i kruške spadaju u vrste voćaka koje zahteva pažljivo planiranje rezidbe, jer pogrešan način obrezivanja može dovesti do smanjenja prinosa i kvaliteta plodova. Ove voćke imaju oblik piramide, sa centralnim vođom (glavnom granom) koja dominira. Zimska rezidba kod jabuka i krušaka obuhvata skraćivanje bočnih grana, uklanjanje suvišnih ili bolesnih izbojaka, kao i prozračivanje krošnje.

Kod jabuka i krušaka važno je ostaviti osnovne grane na stablu, a manje grane koje se ukrštaju ili rastu prema unutrašnjosti treba ukloniti. Osnovni cilj je da se krošnja oblikuje tako da svetlost i vazduh mogu slobodno da dospeju do svakog dela biljke. Kod mladih stabala često se sprovodi formativna rezidba koja pomaže u oblikovanju željenog oblika krošnje.

Breskve i nektarine

Breskve i nektarine imaju specifičan način rasta i zahtevaju dinamičniji pristup rezidbi. Za razliku od jabuka i krušaka, breskve i nektarine često imaju slabiji korenov sistem i potrebna im je redovna rezidba kako bi se podstakao rast i plodnost. Zimska rezidba breskvi i nektarina obuhvata uklanjanje starih grana, skraćivanje mladih izbojaka i obezbeđivanje ravnomernog rasta svih grana.

Za breskve i nektarine, važno je da rezidba ne bude previše agresivna, jer prekomerno orezivanje može dovesti do smanjenja prinosa. Takođe, ove biljke se podstiču da razvijaju nove izdanke iz starijih delova stabla, čime se omogućava bolje stvaranje plodova u narednoj sezoni.

Šljive i višnje

Šljive i višnje zahtevaju specifičan pristup rezidbi, jer njihova struktura krošnje može postati previše gusta, što ometa cirkulaciju vazduha i svetlosti. Rezidba ovih voćaka ima za cilj stvaranje ravnomernog rasporeda grana, kao i uklanjanje oštećenih ili bolesnih delova. U tom procesu, trebalo bi obratiti pažnju na to da grane koje rastu prema unutrašnjosti krošnje ili koje su preblizu jedne drugoj budu orezane, kako bi se omogućio bolji protok vazduha.

Za šljive i višnje, koristi se metoda obrezivanja koja se bazira na skraćivanju bočnih grana i uklanjanju starih i nerodnih delova. Ove voćke dobro reaguju na „obnovljivu“ rezidbu, koja podstiče njihovu plodnost i produžava životni vek biljaka.

Vinove loze

Vinova loza je specifična vrsta koja zahteva posebnu pažnju kada je u pitanju rezidba. Vinova loza se obrezuje u dve faze – zimskoj i letnjoj. Zimska rezidba vinove loze obuhvata skraćivanje glavnih grana na određeni broj očiju, dok letnja rezidba podrazumeva uklanjanje neželjenih izbojaka koji nepotrebno troše energiju biljke.

Pravilna zimska rezidba vinove loze doprinosi zdravlju biljke, boljoj raspodeli hranljivih materija i stvaranju većih grožđa. Preporučuje se orezivanje loze na dva do četiri očiju, u zavisnosti od sorte, a suvišne ili preduge grane treba ukloniti kako bi biljka mogla da usmeri energiju na proizvodnju grožđa.

Orah

Orah je specifična voćka koja se orezuje na drugačiji način. Ova vrsta voća ima snažan rast i obično se orezivanje sprovodi samo na starijim stablima kako bi se oblikovala krošnja i uklonili mrtvi i bolesni izbojci. Za mlade biljke, obrezivanje treba biti minimalno, dok se na starijim stablima odstranjuju suve grane, kao i bočni izdanci koji ometaju rast glavne krošnje.

Maline, kupine i druge bobičaste voćke

Bobičaste voćke, poput malina, kupina i jagoda, takođe imaju specifične zahteve kada je u pitanju rezidba. Ove biljke neprestano razvijaju nove izdanke, a obrezivanje je ključno za održavanje njihovog zdravlja i plodnosti. Za maline i kupine, obrezivanje se sprovodi u proleće ili jesen, i to na način da se uklone stare grane koje su već donose plodove. Ovo podstiče rast novih, plodonosnih izbojaka koji će donositi plodove u narednoj sezoni.

Za bobičaste voćke važno je obezbediti i dovoljnu količinu svetlosti i prostora za rast, što se postiže pravilnom rezidbom i uklanjanjem prekomernih izbojaka. Kvalitet plodova se značajno povećava ukoliko su biljke pravilno orezane i imaju dovoljno prostora za rast.

