Unutar široke i izuzetno značajne botaničke porodice Rosaceae (ruže) nalazi se veliki broj divljih voćnih vrsta koje imaju važnu ekološku, pejzažnu, ali i praktičnu vrednost. Ovoj porodici pripadaju brojni rodovi poput Prunus, Pyrus, Malus i Sorbus, koji zajedno obuhvataju oko 300 različitih vrsta drveća i žbunja rasprostranjenih širom Evrope, Azije i severne Afrike.
Iako se često zapostavljaju u savremenom voćarstvu, ove vrste imaju izuzetnu otpornost, dugovečnost i prilagodljivost, pa se sve češće ponovo uvode u ekološku proizvodnju, pošumljavanje, pejzažnu arhitekturu i očuvanje biodiverziteta. Njihovi plodovi se koriste u prehrambenoj industriji, tradicionalnoj medicini, kao i za proizvodnju podloga za kalemljenje.
Oskoruša (Sorbus domestica)
Oskoruša je submediteranska vrsta koja se prirodno prostire od južnog Tirola, Švajcarske i južne Mađarske na severu, pa sve do severne Afrike i zapadne Azije. U Srbiji se može pronaći u priobalju i toplijim predelima hrastovih šuma, naročito u zajednicama sladuna i cera.
Ova vrsta se često gaji zbog svojih plodova, koji predstavljaju poznatu zimsku voćku. Plodovi se konzumiraju tek nakon ugnjiljavanja, a koriste se i za preradu u rakije, džemove i kompote. Oskoruša uspeva na veoma različitim tipovima zemljišta – od peskovitih do glinovitih, bez obzira na pH vrednost, uz uslov da ima dovoljno vlage.
To je listopadno drvo koje može dostići visinu do 15 metara. Listovi su perasti, sastavljeni od 11 do 21 duguljastog i nazubljenog listića. Cveta u maju, dok su plodovi kruškolikog oblika, zelene boje sa crvenkastim nijansama na sunčanoj strani, a sazrevaju tokom septembra i oktobra.
Jarebika (Sorbus aucuparia)
Jarebika je vrsta veoma slična oskoruši po izgledu, ali se ekološki značajno razlikuje. Ova evrosibirska vrsta kod nas raste pre svega u višim planinskim predelima, počevši od pojasa bukve i jele.
Odlikuje se širokom ekološkom valencom, jer uspeva na kiselim i alkalnim zemljištima, a veoma dobro podnosi i zagađenje vazduha, što je čini pogodnom za urbane sredine. Listovi su izraženiji nego kod oskoruše i imaju asimetričnu osnovu.
Cveta od maja do juna, a jarko crveni plodovi sazrevaju u avgustu i septembru. Zbog svog dekorativnog izgleda, jarebika se često koristi u parkovima, drvoredima i pejzažnoj arhitekturi, ali i kao važan izvor hrane za ptice.
Brekinja (Sorbus torminalis)
Brekinja je snažno drvo koje može narasti i do 25 metara visine. Prirodno je rasprostranjena u Evropi, Maloj Aziji i severnoj Africi, a kod nas se najčešće javlja u hrastovim šumama.
Zahteva slične ekološke uslove kao oskoruša, ali se razlikuje po svojim reznjevitim listovima sa testerastim ivicama. Cveta u junu, dok plodovi sazrevaju u septembru i oktobru. Plod je elipsoidnog oblika, smeđe boje sa karakterističnim belim tačkama.
Brekinja je cenjena i zbog kvalitetnog drveta, koje se koristi u stolarstvu, kao i zbog plodova koji su jestivi nakon omekšavanja.
Mukinja (Sorbus aria)
Mukinja se javlja kao visok žbun ili drvo do 15 metara, sa širokom, piramidalnom krošnjom. To je evropska vrsta koja najčešće raste na krečnjačkim terenima, u bukovo-jelovim šumama.
Raste sporo, ali je izuzetno dugovečna i može živeti i do 200 godina. Listovi su prosti, eliptični, sa nazubljenim ivicama i karakterističnim sivkastim naličjem. Cveta u maju, a plodovi sazrevaju u septembru i oktobru. Crvenkasto-žuti plodovi su atraktivni za divljač i ptice.
Razmnožavanje i upotreba vrsta roda Sorbus
Vrste ovog roda se često koriste u pejzažnoj arhitekturi zbog dekorativnih cvetova, listova i plodova. Razmnožavaju se generativno, pri čemu je neophodna stratifikacija semena u trajanju od tri do pet meseci. U početnim godinama biljke rastu sporo, ali razvijaju snažan i dubok korenov sistem, što im kasnije omogućava dobru stabilnost i otpornost na sušu.
Divlja jabuka (Malus sylvestris)
Divlja jabuka je rasprostranjena gotovo širom Evrope. U prirodi se javlja kao grm ili niže drvo, retko preko 10 metara visine. Krošnja je široka i gusta, a grane su često trnovite.
Cveta od aprila do maja, dok su plodovi zeleni do žuti, sitniji i kiselkastog ukusa. Iako nisu pogodni za direktnu potrošnju, plodovi divlje jabuke se koriste za sokove, sirće, džemove, kao i za poboljšanje arome prerađevina.
Divlja kruška (Pyrus piraster)
Divlja kruška je spororastuće drvo koje dostiže visinu do 15 metara. Prisustna je u Evropi i zapadnoj Aziji, a kod nas se najčešće nalazi u hrastovim šumama.
Uspeva na plodnim i dobro dreniranim zemljištima. Cveta belim cvetovima sa crvenim prašnicima, a plodovi sazrevaju u oktobru. Posebno je značajna u voćarstvu jer se koristi kao podloga za kalemljenje pitomih sorti krušaka.
Trnjina (Prunus spinosa)
Trnjina je žbunasta vrsta visine do 4 metra, veoma rasprostranjena u Evropi, Maloj Aziji i severnoj Africi. Raste na suvim i sunčanim staništima, livadama, pašnjacima i rubovima šuma.
Plodovi su sitni, tamnoplavi i jestivi nakon prvih mrazeva. Koriste se za džemove, sirupe, likere i rakije, dok cvetovi, kora i plodovi imaju blago diuretičko i laksativno dejstvo.
Divlja trešnja (Prunus avium)
Divlja trešnja je listopadno drvo koje može narasti do 20 metara i živeti do 90 godina. Rasprostranjena je u gotovo celoj Evropi, osim u najsevernijim područjima.
Cveta u aprilu i maju, a plodovi sazrevaju u julu i avgustu. Plod je izuzetno ukusan, sa sadržajem šećera od 9 do 14 %. U prirodi se uspešno razmnožava zahvaljujući pticama koje šire seme.
Značaj divljih voćaka
Sve navedene vrste imaju veliku ulogu u očuvanju prirodnih ekosistema, obogaćivanju ishrane divljači, kao i u razvoju održivog i ekološkog voćarstva. Njihova otpornost, prilagodljivost i višestruka upotreba čine ih dragocenim resursom za budućnost.