Uvod
Guava, poznata i kao guajava, poreklom je iz tropske Amerike, odakle se vremenom proširila u brojne tropske i suptropske krajeve sveta. Danas se gaji u mnogim zemljama zbog svojih izuzetno aromatičnih i hranljivih plodova, koji su naročito cenjeni zbog visokog sadržaja vitamina C.
Ova egzotična biljka lako se prepoznaje po plodovima srednje do velike veličine, nalik jabuci, dok je unutrašnjost ploda sočna, slatko-kiselkastog ukusa i ispunjena sitnim semenkama koje joj daju karakterističnu teksturu.
Vrste guave i karakteristike plodova
Plod guave sastoji se od nekoliko unutrašnjih segmenata, ispunjenih mekanim i sočnim mesom koje može biti bele, ružičaste ili crvene boje, u zavisnosti od sorte. Zreli plodovi su izrazito aromatični i šire prijatan miris, zbog čega su veoma omiljeni u krajevima gde se gaje.
Ukus guave često se opisuje kao kombinacija kruške, dunje i smokve, što je čini jedinstvenom među voćem. Najčešće se konzumira sveža, ali je podjednako pogodna za pripremu sokova, džemova, marmelada, želea i raznih poslastica. Zahvaljujući visokom sadržaju vitamina C, guava doprinosi jačanju imuniteta, zdravlju kože i opštem osećaju vitalnosti.
Kako posaditi guavu?
Sadnja guave iz semena je jednostavna i pogodna čak i za početnike. Najpre je potrebno izdvojiti semenke iz zrelog ploda, dobro ih oprati u mlakoj vodi i ostaviti da se osuše nekoliko dana.
Nakon toga, semenke se sade u manje saksije ili posude ispunjene standardnom zemljom za cveće. Preko semena se stavlja veoma tanak sloj zemlje, jer guava ne voli duboku sadnju. Posude treba postaviti na toplo i svetlo mesto, ali bez direktnog sunca, naročito u fazi klijanja.
Zemlja mora biti stalno blago vlažna, ali nikako natopljena vodom. U povoljnim uslovima, klijanje može početi već nakon dve do tri nedelje.
Zalivanje i đubrenje guave
Guava zahteva redovno zalivanje, ali je važno izbegavati prekomernu vlagu. Između dva zalivanja preporučuje se da se površinski sloj zemlje osuši, kako bi se sprečilo truljenje korena.
Guava voli povećanu vlažnost vazduha, pa je korisno svakodnevno orošavanje listova ujutru, mekom vodom. Međutim, orošavanje treba izbegavati ako je biljka izložena direktnom suncu, jer kapljice vode mogu izazvati oštećenja na listovima.
Tokom proleća i leta, guava se može prihranjivati tečnim đubrivom jednom nedeljno. U zimskom periodu, kada biljka miruje, prihranjivanje se obustavlja ili svodi na minimum.
Svetlost i temperatura
Guava voli svetle prostore, ali mlade biljke treba zaštititi od jakog, direktnog sunčevog zračenja. Kako biljka sazreva, može podneti i više sunčeve svetlosti.
Optimalna temperatura za rast guave je oko 20 °C. Tokom zime, biljku treba zaštititi od hladnog vazduha i promaje, naročito prilikom provetravanja prostorija. Nagli temperaturni skokovi mogu negativno uticati na njen rast i razvoj.
Zemlja i presađivanje guave
Guava najbolje uspeva u blago težim, ali propusnim zemljištima. Može se koristiti i kvalitetna zemlja za lončanice dostupna u prodavnicama.
U prvoj godini rasta, mlade biljke je potrebno presaditi jedan do dva puta kako bi se omogućio pravilan razvoj korenovog sistema. Kasnije se presađivanje obavlja svake tri do četiri godine.
Na dno saksije obavezno se postavlja sloj drenažnog materijala, poput krupnog šljunka ili glinopora (lekatona), kako bi se sprečilo zadržavanje viška vode i pojava truljenja korena.
Zaključak
Guava je pravi tropski dragulj među voćem, koji donosi osveženje, bogatstvo vitamina i egzotičan ukus u svakodnevnu ishranu. Uz pravilnu negu i odgovarajuće uslove, ova biljka može uspešno rasti i u zatvorenom prostoru ili u toplijim krajevima na otvorenom.
Bilo da je gajite kao ukrasnu biljku ili zbog njenih hranljivih plodova, guava će vas nagraditi jedinstvenim ukusom i zdravim plodovima koji osvežavaju letnje dane.