Zaključak

Specifičnosti rezidbe po vrstama voća ključno je poznavati kako bi se postigao optimalan prinos i očuvalo zdravlje biljaka. Različite vrste voćaka reaguje različito na obrezivanje, pa je važno prilagoditi tehniku rezidbe svakom tipu biljke. Orezivanje koje uzima u obzir specifične potrebe svake vrste voća doprinosi zdravlju voćnjaka, većoj plodnosti i boljoj kvaliteti plodova.

Sadnja voćaka je ključni korak u izgradnji zdravog i plodnog voćnjaka. Uspješno sadnja znači i zdrav početak za vašu voćku, dok nepravilno obavljena sadnja može uzrokovati slab razvoj i čak potpuni neuspeh u rastu biljaka. Iako se na prvi pogled čini jednostavno, postoji nekoliko često pravljenih grešaka koje mogu ozbiljno uticati na uspeh sadnje. U ovom tekstu, podelićemo sa vama najčešće greške i savete kako da ih izbegnete.

1. Loše pripremljena rupa za sadnju

Jedna od najčešćih grešaka koja se pravi prilikom sadnje voćaka jeste nepravilno iskopana rupa. Za uspešnu sadnju, rupa mora biti dovoljno velika da koren sadnice ima dovoljno prostora za širenje. Rupa treba biti prečnika 100-120 cm i dubine najmanje 60 cm. Naročito na težim zemljištima, preporučuje se da se rupa iskopava najmanje mesec dana pre sadnje kako bi se omogućilo zemljištu da se oporavi.

2. Pogrešna dubina sadnje

Dubina sadnje je ključna. Sadnice ne treba saditi previše duboko, jer to može ometati normalan rast. Prava dubina se obezbeđuje pomoću sadne daske. Postavite dasku horizontalno na površinu i pazite da korenov vrat sadnice bude u visini gornje ivice daske. Mesto kalemljenja treba biti najmanje 10 cm iznad zemlje, jer sadnja kalemljenih voćaka s kalemom u zemlji može dovesti do propadanja biljke.

3. Nepravilno pripremljene sadnice

Sadnice treba pažljivo pregledati pre sadnje. Koren sadnice treba se odseći ukoliko je oštećen, a oštrim makazama treba ispraviti koren tako da rana bude što manja. Takođe, važno je da se sadnice pre sadnje drže 24 časa u vodi ili u smesi balege i ilovače, kako bi se osvežile i ubrzao njihov rast.

4. Nepoštovanje vrste zemljišta

Zemljište mora biti pripremljeno na odgovarajući način. Na primer, sadnice se ne smeju saditi u zemlji koja je previše vlažna ili previše suva. Za uspešno sadnju, važno je da zemlja bude dovoljno rastresita i prozračna. Ako je tlo previše kompaktno, koreni sadnice neće moći da se šire, što može usporiti rast i razvoj biljke.

5. Pogrešna primena đubriva

Dodavanje mineralnih đubriva treba da bude vrlo precizno. Đubriva treba koristiti samo u skladu sa preporukama stručnjaka, jer prekomerno đubrenje može štetiti korenovom sistemu. Takođe, đubrivo treba dobro pomešati sa zemljom, kako bi se ravnomerno rasporedilo. Posebno treba biti oprezan sa stajnjakom, koji ne treba da se stavlja na dno rupe za sadnju, jer može izazvati opekotine na korenu. Umesto toga, stajnjak se stavlja oko sadnice nakon sadnje, u vidu prstena, i pokriva slojem zemlje.

6. Nedovoljno zalivanje nakon sadnje

Jedna od najvažnijih stvari nakon sadnje voćaka jeste pravilno zalivanje. Bez obzira na vlažnost zemljišta, nakon sadnje sadnice treba dobro zaliti, sve dok ne počnu da se pojavljuju mehurici na površini. Zalivanje pomaže da se sadnica dobro poveže sa zemljištem i da se izbegne pojava vazdušnih džepova oko korena. Nakon toga, preporučuje se da se oko sadnice nahrani suva zemlja kako bi se stabilizovao korenski sistem.

7. Zaštita od niskih temperatura

U područjima sa hladnim zimama, gde postoji opasnost od golomrazice, važno je obratiti pažnju na zaštitu sadnica. Ako je zima hladna, oko sadnice treba napraviti humku visine 20-30 cm kako bi se koren zaštitio od mraza. Ovaj sloj zemlje treba u proleće razgrnuti kako bi biljka mogla normalno da raste. Takođe, u jesen, pre nego što zima počne, može se napraviti zdelica oko sadnice kako bi se zaštitila od zečeva i drugih životinja koje bi mogle da je oštete.

