Šta je kruškina buva?
Kruškina buva (Psylla pyri i srodne vrste) predstavlja jednu od najopasnijih štetočina u zasadima kruške. Njeno prisustvo može ozbiljno ugroziti rast stabla, kvalitet plodova i ukupnu rodnost, kako u tekućoj, tako i u narednoj vegetacionoj sezoni.
Postoje tri vrste kruškine buve, a sve imaju sličan način ishrane i nanose gotovo identične štete kruškama.
Simptomi napada kruškine buve
Prvi znaci napada javljaju se već u proleće, a nastavljaju se tokom leta. Najčešći simptomi su:
- kovrdžanje i kržljanje listova
- tamna, prljava boja lišća
- zaostajanje letorasta u porastu
- sitni ili deformisani plodovi
Na listovima i plodovima pojavljuje se medna rosa, lepljiva tečnost koju luče larve. Zbog razvoja gljivice čađavice, ova masa vremenom potamni, pa izgleda kao da je lišće posuto peskom ili čađi.
Na naličju listova i vrhovima grančica mogu se uočiti brojne sitne, pokretne štetočine.
Štete koje nanosi kruškina buva
Najveće štete nanose larve, koje se hrane mladim i sočnim biljnim tkivima. Prilikom ishrane one u biljku ubrizgavaju toksične materije koje:
- slabe rast stabla
- remete razvoj plodova
- mogu dovesti do sušenja grana, pa čak i celog stabla
Kod jakih napada toksini se mogu preneti i do korenovog sistema. Pojedine vrste kruškine buve prenose i opasnu mikroplazmatsku bolest kruške, što dodatno povećava rizik za zasad.
Način života i razvoj
Kruškina buva prezimljava u odraslom stadijumu, skrivena u pukotinama kore i drugim zaštićenim mestima. Aktivnost započinje već kada temperatura dostigne 5°C.
Kada se temperatura tri uzastopna dana zadrži iznad 10°C, ženke polažu između 400 i 500 jaja. Larve se iz jaja pile nakon 10–14 dana i započinju ishranu sisanjem biljnih sokova.
Tokom godine može se razviti 4–5 generacija, u zavisnosti od klimatskih uslova, što kruškinu buvu čini posebno opasnom štetočinom.
Faktori koji pogoduju pojavi
Na jačinu napada utiču:
- preterano đubrenje azotom
- osetljivost sorte kruške
- uništavanje korova i prirodnih neprijatelja
- česta i nepravilna upotreba pesticida
Suzbijanje kruškine buve
Suzbijanje mora biti pravovremeno i plansko.
Zimsko prskanje (kraj februara) obavlja se preparatima na bazi mineralnih ulja (žuto ulje, kreozan i slično) i predstavlja osnovnu meru zaštite.
U toku vegetacije, po potrebi, koriste se insekticidi u fazi pred cvetanje ili odmah posle cvetanja. Tokom leta značajnu ulogu imaju i prirodni neprijatelji, pa treba izbegavati nepotrebna prskanja.
Ako se krajem vegetacije uoči jača populacija, obavlja se završno tretiranje kako bi se sprečilo prezimljavanje štetočine.
