Kupina je višegodišnja voćna vrsta koja poslednjih godina zauzima sve značajnije mesto u savremenom voćarstvu. Razlog za to leži u visokoj nutritivnoj vrednosti plodova, širokoj primeni u svežem i prerađenom stanju, ali i u dobroj ekonomskoj isplativosti gajenja. Da bi se ostvarili stabilni i visoki prinosi, neophodno je dobro poznavati karakteristike kupine, kao i pravilne metode proizvodnje sadnog materijala kupine.
Kvalitetan sadni materijal predstavlja osnov uspešne proizvodnje, jer direktno utiče na bujnost biljaka, otpornost na bolesti i dugoročnu rodnost zasada. U nastavku teksta detaljno ćemo obraditi osobine ploda kupine, kao i najvažnije načine njenog razmnožavanja.
Karakteristike plodova kupine
Plod kupine je zbirna koštunica, sastavljena od velikog broja sitnih koštunica koje su međusobno čvrsto povezane i pričvršćene za cvetnu ložu. Broj koštunica u jednom plodu varira u zavisnosti od sorte i uslova gajenja i može se kretati od 20 pa čak do 160.
Masa ploda kod šumske kupine najčešće iznosi između 1,1 i 1,6 grama, dok kod savremenih sortnih kupina masa može dostići od 1,7 pa čak do 8,4 grama. Upravo zahvaljujući većim i ujednačenijim plodovima, sortne kupine su dominantne u komercijalnoj proizvodnji.
Berba kupine se u većini slučajeva obavlja ručno, naročito kada se plod koristi za svežu potrošnju. U intenzivnoj proizvodnji, plodovi se mogu brati i mehanizovano, nakon čega se suše u tankim slojevima ili koriste za dalju preradu.
Semenski materijal i klijavost kupine
Seme kupine dobija se ekstrakcijom iz zrelih plodova, najčešće pomoću maceratora ili trljanjem plodova na situ uz stalno ispiranje vodom. Nakon izdvajanja, seme se prosušuje i skladišti u hermetički zatvorenim posudama na temperaturi od 3 do 5°C, kako bi se očuvala njegova klijavost.
U jednom kilogramu plodova može se naći i do 667.000 semenki, dok se iz 100 kg plodova dobija približno 3 kg semena. Klijanje je nadzemno, ali je često otežano zbog izražene dormantnosti. Klijavost tretiranog semena kreće se između 63% i 80%.
Pre setve, seme kupine mora proći proces stratifikacije, koji se najčešće sprovodi u vlažnom pesku ili kombinacijom hemijskog tretmana (H₂SO₄) i hladne stratifikacije. Ipak, generativno razmnožavanje se retko koristi u praksi zbog neujednačenosti potomstva.
Proizvodnja sadnog materijala kupine
U savremenom voćarstvu proizvodnja sadnog materijala kupine se gotovo isključivo zasniva na vegetativnom razmnožavanju. Ovaj način omogućava dobijanje biljaka koje su genetski identične matičnoj biljci, što garantuje ujednačen kvalitet i stabilne prinose.
Kupina se može razmnožavati na više vegetativnih načina, u zavisnosti od sorte i raspoloživih uslova.
Vegetativno razmnožavanje kupine
Razmnožavanje korenovim reznicama
Korenove reznice su jedan od najčešće korišćenih načina razmnožavanja kupine. One se uzimaju sa zdravih i dobro razvijenih biljaka, a njihova debljina se kreće od 0,6 do 1,0 cm, dok je dužina 8 do 10 cm.
Reznice se polažu horizontalno u rastilište na dubinu od 8 do 10 cm, sa razmakom od 7 do 15 cm u redu i 30 do 50 cm između redova. Kod mehanizovane obrade, razmak između redova može se povećati i do 80–100 cm. Ovaj način omogućava dobijanje velikog broja kvalitetnih sadnica u kratkom vremenskom periodu.
Razmnožavanje vrhovima letorasta
Razmnožavanje vrhovima letorasta je posebno pogodno za puzećke sorte kupine. Tokom kasnog leta, vrhovi mladih izdanaka se polažu u zemljište, gde dolazi do njihovog ožiljavanja i formiranja novih biljaka.
Prednost ovog metoda je jednostavnost i visok procenat uspešnosti, kao i dobijanje biljaka bez bodlji kod određenih sorti. Ovaj način razmnožavanja često se koristi u manjim zasadima i amaterskoj proizvodnji.
Razmnožavanje reznicama pupoljaka
Ovaj metod podrazumeva korišćenje reznica sa pupoljcima i listovima, koje se ukorenjuju uz stalno orošavanje sa kratkim vremenskim prekidima. Na ovaj način se maksimalno iskorišćava matični zasad, a dobija se veliki broj sadnica visokog kvaliteta.
Reznice pupoljaka se mogu uzimati i sa delimično odrvenelih letorasta krajem leta, što dodatno povećava fleksibilnost ove metode u proizvodnji sadnog materijala kupine.
Zaključak
Uspešna proizvodnja kupine u velikoj meri zavisi od kvaliteta sadnog materijala i pravilnog izbora načina razmnožavanja. Vegetativno razmnožavanje kupine omogućava dobijanje zdravih, ujednačenih i produktivnih biljaka koje su osnova svakog modernog zasada.