8. Nepravilna rezidba

Nakon sadnje, sadnica ne treba da se orezuje odmah. Najbolje je sačekati do proleća i tada obaviti rezidbu, kako bi se uklonili suvi ili oštećeni delovi biljke. Rezidba se vrši pre početka vegetacije i ima za cilj da se podstakne rast i formiranje pravilne krošnje.

Zaključak

Pravilna sadnja voćaka je osnov za zdrav i plodan voćnjak. Izbegavanje najčešćih grešaka može značajno poboljšati šanse za uspešan rast i razvoj voćaka. Kada je sadnja pravilno obavljena, voćke će biti snažne i otporne na bolesti, a u budućnosti će obradovati bogatom berbom. Obavezno pratite savete stručnjaka i prilagodite tehnike sadnje specifičnostima vašeg zemljišta i klimatskim uslovima.

Kupina je biljka koja se sve više gaji zbog svojih zdravih plodova, ali i zbog ekonomske isplativosti u voćarstvu. Da bismo osigurali dobar prinos i kvalitet plodova, važno je poznavati karakteristike plodova kupine, ali i postupke proizvodnje sadnog materijala. U ovom tekstu ćemo se detaljnije baviti specifičnostima sadnje i razmnožavanja kupine, kako bi se olakšao proces gajenja ove voćne vrste.

Karakteristike plodova kupine
Plod kupine je zbirna koštunica, što znači da je sastavljen od mnogih malih koštunica koje su međusobno zbijene i pričvršćene za cvetnu ložu. Broj koštunica u jednom plodu može biti od 20 do 160, a prosečna masa ploda kod šumske kupine kreće se od 1.1 do 1.6 grama, dok kod sortnih plodova može biti od 1.7 do 8.4 grama. Kupina se obično bere ručno, ali može se i mašinski ubrati, nakon čega se suši u tankim slojevima. Seme kupine ekstrahuje se korišćenjem maceratora ili trljanjem na situ uz ispiranjem vodom, a potom se prosušuje.

U 1 kilogramu plodova kupine može biti oko 667.000 semenki, a iz 100 kilograma plodova dobijamo otprilike 3 kilograma semena. Semenke se čuvaju u hermetički zatvorenim posudama, na temperaturi između 3 i 5°C, kako bi očuvale svoju klijavost. Klijanje semenki je nadzemno, ali može biti otežano zbog dormantnosti, s klijavošću koja se kreće između 63% i 80% kod tretiranog semena. Pre nego što se posade, seme kupine mora proći proces stratifikacije. Postoje različite metode za to, uključujući stratifikaciju u vlažnom pesku ili tretiranje sa koncentrovanim sumpornim kiselinama (H2SO4), nakon čega sledi hladna stratifikacija.

Proizvodnja sadnog materijala kupine
Kao i mnoge druge voćne vrste, kupina se može razmnožavati na dva glavna načina: generativno (seminom) i vegetativno. U ovom tekstu fokusiraćemo se na vegetativno razmnožavanje, koje je najčešće korišćeno u komercijalnoj proizvodnji, jer omogućava brzo dobijanje zdravih i visokokvalitetnih biljaka.

Vegetativno razmnožavanje kupine
Vegetativno razmnožavanje podrazumeva korišćenje biljnih delova (kao što su izdanci, korenovi ili reznice) za stvaranje novih biljaka. Ovaj metod omogućava uzgoj novih biljaka koje su identične matičnim, čime se postiže uniformnost i željeni kvalitet plodova. Postoji nekoliko načina vegetativnog razmnožavanja kupine, među kojima su:

1. Razmnožavanje korenovim reznicama
   Korenove reznice su dimenzija od 0.6 do 1.0 cm debljine i 8 do 10 cm dužine. Ove reznice se postavljaju u rastilište na dubinu od oko 8-10 cm i horizontalno u razmaku od 7-15 cm u redu, a 30-50 cm između redova. U slučaju korišćenja mehanizacije, razmak se može povećati na 80-100 cm između redova.
2. Razmnožavanje vrhovima letorasta
   Vrhovima letorasta, koji se obično polažu u zemlju pred kraj leta, biljka se ožiljava, što omogućava formiranje novih izdanaka. Ovaj metod je posebno efikasan za puzećke sorte kupine, jer se time izbegava stvaranje izdanka sa bodljama.
3. Razmnožavanje reznicama pupoljaka
   Ovaj metod podrazumeva upotrebu reznica koje sadrže listove i koje se moraju orošavati sa kratkim prekidima. Ovaj postupak omogućava veći prinos sa matičnih biljaka, a sadni materijal se koristi na najefikasniji način. Ovaj metod se takođe može primeniti na vrhove letorasta koji su dovoljno zadrvenili do kraja leta.

Zaključak
Proizvodnja sadnog materijala kupine, kao i pravilno razmnožavanje, ključni su za uspešan uzgoj ove voćke. Korišćenjem pravilnih tehnika, uz primenu moderne tehnologije, moguće je dobiti visokokvalitetne sadnice koje će doneti visoke prinose. Bilo da se odlučite za razmnožavanje korenovim reznicama, vrhovima letorasta ili reznicama pupoljaka, važno je pridržavati se preporučenih metoda kako bi se postigao najbolji mogući rezultat.

Voćarstvo je jedna od najstarijih grana poljoprivrede koja datira još iz vremena neolita, kada voće nije bilo uzgajano, već samo prikupljano iz prirode. Kroz vekove, sa razvojem ljudskog društva, voćarstvo je postepeno postajalo značajna privredna grana, a voće je postalo nezaobilazan deo ljudske ishrane. Zbog toga, voćarstvo danas zauzima važno mesto u poljoprivredi i ekonomiji, pružajući brojne prednosti koje ga čine ključnom privrednom granom.

Voćarstvo se u današnjem društvu smatra vrlo značajnim iz više razloga. Evo nekoliko glavnih prednosti i razloga zašto je ova grana poljoprivrede važna:

1. Privredni značaj voćarstva
   Proizvodnja voća i prerađevina od voća pruža značajan izvor novčanih sredstava za privredu zemlje. Sa savremenim tehnologijama i boljim metodama proizvodnje, prihod od voćarske proizvodnje može biti još veći, što čini ovu granu atraktivnom za investicije.
2. Voće kao sastavni deo ishrane
   Voće je, zajedno sa ostalim životnim namirnicama, postalo nezamenljiv deo ljudske ishrane. Njegova hranljiva vrednost i zdravstvene koristi su neprocenjivi, zbog čega je važnost voća u svakodnevnoj ishrani u stalnom porastu.
3. Povoljni tereni za voćarstvo
   Voćarstvo je specifično po tome što može da se praktikuje na terenima koji nisu pogodni za druge vrste poljoprivrednih kultura. Iako ti tereni možda nisu idealni za druge grane poljoprivrede, oni su veoma pogodni za gajenje voća, što čini voćarstvo ekonomično i u područjima sa specifičnim zemljišnim i klimatskim uslovima.
4. Zapošljavanje i smanjenje nezaposlenosti
   Voćarstvo, zajedno sa vinogradarstvom i povrtarstvom, zapošljava veliki broj radnika, često visoko kvalifikovane radne snage. Time se smanjuje nezaposlenost i poboljšava ekonomska situacija u određenim regionima.
5. Indirektni uticaj na razvoj drugih industrija
   Razvoj voćarstva ima pozitivan uticaj na brojne druge industrije, uključujući industriju mašina, hemijsku industriju, industriju za preradu voća i drvnu industriju. Sve ove industrije dobijaju podsticaj i potražnju za svojim proizvodima usled širenja voćarske proizvodnje.
6. Povećanje vrednosti zemljišta
   Voćarski zasadi, posebno visokointezivni zasadi, povećavaju vrednost zemljišta jer zahtevaju značajna ulaganja i dugoročnu pažnju. Ova ulaganja omogućavaju održavanje i poboljšanje produktivnosti zemljišta na duži period.
7. Trgovina voćem i prerađevinama
   Voće i prerađevine od voća predstavljaju značajne artikle trgovine. Uvoz i izvoz voća postaju ključni za ekonomiju, jer je ovo tržište u stalnom porastu, kako na domaćem, tako i na međunarodnom nivou.
8. Zdravija ishrana
   Voće ne samo da obogaćuje ishranu, već doprinosi i očuvanju zdravlja. Redovno konzumiranje voća pomaže u smanjenju potrebe za drugim vrstama namirnica, što čini ishranu zdravijom i uravnoteženijom.

Na osnovu svega navedenog, ulaganje u voćarstvo i njegov dalji razvoj imaju veliku perspektivu. U savremenim proizvodnim uslovima, voćarstvo se mora organizovati na način da se postigne što veća produktivnost i rentabilnost. Intenzivni voćarski zasadi mogu pružiti visoke prinose i omogućiti održivost ove grane u dugoročnom periodu. Voćarstvo, sa svojim ekonomskim, socijalnim i zdravstvenim benefitima, predstavlja ne samo značajnu privrednu granu, već i ključni segment za opstanak i napredak poljoprivrede u modernom društvu.

Lešnik je voćna vrsta koja spada u grupu jezgrastih plodova i ima širok areal rasprostranjenosti. Iako nije najzastupljenija voćka na globalnom nivou, proizvodnja lešnika se sve više povećava, naročito u evropskim, američkim i azijskim zemljama, dok je u Australiji i Africi zastupljena u manjoj meri. U kontinentalnoj proizvodnji voća, voćke poput jabuka, krušaka, breskvi i šljiva zauzimaju dominantan udeo, sa čak 90% od ukupne proizvodnje. Lešnik je, međutim, i dalje nešto manje zastupljen, a njegova proizvodnja u mnogim zemljama je u porastu, naročito u poslednjim decenijama.

Jedan od razloga što lešnik nije toliko popularan u proizvodnji je dug period koji je potreban da bi voćka ušla u pun rod, ali i tradicija ekstenzivnog gajenja, gde je lešnik često bio uzgajan kao šumska biljka. Međutim, poslednjih godina situacija se menja i sve više se prelazi na plantažnu proizvodnju, koja donosi brojne prednosti. Plantažno gajenje lešnika omogućava intenzivnu proizvodnju i bolji prinos, a sve veći broj poljoprivrednika odlučuje se za ovu vrstu proizvodnje zbog velikih ekonomski koristi koje ona donosi.

Iako lešnik nije među najzastupljenijim vrstama voća u Srbiji, situacija se u poslednjim godinama menja. U našoj zemlji trenutno se godišnje proizvodi manje od 1000 tona lešnika, što pokriva samo oko 10% domaćih potreba. Veliki deo proizvodnje obavlja se na okućnicama i manjim parcelama, dok se lešnici povremeno gaje i kao živa ograda. Međutim, u poslednje vreme, sve je više plantažnih zasada, gde se koristi moderni pristup i komercijalno gajenje sorti koje su najpoznatije na svetskom tržištu, kao što su italijanske sorte leske.

Danas se godišnje u našoj zemlji zasade oko 20.000 sadnica kvalitetnih sorti lešnika, kalemljenih na mečiju lesku, dok se 2-3 puta više sadnica proizvodi iz izdanaka. Iako se broj plantaža povećava, još uvek se procenjuje da se godišnje podiže oko 120 hektara plantažnih zasada. Takav trend rasta ukazuje na to da će lešnik postati sve značajnija voćka u našoj zemlji u budućnosti, a plantažno gajenje će doprineti da proizvodnja bude veća i kvalitetnija.

Lešnik se smatra izuzetno vrednim voćem zbog svojih hranljivih sastojaka i koristi u ishrani. Pored toga, zbog svoje vrednosti u agrikulturi i industriji, lešnik ima sve veći značaj i u ekonomskom smislu. S obzirom na to da se sve više gaji u plantažnoj proizvodnji, njegova budućnost u Srbiji deluje svetla, a tržište ovog voća će sigurno rasti u narednim godinama.

Za kraj, važno je istaći da se gajenje lešnika u plantažama u Srbiji pokazalo kao dobar poslovni potez, a uvođenje savremenih tehnologija i metoda proizvodnje dodatno će doprineti njegovoj popularnosti i većoj proizvodnji. U narednim godinama možemo očekivati dalji rast plantažnih zasada i porast proizvodnje lešnika, što će svakako pozitivno uticati na poljoprivredu u zemlji.

Gajenje maline, bez obzira na to da li se bavite profesionalnim voćarstvom ili amaterskim vrtlarstvom, zahteva pažljiv pristup. U zavisnosti od uslova zemljišta i prostora, postoje različiti sistemi sadnje i gajenja malina koji mogu doneti odlične rezultate. U ovom tekstu ćemo razmotriti savremene pristupe, od pripreme zemljišta do tehnika rezidbe, kako bi vaš malinjaka dao bogat rod.

Sistemi Gajenja Maline: Šta Odabrati?

Malina je vrlo prilagodljiva biljka, pa se može gajiti na razne načine, bilo u voćnjacima, baštama ili okućnicama. Na malim parcelama, malina se često gaji u obliku kratkih spalira ili žive ograde. Takođe, uobičajen je sistem gajenja sa pravougaonim ili kvadratnim razmakom između biljaka, koji se kreće od 1 do 3 metra, u zavisnosti od specifičnih uslova.

U savremenim malinjacima, ipak, najefikasniji sistem je spalirni, koji omogućava optimalan rast i visoke prinose. Za spalirni uzgoj, razmak između redova treba biti od 2,2 do 2,3 metra, dok razmak između biljaka u redu iznosi 25 cm. Ovaj sistem omogućava veliku gustoću sadnje, što doprinosi značajnom povećanju prinosa, već u prvoj godini roda. Na idealnom zemljištu, možete postići do 90% pune rodnosti već u prvoj sezoni!

Gusta Sadnja i Briga o Prvom Rastu

Jedan od ključnih faktora za uspešan uzgoj maline jeste rana ishrana biljaka. U prvoj godini rasta, izdanaci treba da narastu najmanje 160 cm, što omogućava formiranje velikog broja rodnih grana. Da biste to postigli, potrebno je sprovoditi tri prehrane biljaka u prvom vegetativnom periodu. Prva ishrana se vrši odmah nakon izbijanja izdanaka, druga kada izdanci dostignu visinu od 30 cm, a treća kada su dugi oko 60 cm. Ove ishrane osiguravaju optimalan rast i pripremaju biljke za bogat rod u narednim godinama.

Kada se malina zasadi na pravi način i hrani kako treba, već u prvoj godini možete postići prinos od 20 tona po hektaru, što je značajan rezultat za početak!

Pravilna Rezidba: Tajna za Bogat i Zdrav Rod

Jedan od najvažnijih postupaka u gajenju maline je pravilna rezidba. Iako je broj rodnih grana ključan za visoke prinose, važno je da izdanci budu pravilno skraćeni na radnu visinu. Ovaj korak je neophodan kako bi se izdanak održao u dobrom stanju i omogućio efikasan rast novih izdanaka. U spalirnom sistemu, izdanci se moraju prorediti na razmak od 15-20 cm kako bi se omogućilo pravilno osvetljenje i ventilacija zasada.

Malina formira nadzemne izdanke iz pupoljaka koji se nalaze na korenu. Ovi izdanci izbijaju tokom proleća i nastavljaju da rastu tokom leta, dok u drugoj vegetaciji iz pupoljaka u pazuhu listova formiraju rodne grane. Iako ovi izdanci žive samo dve vegetacione sezone, u drugoj godini izdanak donosi rod. Nakon berbe, izdanak se mora u potpunosti ukloniti kako bi se stvorio prostor za nove, zdravije izdanke koji će nositi plodove u narednoj sezoni.

Pravilno skraćivanje izdanaka na visinu do 18 cm takođe je od ključne važnosti. Ukoliko su izdanci predugi, berba može postati otežana, a prekomerna vegetacija može otežati prinos. Idealno je ostaviti samo 25 rodnih grana po izdanku, što omogućava kvalitetne plodove i veću rodnost.

Razmak Između Izdanaka: Osiguravanje Pravilnog Rasta

Pored visine rezidbe, vrlo je važno postaviti i pravi razmak između izdanaka. Preporučuje se da razmak između izdanaka iznosi 15-20 cm, što znači da po dužini spalira treba ostaviti oko 5-7 izdanaka. Ukoliko je razmak preveliki, biljke se mogu „gužvati“, što može rezultirati manjim plodovima i pojavom truleži usled guste vegetacije. Pravilno raspoređeni izdanci omogućavaju bolju ventilaciju, sunčevu svetlost i vodu, čime se smanjuje rizik od bolesti i doprinosi zdravom razvoju biljaka.

Zaključak: Strpljenje se Isplati

Gajenje maline može biti veoma isplativo, ali uspeh zavisi od pravilne sadnje, ishrane i redovne rezidbe. Kada se sve pravilno postavi, malina može doneti bogat rod, čak i u prvoj godini. Savremeni sistemi sadnje kao što je spalirni uzgoj omogućavaju visoke prinose, a pravilno upravljanje izdanaka i rezidba garantuju zdravlje biljaka i kvalitetan rod.

Ne zaboravite, svaki korak u procesu podizanja zasada maline je važan. Od pravilne pripreme zemljišta do izbalansirane ishrane i rezidbe, sve se mora raditi sa pažnjom i posvećenostima, jer će se samo tako zaslužiti bogat plod u budućnosti. I na kraju, imajte strpljenja jer se dobri rezultati u gajenju maline mogu postići uz pravilnu negu i dovoljno vremena.

Parcelizacija kompleksa
Optimalna dužina reda za gajenje kupine iznosi 100 m, dok širina staze između redova treba biti od 6 do 7 m. Pravilno postavljanje parcela omogućava lakši pristup biljkama, kao i efikasnije korišćenje prostora, što je ključno za uspešan uzgoj i kasniju berbu plodova.

Priprema zemljišta
Pre sadnje kupine, važno je obogatiti zemljište zelenim đubrivom koje je odličan regulator vlažnosti i omogućava povećanje sadržaja humusa. Najbolje je da se pre podizanja zasada zemljište zaseje leguminozama, kao što su pasulj, grašak ili detelina, jer one obogaćuju tlo azotom. Alternativno, zemljište se može ostaviti godinu dana pod ugarom kako bi se obnovila njegova plodnost.

U jesen, barem mesec dana pre sadnje, zemljište je potrebno poorati do dubine od 30 do 40 cm. Ukoliko zelenišno đubrenje nije bilo uspešno, pre oranja treba rasuti 30-40 tona dobro sagorelog stajnjaka, 300-400 kg superfosfata i 150-200 kg kalijumove soli po hektaru. Ovaj postupak doprinosi boljoj pripremi zemljišta za uspešan rast kupina.

Sistemi gajenja
Postoji više sistema gajenja kupine, a izbor sistema zavisi od specifičnih uslova tla i vrsta koje se sade. Najčešći i najefikasniji način gajenja kupine je po sistemu žive ograde. To znači da razmak u redovima treba biti manji nego između redova, čime se stvara efikasniji prostor za rast biljaka i lakšu berbu.

Idealna orijentacija redova je od istoka prema zapadu, što omogućava bolje osunčavanje biljaka i smanjuje negativan uticaj suše. Različiti sistemi gajenja uključuju:

1. Jednožični sistem: U ovom sistemu stubovi se postavljaju na razmaku od 5-6 m, a na visini od 1,5 do 1,7 m postavlja se jedna jaka pocinkovana žica koja podržava izdanke. Izdanci se podižu uspravno i obavijaju oko žice na jednu ili obe strane žbuna.
2. Dvožični sistem: Ovaj sistem podrazumeva jače stubove postavljene na većem razmaku. Stubovi su dugi 3,5 m, a žice se postavljaju na visinama od 0,7-1 m i 1,3-1,6 m. U dvožičnom sistemu, izdanci se podižu i vežu na obe žice, omogućavajući lakši rast i berbu.
3. Omčasti i venčani sistemi: Kod omčastog sistema, izdanci se grupišu u dva dela, pričvršćujući ih na donju žicu. Izdanci se uvijaju dva puta oko žice, stvarajući stabilnu strukturu. Slično tome, kod venčanog sistema izdanci se oblikuju u obliku slova V, što omogućava bolju ventilaciju i lakšu berbu.
4. Talasasti i polumesečasti sistemi: U ovim sistemima izdanci se povijaju od gornje ka donjoj žici, što doprinosi boljoj raspodeli svetlosti i smanjuje šanse za oboljenja.

Razmak između biljaka i broj žica
Razmak između biljaka zavisi od uslova gajenja. Za mehanizovanu berbu, razmak između redova treba biti 3-4 m, dok u redu razmak može biti od 2 do 5 m. Za amaterske uslove, razmak između biljaka može biti manji, od 1 do 1,5 m. Ovaj razmak omogućava biljci dovoljno prostora za rast, dok istovremeno omogućava lakšu berbu.

U vreme podizanja plantaže važno je postaviti naslone i stubove na razmaku od 5 m, kao i obezbediti potreban broj žica prema odabranom sistemu gajenja.

Zaključak
Gajenje kupine je proces koji zahteva pažljiv plan i pravilnu pripremu zemljišta. Pravilno postavljanje sistema gajenja, kao i adekvatno navodnjavanje i zaštita od štetočina, ključni su faktori za uspešan razvoj kupine. Kupina je veoma zahvalna biljka koja, uz pravilnu negu, može doneti bogate plodove, a uz primenu modernih tehnika gajenja, može biti izuzetno profitabilna.

Kupina (Rubus fruticosus) je voćka koja je sve popularnija u poljoprivredi zbog svojih izuzetnih nutritivnih vrednosti, otpornosti i svestranosti. Postoji nekoliko vrsta kupina, ali se među najboljima izdvaja Robus Fruticosa, koja je osnova za mnoge moderne sorte. Kupina uspeva na širokom spektru zemljišta i može doneti dobar prinos čak i na plodnim, ali i na nešto slabijim, manje vlažnim zemljištima.

Zahtevi prema zemljištu

Kupina je poznata po svojoj prilagodljivosti različitim vrstama zemljišta. Međutim, važno je napomenuti da ona nije pogodna za topla peskuša ili previše vlažna, hladna i teška zemljišta koja zadržavaju višak vode. Kupina najbolje raste na zemljištima s umerenim sadržajem vlage i vazduha. Idealna zemljišta za gajenje kupina su černozemi, les, kao i lakši smonici. Ova biljka uspeva u zemljištima koja imaju dobru drenažu, ali koja nisu sklona zadržavanju podzemnih voda, što može izazvati truljenje korena.

Zemljišta koja su previše vlažna mogu dovesti do lošeg rasta i slabe otpornosti biljke. S druge strane, suva zemljišta mogu smanjiti kvalitet plodova. Takođe, zemljište koje se koristi za gajenje kupina mora biti dovoljno plodno, ali i blago zaslanjeno. Na takvim terenima kupina je u mogućnosti da dobro raste i daje kvalitetne plodove, sve dok se upotrebi odgovarajuća agrotehnika.

Zahtevi prema klimi

Kupina je biljka koja voli svetlost, ali je takođe dovoljno otporna da podnese umerenu oblačnost. U suviše oblačnim uslovima, prinosi mogu biti manji, a plodovi slabijeg kvaliteta. Kupina najbolje uspeva u umerenom kontinentalnom okruženju, s dovoljno padavina i umerenom temperaturom. Na višim nadmorskim visinama, između 500 i 800 metara, treba izbegavati severne strane, jer te pozicije često uzrokuju kasnije i neravnomernije sazrevanje plodova.

Na nižim visinama, posebno između 200 i 300 metara, treba izbegavati južne strane, jer su te lokacije izložene većim temperaturama i suši, što može negativno uticati na prinos i kvalitet plodova. Za kupinu je bitno da se odaberu zaklonjeni položaji, jer je ona osetljiva na suve i tople vetrove, koji mogu isušiti zemljište i ometati oplodnju cvetova, što smanjuje prinos.

Kupina je, međutim, otporna na mraz i dobro podnosi prolećne i jesenje mrazeve, što je čini pogodnom za gajenje u različitim klimatskim uslovima. Iako je otporna na niske temperature, kupini je potrebna odgovarajuća zaštita od jakih vetrova, koji mogu isušiti biljku i smanjiti prinos. Zbog toga je preporučljivo saditi kupinu iza vetrozaštitnih pojaseva ili na područjima koja nisu direktno izložena nepovoljnim vremenskim uslovima.

Sorte kupina

Kupina se gaji u različitim sortama, a najpoznatije su sorte sa bodljama, poput Eldorade, Himalaje, Bojsen i Teodor Rajner. Ove sorte daju dobar prinos, ali se treba voditi računa o njihovoj posebnoj nezi i održavanju. S druge strane, postoje i sorte kupina bez bodlji, koje su postale veoma popularne među poljoprivrednicima, jer su lakše za berbu. Među njima se izdvaja Tornifi (Thornfree), kao i Džinovska (Gigantea del Giareuo), koje se odlikuju većim plodovima i lakšim održavanjem.

Bez obzira na to koju sortu odaberete, kupina je biljka koja zahteva pažljivo i redovno održavanje. Pravilna sadnja i odabir odgovarajuće sorte mogu značajno doprineti povećanju prinosa i kvalitetu plodova. Redovno zalivanje, održavanje zemljišta i obrezivanje su ključni za postizanje visokih prinosа.

Briga o kupini

Kupina je relativno jednostavna za gajenje, ali zahtevna kada je reč o održavanju optimalnih uslova za rast. Iako je otporna na mnoge klimatske uslove, zahteva pažnju, posebno kada je reč o zemljištu i navodnjavanju. Ako se gaji na odgovarajućem zemljištu, kupina može dati dobar prinos i u uslovima kada su druge voćne vrste manje otporne na nepovoljne vremenske uslove.

Kupina je takođe korisna u komercijalnoj proizvodnji, jer se koristi u širokom spektru industrija, uključujući preradu u džemove, marmelade, sokove i drugo. Plodovi kupine bogati su vitaminima i antioksidansima, što je čini korisnom i za ljudsku ishranu. Zbog svoje svestranosti, kupina se sve više gaji na komercijalnim plantažama, a njen profitabilan potencijal čini je popularnim izborom za poljoprivrednike.

Zaključak

Kupina je voće koje se lako gaji, pod uslovom da su zadovoljeni specifični zahtevi za zemljište i klimu. Pravilna nega, izbor odgovarajuće sorte, kao i izbor pravog položaja, mogu značajno doprineti visokom prinosu i kvalitetu plodova. S obzirom na to da kupina uspeva u različitim uslovima, od velike je važnosti pažljivo planirati i pratiti sve korake gajenja, kako bi se osigurao dugoročan uspeh i profitabilnost.